Tačan broj stranaca koji studiraju na ovdašnjim univerzitetima je nepoznat. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Broj onih koji su diplomirali u Srbiji takođe se ne zna. No, jasno je da univerziteti nemaju sposobnost da privuku strane studente, a da je jedan od glavnih problema većine fakulteta nemogućnost da se studije pohađaju na engleskom
„Kada smo došli u Srbiju, nismo znali ništa o njoj, a očekivali smo mnogo. Za većinu nas Srbija je bila jedna od evropskih zemalja, a Evropa je u našim glavama bila Nemačka, Francuska, Italija. I kada smo stigli, mislili smo da ćemo to videti. Smestili su nas na Avali, obilazili smo zgrade koju su stradale u bombardovanju i pripremali se da studiramo na jeziku koji je veoma težak. Tako da je taj prvi osećaj bio razočaravajući. Ali sada, godinu dana kasnije, sada je sve u redu. Srbija nam se čini bolja od nekih evropskih zemalja, jer nekako ovde imaš slobodu koju drugde nemaš“, kaže Mohamad Sakib Hasan, dvadesetdvogodišnji Bangladešanin, koji studira u Beogradu. Jedan je od stipendista srpske vlade u okviru programa „Svet u Srbiji“. On i još 84 studenta iz 22 zemlje Pokreta nesvrstanih došli su prošlog oktobra, osam meseci učili srpski jezik, a 2011. upisali su neki od ovdašnjih fakulteta.
Tačan broj stranaca koji studiraju u Srbiji nepoznat je. Naime, kako nam je rečeno u Ministarstvu prosvete, fakulteti primaju strane studente na osnovu sporazuma koji sami potpisuju bez obaveze da o tome informišu Ministarstvo. Drugim rečima, o njihovom broju može samo da se nagađa jer zvanične statistike nema, a u medijima se pominju procene da je između 500 i 2200 stranih državljana upisano na ovdašnje univerzitete. Najviše njih dolazi u okviru studentske razmene i nakon semestra ili dva se vraćaju u svoje zemlje. Na veb sajtu jedne ovdašnje studentske organizacije u članku koji se bavi stranim studentima piše: „Stranaca u Beogradu ima – u Skadarliji.“
Udeo stranih studenata u zemljama Evropske unije iznosi 6,7 odsto. Što se tiče regiona, situacija je slična kao kod nas. U Hrvatskoj je njihov broj 0,3 odsto ukupne studentske populacije. Zbog toga je Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta Hrvatske 2009. osnovalo radnu grupu za „uklanjanje prepreka i jačanje međunarodne mobilnosti“. Rezultati se još čekaju. U Bosni i Hercegovini rektori pet sarajevskih univerziteta su pokrenuli inicijativu da se poveća broj stranih studenata.
U Srbiji glavni problem predstavlja veoma slaba zastupljenost programa na engleskom jeziku, zatim nedovoljna privlačnost studija odnosno ovdašnjih univerziteta koji nikako ne mogu da uđu na Šangajsku listu 500 najboljih (ljubljanski i zagrebački su na listi) i time povećaju svoju atraktivnost. Ovdašnje školarine za strane studente iznose između 1000 i 3000 evra. Na Stomatološkom fakultetu ona je 4950 evra, a Medicinski fakultet je među retkima koji nudi nastavu na engleskom uz školarinu od 7000 dolara. Strani studenti imaju pravo na smeštaj u studentskom domu samo ako su u Srbiju došli zahvaljujući međunarodnim ugovorima. Ako to nije slučaj, već dolaze u „privatnoj režiji“, nemaju tu mogućnost.
„SVE JE ČUDNO„: Sakib studira Mašinski fakultet. Na početku razgovora kaže da možemo da pričamo na srpskom, a ako to zaškripi da pređemo na engleski. Glavni problem mu je što se sva nastava odvija na srpskom koji još ne zna tako dobro. „Nekada mi se desi da sedim na predavanju i ništa ne razumem“, kaže on. Problem je što su u okviru osmomesečnog pripremnog kursa jezika učili više svakodnevni govor, a stručni jezik na fakultetu je zahtevniji. Spasava ga što na Mašinskom ima dosta matematike, te kada su zadaci u pitanju jezik nije barijera. Kada priča o prijateljima koji ovde studiraju ekonomiju, političke nauke, smeje se. „Njima je baš teško. Ali oni, kao i ja kada imam obimnu literaturu na srpskom, prekucaju to na google translateru, on prevede i onda tako uče“.
Pre nego što je došao ovde, o Srbiji nije znao skoro ništa. Znao je samo za Novaka Đokovića i da je Srbija pobedila Nemačku na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010. Prvog oktobra stigla mu je potvrda da je dobio stipendiju i da treba da dođe u Beograd za dve nedelje. „U mojoj zemlji nema srpske ambasade. Morao sam da idem u Indiju. Pošto ni za to nije bilo vremena, poslao sam svoj pasoš poštom i 12. oktobra dobio vizu.“
Stipendija mu pokriva studentski dom, hranu, školarinu i džeparac. Sakib kaže da se prvih meseci nije osećao prijatno u Srbiji, te da je samo sedeo u studentskom domu na Avali gde su tada bili smešteni. Kako vreme prolazi, sve mu je bolje. Bio je do Novog Sada na koncertu Pilota, a za svog druga, koji ga je i naterao da se prijave, kaže da se uklopio kao da je Srbin, „obišao je celu zemlju i priča bez akcenta“.
U okviru istog programa, studira i Apon Rahman Mostafizur. On pohađa Elektrotehnički fakultet i takođe mu jezik predstavlja problem. Srećom, pojedini profesori izlaze u susret stranim studentima i dozvoljavaju im da daju ispite na engleskom.
„Čudno je, sve je drugačije“, odgovara Apon na pitanje o tome koliko se razlikuje način života u Srbiji i Bangladešu. „Mi dolazimo iz islamske zemlje gde su ‘životna pravila’ mnogo stroža. Devojke su ovde znatno otvorenije.“ Na pitanje da li će njegovi roditelji i dve sestre doći da ga posete, smeje se i odmahuje glavom „Ne, ne.“
Čudno mu je, isto tako, što u Srbiji skoro i da ne postoje studije na engleskom. U Bangladešu ta mogućnost je otvorena za sve.
ETF mu se sviđa, misli da može dosta da se nauči, ali je ipak pomalo razočaran. Naime, čini se da su očekivanja bila viša. „Nadao sam se da bar matematika neće biti problem, kada je reč o jeziku. Ali ovde je teorija mnogo važnija, zadatak je sporedan pa je to ispalo najteže.“
SRBIN NA REČ: Najveći broj stranih studenata u Srbiji ipak dolazi iz regiona. U medijima je dosta pažnje izazvao podatak da državljanin Crne Gore izjasni li se, prilikom upisa, kao pripadnik srpske nacionalne manjine u Crnoj Gori ima iste pogodnosti kao da je student iz Srbije. Srbija ja svojevremeno potpisala sporazume sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Slovenijom, Makedonijom, Albanijom, Mađarskom i Rumunijom prema kojem državljani ovih zemalja koji su srpske nacionalnosti imaju prava na besplatno školovanje na ovdašnjim fakultetima. U podgoričkom dnevnom listu „Vijesti“ pomenuta mogućnost koju imaju crnogorski studenti ispraćena je uz komentar „Menjaju nacionalnost za školarinu“, kao i uz zaključak da : „U praksi ne postoji mogućnost da se na srbijanskim univerzitetima provjere izjave koje studenti prilažu, tako da je teško izbjeći mogućnost zloupotrebe i spriječiti studente da zbog visoke školarine za strance ‘prilagođavaju’ svoju nacionalni osjećaj. „Takođe, druga zanimljivost je da konkurs za upis na srpskim fakultetima ne ograničava broj stranih državljana. Na ovaj način, studenti koji nisu mogli da se upišu kao državljani Srbije, a imaju i državljanstvo neke od država bivše SFRJ upisuju se kao strani državljani. Što je posebno zgodno kada je reč o umetničkim i drugim fakultetima na kojima je težak prolaz.
Kada se podvuče crta i brojke stave na papir (mada i odsustvo bilo kakve statistike dosta govori), čak i da se u obzir uzmu najoptimističnije procene, jasno je da je broj stranih studenata zanemarljivo mali. Što s obzirom na atraktivnost ponuđenih programa i prilagođenost fakulteta mnogo ne čudi.
Strani studenti, učenici, osobe na praksi i volonteri ne mogu da iskoriste sve mogućnosti boravka u EU zbog toga što neke zemlje članice ne poštuju direktivu kojom se uređuje ta oblast, ali i zbog manjkavosti propisa, saopštila je u septembru Evropska komisija. Zbog toga, EK planira da pokrene proceduru kažnjavanja zemalja članica, ali i da predloži izmenu propisa. Prema podacima Euraktiva, 2009. godine u EU je na studije, đačke razmene i programe obuke i volontiranja došlo 200.000 stranaca, najviše u Francusku (53.563), Italiju (32.634), Nemačku (31.345), Španiju (22.068) i Švedsku (13.968).
„Kretanje studenata doprinosi razmeni znanja i ideja, a time koristi i svetskom ekonomskom razvoju. Komisija će nastaviti da se trudi da stvori dobar pravni okvir koji omogućava građanima trećih zemalja da kroz obuku u Evropi steknu veštine i znanje“, kazala je komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem. Izveštaj je pokazao da su potrebne izmene propisa. Jedna od potrebnih izmena je striktnija procedura, odnosno rokovi za obradu prijava i obaveza zemalja članica da pruže obrazloženje u slučaju odbijanja. Potrebno je povećati i mogućnost kretanja unutar EU u pogledu studenata koji su inicijalno primljeni u jednu zemlju članicu, ali žele da nastave studije u drugoj. U toj oblasti Komisija se zalaže i za povećavanje mogućnosti iskorišćavanjem programa EU koji omogućavaju pokretljivost stranih studenata u EU. Treba takođe povećati nivo usklađenosti propisa u domenu volontera, osoba na obuci i školaraca, što bi moglo da doprinese razvoju pravnog okvira EU u oblasti obrazovanja, prakse i kulturnih razmena sa trećim zemljama.
Direktiva 114 iz 2004. utvrđuje zajednička pravila u prijemu državljana trećih zemalja na studije, đačke razmene, prakse bez nadnice i volontiranje. Smisao direktive je da promoviše EU kao mesto za studije i usavršavanje. Usklađenim i jasnim pravnim okvirom EU se postavlja kao privlačno i pristupačno mesto za strane državljane. Direktiva je obavezujuća za sve članice za oblast studenata, ali ne i za đake, volontere i osobe na praksi. Komisija, zato, planira da u 2012. predloži amandmane na direktivu.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
