Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Lobiram ja, lobiraš ti, lobiramo do besvesti.
„Izlobirao još jedno kadrovsko rješenje…“ „Zatražili od mene da pokušam izlobirati nedostajuća sredstva…“ „Učešćem u ovom projektu nastojimo da izlobiramo kod aktuelne vlasti da prepozna značaj rešavanja ovog pitanja…“
Američki predsednik general Julisiz Simpson Grant (1822–1885), onaj što je pobedio južnjake, imao je običaj da izađe u hodnik hotela Vilard u Vašingtonu da popije brendi i popuši cigaru, a one koji su ga tamo skoletali, molili i ubeđivali nazvao je lobistima (hodničarima). Britanci će se na tu američku lobi etimologiju prezrivo osmehnuti jer „svi znaju“ da je izraz povezan s hodnicima Vestminsterske palate, kuće Gornjeg i Donjeg doma britanskog parlamenta od 1707.
Lobiranje je i svaki pokušaj grupa ili pojedinca da utiče na zakonodavce ili na odluke vlade. Usavršavane su usmene ili pismene tehnike ubeđivanja: redovni lični i telefonski kontakti, kokteli i prijemi, finansiranje kampanja, istraživanja koja se podnose zakonodavnim telima…
Nekad se to radi indirektno, pokretanjem PR kampanja, organizovanjem grupa za pritisak, ili izazivanjem demonstracija.
Naša Pravna enciklopedija razlikuje lobije od interesnih grupa. Neki od aktivista NGO-a se misionarski ljute kad ih se svrstava u lobiste.
Publicista Hedrik Smit u svojoj knjizi Igra moći kaže da je ranije lobiranje u javnosti tek malo bolje zvučalo od reči mafija. Naš svet, odgojen u nepotističkim tradicijama, lobiranje isključivo povezuje s vezama i poznanstvima.
Da bi se danas prodrlo do svih centara moći, mora se uložiti mnogo novca, znanja i istraživačke tehnike, i taj posao se prepušta specijalizovanim lobističkim agencijama, što je kod nas u povoju. Zakon o lobiranju prošle jeseni je predstavljen javnosti i negde se zaglavio.
Po oksfordskom sociologu Dejvidu Lemanu, u Briselu, pri EU, postoji oko 15.000 lobista: 32 odsto zastupa evropske sindikalne federacije, 20 odsto njih su konsultanti, 13 odsto predstavnici kompanija, 11 odsto NGO-a, deset odsto advokati nacionalnih asocijacija, šest odsto regionalni predstavnici, pet odsto predstavnici međunarodnih organizacija, jedan odsto istraživači-savetnici-stratezi (tzv. think tank, brain trust – a ti su najopasniji)…
Važno je da se zna, mada se najčešće krije, ko donira, a ko lobira.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
