Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Šerpas je termin pozajmljen od etničke grupe čiji pripadnici vode ekspedicije na vrh Himalaja i poznati su po tome što znaju put kroz snežne vrleti, što mogu da nose veliki teret i lako podnose razređeni vazduh, a neki od njih se i po deset puta popnu na Mont Everest bez korišćenja opreme s kiseonikom. Pravih Šerpasa ima kažu oko 150.000, najviše u Nepalu, ali i na Tibetu i u Indiji.
U medijima se izraz šerpas (vodič, nosač) odomaćio negde 50-ih godina prošlog veka, što je povezano s rastom popularnosti himalajskih ekspedicija, a u političkom žargonu u EU naziv šerpas počeli su da koriste pre nekoliko godina, neki kažu baš 2007, na nekom međunarodnom skupu o hemiji, na kome je radi pripreme zaključaka formirana jedna „radna grupa šerpasa„. Ranije je ta vrsta političkih radnika nazivana emisarima, izaslanicima, poverljivim ljudima. Ponegde, kao kod nas, nazivaju ih savetnicima.
Ko će znati zašto su bledi savetnici nekoga počeli da podsećaju na jedre himalajske Šerpase, valjda su ih više povezivali sa vodičima nego sa nosačima. Kada je objavljeno da je nemačka kancelarka Angela Merkel zaposlila novog kanclerarbajtera, četrdesetjednogodišnjeg Jensa Vidmana, ekonomskog savetnika, kancelarkinog ličnog predstavnika zaduženog za pripremu samita G-8 i G-20, nazvali su ga „super-šerpasom“. U „Špiglu“ je izašla njegova slika s velikom kožnom tašnom punom dokumenata.
Šerpas na Himalajima, kažu, košta 2000 dolara po ekspediciji, a na samitu u Los Kabosu šerpas vredi i više.
U grupi G-20 to su lični predstavnici šefova država zaduženih za pripremu samita. Pred samit G-20 u Meksiku 18. i 19. juna (više o tome na spoljnopolitičkim stranama) šerpasi su se sastajali 13–14. decembra 2011. i 2–3. februara, 16. marta 2012. Oni prate tehničke i političke analize radnih grupa, seminara i konferencija i sreću se sa ljudima iz akademskih krugova, sa krupnim igračima iz sveta biznisa. To zovu inkluzivni i reprezentativni dijalog radi postizanja saglasnosti o deklaraciji, obično bez sadržaja i posledica, koju će potpisati njihovi šefovi. Tokom pripremnog rada samita G-20 šerpasi su se, na primer, fokusirali na teme kao što su nezaposlenost, energija, borba protiv korupcije ili razvoj. Slične teme su razmatrane i na prethodnom samitu G-20, pa ništa…
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
