Kopati – ne kopati

Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da metrička tona nikla na najvećoj svetskoj berzi obojenih metala u Londonu trenutno vredi između 17.000 i 17.300 dolara, najava Vlade da je jedna strana kompanija zainteresovana da investira oko 1,2 milijarde evra u istraživanja i preradu nikla u Srbiji, sigurno bi bila dočekana kao lepa vest.

foto: tanjug

Ipak, dogodilo se suprotno.

Najglasniji protivnik još jednog od „poslova stoleća“, Emir Kusturica, reditelj koji je izgradio etno-selo Drvengrad u Mokroj Gori, oštro je početkom nedelje protestovao protiv ovakvog poduhvata otvorenim pismom ministru prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milanu Bačeviću.

U pismu izražava strah za zdravlje ljudi, upozorava na korišćenje „prljavih tehnologija“ prilikom iskopavanja i obrade rude i savetuje da bi sa eksploatacijom nikla trebalo sačekati oko 70 godina, kako bi cena rude još porasla, a tehnologija njene obrade uznapredovala do tog nivoa da predstavlja što manju opasnost po zdravlje ljudi.

foto: reuters

Kusturica je, logično, reagovao zato što je ministar Bačević naveo da bi se eksploatacija nikla obavljala na tri lokacije: na području Topole, gde su radovi u toku, na graničnom pojasu između Vrnjačke Banje i Trstenika i – na potezu između Mokre Gore i Republike Srpske.

Ministar nije želeo da otkrije koja je to kompanija koja već poseduje prava za istraživanje nikla u Srbiji i koja je do sada završila veliki deo istraživanja, a u postupku je otkupa nove dokumentacije za druge istražne terene u Srbiji, ali je naglasio da će kao ministar da joj pomogne „da u taj istraživački postupak uđe sa što manje prepreka“.

U svom otvorenom pismu, međutim, Kusturica navodi firmu „Srbija nikl“, iza koje prema navodima „Blica“, navodno, stoji Ana Kolarević, sestra bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, koja se, kako se dalje navodi, pre nekoliko dana već sastala sa ministrom Bačevićem. Ista Ana Kolarević i Radomir Vukčević, bivši profesor na jednom metalurškom fakultetu u Australiji i predstavnik australijske firme „BHP Biliton“, koja ima akcije u „Juropijan niklu“, inače kompaniji koja 2006. nije uspela da ostvari nameru da u Mokroj Gori pravi rudnike nikla, već su tražili dozvolu da za niklom tragaju kod Višegrada, poznatom po izdašnoj žili ove rude. Međutim, tamo su ih glatko odbili.

Sestra Mila Đukanovića je istoga dana u pismu „Blicu“ negirala da je za eksploatisanje nikla u Srbiji zainteresovana firma „Srbija nikl“, iza koje stoje ona i Radomir Vukčević i odbacila tvrdnje da se ikada sastala sa srpskim ministrom prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja saopštilo je u utorak da, uprkos svim navodima, ne postoji razlog za zabrinutost zbog najavljenog istraživanja nalazišta nikla na teritoriji Srbije, jer eksploatacija nije planirana u skorije vreme.

Što se tiče predsednika opštine Topola, Dragana Jovanovića, bez saglasnosti lokalne samouprave ne mogu nikakvi radovi da se obavljaju i ako to neko pokuša, fizički će biti sprečen i neće se dozvoliti izgradnja bilo kakvih postrojenja za preradu nikla. Jovanović je podsetio da je još 2005. godine firma „Dinara nikl“ pokušala da istražuje lokacije na ovom prostoru, ali je to na silu sprečeno.