Pranje novca

Šest bankarskih funkcionera je ovih dana saslušavano pred Stalnim potkomitetom američkog Senata, nakon objavljivanja 335 stranica dugog izveštaja o tome kako je jedna od najvećih evropskih banaka londonska Hongkong end Šangaj benking korporejšn HSBC omogućila narko-kartelima iz Meksika da operu oko 15 milijardi dolara prljavog novca, a radila je izgleda i druge mutne stvari, vodila biznis s firmama povezanim s terorizmom i omogućila zaobilaženje američkih sankcija protiv Irana. Za pranje para je korišćen sistem dvostrukih vlasnika jednog računa, po kome se, kad jedan vlasnik uplati novac, ne kontroliše šta s njim radi onaj drugi. Međunarodni monetarni fond je devedesetih procenjivao da je čak 2-5 procenata svetske ekonomije uključeno u sofisticirane transakcije pranja prljavog novca. U vreme krize, kada se malo-malo iznosi na videlo bankarski prljavi veš, verovatno svi znaju šta je to pranje novca, money laundering. To je ono kada novac zarađen kriminalom poput prodaje droge polako pređe u legalne tokove.

Perači novca ne nastoje da ostvare najvišu stopu dobiti na novac koji operu, već im je najvažnije najbrže recikliranje novca. Dobro su poznati slučajevi da su predstavnici kokainskih kartela ili mafije pokušavali, i ponekad uspevali, da prodru u vrhove vlasti pojedinih zemalja. U Meksiku je otkriveno da Raul Salinas, brat bivšeg predsednika Meksika karlosa Salinasa, ima na računima stranih banaka 120 miliona američkih dolara. Prema tek grubim procenama veruje se da se u svetu godišnje opere između 300 i 500 milijardi dolara.

Izgleda po sudskim izveštajima o slučaju Šarić, na primer, da se i to kod nas radi, ali u jeziku to nije ostavilo traga.

To je izraz kojim se muče komiteti i potkomiteti, međunarodne organizacije, uprave za sprečavanje pranja novca. Za nas koji smo izlihterisani, dekintirani, liht, osušeni, tropa, mortus, to je apstraktni pojam. Naši izrazi za novac su nekako sirotinjsko udvorički katranice, pilke, pinjave, penezi, lov, gold, lovijana, a zgrnut novac je klopa. Ali, zašto se u žargonu nekad govorilo „imaš li malo prljavog veša?“ umesto „hoćeš li da mi pozajmiš malo para?“.