foto: ivan šepić
Mostar Sevdah Reunion 22. VI 2012, Dom sindikata, Beograd
Iako su Buena Vista Social Club (dalje: BVSC) i Mostar Sevdah Reunion (dalje: MSR) dovoljno puta pominjani zajedno, nije mi poznato da su razmatrani kao – makar posredne – žrtve komunizma/socijalizma: BVSC onog kubanskog koji sa sve drugom i komandantom Fidelom još odbija da umre, a MSR jugoslovenskog koji se raspao u (tuđim) mukama i krvi. Takođe, oba imaju ‘repove’: ubrzo pošto su BVSC pod vođstvom Raja Kudera (Ry Cooder) globalno predstavili najbolje preživelo iz muzike Kube, svetskim binama zaređali su ansambli sličnih naziva, s ponekim sporednim članom ekipe koja je sredinom devedesetih pratila časne starine; i sve je bilo nalik, i kao, a ponekad su stizali i do Srbije… samo slabi, traljavi, izgovori.
E, MSR je tu još gori, jer se pojavljuje kao sopstveni ‘rep’. Posle obimnog protoka članova, ono što je spojio Dragi Šestić sada uveliko pati od pada kriterijuma i zamene ambicija – ako se tezgarenje/keširanje na imenu može i nazvati ambicijom.
Svojevrsnoj renesansi sevdaha u XXI veku prethode albumi MSR u početku s cenjenom etiketom World Connection, od ‘99, i s vokalnim gostima, pretežno romskim veličinama (Esma Redžepova, Šaban Bajramović, Ljiljana Petrović Buttler), ali danas se uživo malo toga može raspoznati. Posleratna pažnja, romantika obnavljanja most(ar)a, te fina i znalačka produkcija ključno su doprineli global(kan)skom proboju MSR, pa se daleki odjeci toga prepakuju čak i na izdanjima City Records u Srbiji. Ako je možda i bilo čudno što MSR u Beogradu nisu češće koncertno prisutni, ovaj pokušaj u napola ispunjenoj dvorani Doma sindikata pokazao je da za to jednostavno nema osnova. Iako u jednoj od svojih brojnijih, 8-članih postava, MSR su delovali neubedljivo, pre svega zbog sopstvenih glasovnih nedostataka. Belo odelo i odmakle godine ne jemče ništa, to znamo od J.B. Tita do I.G. Bregovića, a potvrdio je propali glas Ilijaza Delića, na smenu s informativnim pevanjem sve ređeg violiniste Nedeljka Kovačevića. Bilo u starim biserima poput Ah što ćemo ljubav kriti ili tokom standarda kao Emina, falširali su, ispuštali strofe, dok je Kovačević program još dublje srozavao beskrajnim, neduhovitim upadicama i kafanskim dosetkama bez poente. Srpska estradna eksploatacija neminovno uzima danak.
Svirački, povremeno bi u nekom pasažu blesnuli unisi gitare, harmonike i saksofona ili klarineta, no ništa češći nego nategnuto ispoljavanje pojedinačnih npr. džez-afiniteta. Nisu baš bili moStars on 45, ali s prenaglašenom, grubom ritam-sekcijom i ofrljim aranžmanima jednako su Svetska muzika kao Bregovićev orkestar za S&S; ukoliko to volite, smatrate kvalitetnim, i želite da Vas predstavlja u svetu. Prisutni (s ulaznicama 1500-2000d.) uglavnom su iskazivali zadovoljstvo, načinom koji izjednačuje prepoznavanje (pesme) i oduševljenje. Mostar – delimično mesto njihovog porekla, a i okupljanja za prvobitno snimanje/Sevdah Reunion – međutim ostade daleko, muzički i na svaki drugi način. Taj grad nemojte zaobići, kao što ćete sevdah naći u rasponu od još aktivnih doajena poput Zehre Deović do mladih sledbenika i inovatora Damira Imamovića i Amire Medunjanin, na Antologiji bosanskog sevdaha/reizdanjima Croatia Recordsa, i u manifestaciji Večer sevdaha/Sevdah u ‘Lisinskom’/Veče sevdalinki, koja već sezonama putuje po exYU. O čemu ste u „Vremenu“ više puta čitali.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
