fotografije: reuters
Rakete koje su doletele čak do Tel Aviva i Jerusalima stvaraju u Izraelu pravu ratnu psihozu. Zbog sve savremenijeg i brojnijeg oružja kojim raspolaže Hamas Izrael smatra da u vojnoj akciji "stub odbrane" "jednom za svagda" treba da uništiti njegovu vojnu strukturu. Dok traju raketni napadi na pojas Gaze, Izrael je mobilisao preko 40.000 rezervista spremnih za kopnenu ofanzivu. I palestinski Hamas spreman je na rat, a svetska diplomatija, opet jednom, ne zna šta da radi. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton prekinula je azijsku turneju i uputila se u Izrael. Pokušavaju da posreduju i Nemačka, Turska i Egipat, čiji je predsednik Mohamed Mursi govorio o "grotesknoj izraelskoj agresiji". Za to vreme Hamasu lagano ponestaju rakete, a Izraelu presretači raketa
Dok su Palestinci iz Gaze ranije sastavljali rakete kućne radinosti i nasumce ih ubacivali u Izrael, njihovo oružje je moglo da se poredi sa Davidovom starozavetnom praćkom, samo sa promenjenim ulogama učesnika i drugačijim učinkom.
U ofanzivi „Čvrsto olovo“ pre četiri godine „izraelski Golijat“ je nemilosrdno pobeđivao „palestinskog Davida“ vojnički asimetričnom kaznenom ekspedicijom, koja je u Gazi, sem uništavanja protivničkog oružja, za sobom ostavila pustoš i nedužne civilne žrtve – najmanje 1400 mrtvih.
Sadašnji obračun, još uvek uz neuporedivo manje stradalnika, ali i dalje sa neizvesnim časom prekida vatre, temeljno vodi preuređenju ranije utvrđene slagalice palestinsko–izraelskog „stogodišnjeg rata“, sigurno najtežeg bliskoistočnog čvora, koji još dugo neće biti raspleten.
NEPOUZDANA DOKTRINA: Od pobede u „šestodnevnom ratu“ juna 1967, u Izraelu vlada odbrambeno shvatanje o bezbednoj strateškoj dubini, koje se ovog puta pokazuje kao nepouzdano. Opasnosti od raketnog – psihološkog ili razarajućeg – uznemiravanja, ranije su bivali izloženi rubni, južni i severni delovi zemlje, iz pravca Gaze i Libana, odakle deluju Hamas (različito kažnjavan), odnosno Hezbolah (protiv koga je 2006. Izrael poveo rat).
Sada su, istina malobrojni, projektili doleteli sve do oboda Tel Aviva i Jerusalima. Već i samo oglašavanje sirena trajno utiče na stanje nacije. Poslovni megapolis jevrejske države i Sveti grad to su poslednji put osetili pre dve decenije u ratu koji Izrael nije vodio: bez ozbiljnijih pogodaka 1991. pale su neke od „Skad“ raketa Sadama Huseina, koji je za vreme Drugog zalivskog rata Izraelu pretio hemijskim oružjem.
U ispitivanju raspoloženja nacije više od osamdeset procenata Izraelaca sada snažno podržava neutralisanje Gaze iz vazduha kao dovoljnu meru, a trideset odsto anketiranih traži i ulazak kopnenih trupa.
Upućeni navode da se arsenal Hamasa, ili još radikalnijih ćelija otpora „cionističkom neprijatelju“ u Gazi koji ga ne slušaju, sastoji od zastarelih raketa sa dometom od jedva pet kilometara, do mnogo vrednijih – „kasama“, za ciljeve na razdaljini do sedamnaest kilometara, dve vrste raketa „grad“, za napade na daljini od dvadeset i četrdeset kilometara i, konačno, „fadžr 5“ (još sovjetske konstrukcije, razvijenih i nabavljanih u Iranu) sa dometom do sedamdeset pet kilometara, bez preciznog nišanjenja.
KLJUČNA ULOGA EGIPTA: Pažljiviji posmatrači smatraju da će Izrael neizbežno konačno morati da pregovara sa političkim islamom kada oružje opet jednom utihne. Pre svega se ukazuje na neophodnost ozbiljnijih razgovara sa Egiptom, i to ne samo o međusobnim odnosima. Kairo i Jerusalim nalaze se u stanju „hladnog mira“, koji je nasleđen od Anvara Sadata i Hosnija Mubaraka i kome je potrebna blagovremena provera stabilne održivosti.
Sem toga, vlast na Nilu nastala Arapskim prolećem oslonjena je na Muslimansku braću i ima i daleko veću mogućnost da utiče na arapski svet – mogla bi kao posrednik značajnije da deluje među mnogima, koji vladu u Jerusalimu izjednačavaju sa „nečastivim“.
Do egipatske revolucije 2011. Izrael se za svoje potrebe oslanjao na drugačiju podršku iz Kaira. Mubarakov pristup bio je, da se granica sa Gazom drži pod merama nadzora i blokade, kakve su odgovarale izraelskim potrebama brutalnog disciplinovanja prostora od 365 kvadratnih kilometara na kome živi bar milion i osam stotina hiljada ljudi, najvećim delom – dve trećine – palestinskih izbeglica posle ratova 1948. i 1967.
Bi-Bi-Si detaljno razvrstava karte u najnovijoj igri: „Dostignuta je kritična tačka u sukobu. Ključni saveznici Izraela su u Americi i Evropi, gde najvećim delom drže Hamas odgovornim za borbe. Ali, ako Izrael nastavi sa vazdušnim operacijama, broj ubijenih civila će se povećavati i diplomatska podrška jevrejskoj državi će se topiti. Sada je opšti cilj pokušaj da se zaustavi sukob, pre nego što Izrael pusti sa lanca kopnenu operaciju, čime bi broj žrtava nastavio da raste. Istina, u Izraelu je malo entuzijazma za upad. Ali, u nedostatku drugih rešenja, dok se izraelske snage gomilaju spremne na pokret, kopnena faza ne može da bude isključena. Svaki de fakto sporazum o okončanju krize biće neformalan – Izrael i Hamas neće sesti za sto i potpisati neko parče papira. Obe strane žele da izađu iz ove krize sa nečim nalik dobitku. Jedan od razloga što diplomatija dosad nije bila u stanju da uspe jeste dramatično preoblikovanje regiona. Veći značaj ima promena vlade u Egiptu – sada na svaki način naklonjenije Palestincima, sigurno mnogo sumnjičavije prema Izraelu.“
USLOVI ZA PRIMIRJE: Ograđujući se od „proroka“ raznih vrsta, londonski „Gardijan“ navodi uslove dve strane za „zatvaranje vrata pakla“. Hamas traži od Izraela prestanak ciljanih ubistava boraca u Gazi, naravno i prekid kopnene i pomorske blokade pojasa.
Izrael zahteva dugoročno primirje od najmanje petnaest godina, obustavu raketnih napada, prestanak akcija protiv izraelskih vojnih patrola, zabranu pristupa hamasovih pripadnika na petsto metara od ograde razdvajanja i zaustavljanje krijumčarenja oružja.
Jerusalim pak „insistira na odredbi o ciljanim ubistvima, u slučajevima kad veruje da su neophodna“.
Ronen Bergman, novinar telavivskog „Jidiot aharonota“, uticajnog lista velikog tiraža, piše: „Rezultat nesrazmernog kažnjavanja je anarhija. Ako jednako osudite lopova i ubicu, pljačkaš banke će se upitati zašto pa da ne ubije čuvara, kada će mu to povećati šanse za uspeh. Izrael ima pravo da se brani, posebno od ogromnog broja dalekometnih raketa, koje masovno pristižu u pojas Gaze iz Irana preko Sudana i Egipta. Ali, uzimati u ruke najteži malj – prihvatati se ciljanih ubistava protiv Hamasa, može da vodi daljem pogoršanju, umesto da poboljša situaciju.“
STRAH OD KOPNENE OFANZIVE: Odmah posle ubistva vojnog zapovednika Hamasa Ahmeda Saida Halila al Džabarija (52), koje je zapalilo varnicu za, do zaključenja ovog broja „Vremena“, još uvek samo raketno-bombaške razmene, ugledni dnevnik „Haarec“ je upozorio da atentat može da se pretvori u stratešku grešku i savetuje „hlađenje“, podsećajući u uvodniku da „fizičke eliminacije šefova političkih i vojnih organizacija nisu nužno korisne i da obično dovode do stasavanja još radikalnijih vođa“. Nakon hirurški precizne likvidacije Džabarija, koji je govorio da „život služi za borbu protiv Izraela“, Hamas je saopštio da je ona „ravna proglašenju rata za koje će cionistički okupator platiti ogromnu cenu“ i da je Izrael „otvorio vrata pakla“. Prilikom tog napada je prema palestinskim izvorima poginulo devetoro ljudi, među kojima jedna sedmogodišnja devojčica.
„Njujork tajms“ je napisao da se Obamini bliski saradnici „pribojavaju da mogući kopneni izraelski pohod ne bude politički bumerang, koji će gurati Palestince bliže Hamasu i dodatno nanositi štetu imidžu jevrejske države“.
Istovremeno, Arapsko proleće je otvorilo mnoge mogućnosti Hamasu za izlazak iz izolacije i za podršku arapskih islamskih država širom Bliskog istoka. Posete Gazi katarskog emira, bahreinskog princa, tuniskog ministra, egipatskog premijera, naklonost Ankare i najave još gostiju, značajan su pokazatelj popuštanja višegodišnje omče, pa i neke vrste interesnih dodira izopštene Gaze sa priznatom Palestinskom autonomnom upravom u Ramali.
Ako pokrene i kopnene trupe koje su spremne na granici Gaze, za Benjamina Netanijahua u ukupno sedam godina obavljanja dužnosti predsednika vlade, biće to prvi rat koji započinje. U izraelskim političkim običajima, kažu upućeni, „takva prilika je dobrodošla svakom interesentu za mesto premijera“. Za januar 2013. su zakazani izbori, a demonstracija brige za bezbednost naroda i države je najbolje oružje u svakoj kampanji.
Pre mesec dana Netanijahu je pred poslanicima Kneseta optužio svog prethodnika Ehuda Olmerta da je“ušao u dva nepotrebna rata“ – drugi libanski 2006. i čišćenje Gaze 2008. Netanijahua biografi često predstavljaju kao „čoveka kome je u dugoj političkoj karijeri omiljena taktika da ne čini ništa da se stvari dogode, nego da ih spreči“. Prilika je da to potvrdi, ili da promeni naviku.
Tek iz petog puta Izrael je uspeo da likvidira Ahmeda Saida Halila al Džabarija komandanta vojnog ogranka Hamasa. Karijeru nije počeo u Hamasu, koji je osnovan tek osamdesetih godina, već u pokretu Fatah Jasera Arafata. Kako tvrdi televizija Al Arabija, Al Džabari je za trinaest godina koje je proveo po izraelskim zatvorima upoznao mnoge pripadnike islamističkog Hamasa. U borbenim dejstvima počeo je da se uspinje na lestvici islamističke organizacije dok na kraju nije postao komandant Az al Din al Gasam brigada, vojne pesnice Hamasa. Pre toga je jedan njegov pretpostavljeni teško ranjen prilikom izraelskog napada, a njegov prethodnik je bio likvidiran.
Izrael Al Džabarija optužuje za „terorističke aktivnosti koje iz Gaze pokreće protiv Izraela“, te da je odgovoran za finansiranje i koordinaciju vojnih operacija na Izrael.
Mnogi su nekadašnjeg ministra odbrane Izraela Amira Pereca svojevremeno ismevali da je nekompetentan. Sada poslanika opozicione Radničke partije čak i politički protivnici slave kao heroja. Jer, upravo je Perec na preporuku vojske naložio da se napravi sistem za presretanje raketa Iron Dome, koji se ovih dana pokazao kao čudotvorno oružje. Bez njega bi broj žrtava i razaranje na izraelskoj strani bio daleko veći, a samim tim bili bi žešći i izraelski napadi na pojas Gaze, a čitava, i ovako eksplozivna situacija neuporedivo gora.
Ovaj proizvod izraelske firme za izradu oružja Rafael na posmatrače deluje kao neka mešavina kompjuterske igrice i naučne fantastike. Tačno se vidi kako se na nebu sudaraju pa eksplodiraju dve tačke, kada Iron Dome presretne neku raketu ispaljenu iz pojasa Gaze. Dosad je važilo kao gotovo nemoguće da se presretnu rakete kratkog dometa koje ponekad ne lete ni 30 sekundi.
Izgradnja protivraketne baterije košta oko 70 miliona dolara, a svaka raketa-presretač oko 50.000 dolara. Pri učinku od gotovo 80 odsto, što se pokazalo proteklih dana, smatra se da je ovo dosad jedna od najboljih investicija u izraelsku vojsku.
Neki komentatori ofanzivu Izraela posmatraju i u kontekstu eventualnog sukoba sa Iranom: ukoliko do njega dođe, treba ozbiljno da se smanji vojni potencijal Hamasa. Ionako ostaje kao pretnja libanski Hezbolah, koji raspolaže sa daleko većim arsenalom oružja, nego što će ga ikada biti u Gazi.
Dok Hamas optužuje Izrael za „uništavanje palestinskog naroda“ i „mučka ubistva“, Izrael opravdava najnoviju vojnu ofanzivu potrebom da „eliminiše stratešku pretnju kojoj je izloženo oko milion građana države Izrael, jer je samo od početka ove nedelje na južni deo Izraela lansirano gotovo 200 raketa iz pravca pojasa Gaze“.
I u saopštenju izraelske ambasade u Beogradu stoji da je „reč je o samoodbrani, jer Izrael ima dužnost da štiti svoje građane“, te da „teroristička organizacija Hamas kontroliše pojas Gaze i stoga snosi odgovornost za sve što se dešava na toj teritoriji i za ono što iz nje dolazi“.
Izrael tvrdi da se 2005. godine potpuno povukao iz Gaze „koja je od tada postala teroristička baza u koju se, pod budnim okom Hamasa, krijumčare velike količine oružja iz Irana, Libije i Sudana“ i da se „Hamas i druge terorističke organizacije u Gazi kriju u naseljenim mestima, dok u isto vreme ciljaju nedužne građane Izraela“.
Pojasom Gaze od 2006. godine vlada Hamas koji se radikalnim metodama bori za nezavisnost i priznanje palestinske države.
Prema neproverenim informacijama, do zaključenja ovog broja „Vremena“ u utorak, u sukobima u Gazi ubijeno je preko stotinu ljudi. Prema podacima Hamasa u izraelskim raketnim napadima poginulo je 109 ljudi, među kojima i civili, i deca. Ranjeno je preko 800 Palestinaca. Na izraelskoj strani stradalo je troje ljudi. Hamas je na Izrael ispalio preko hiljadu raketa, od kojih je većina presretena. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo položaje Hamasa drži pod stalnom paljbom.
Za „Vreme“ iz Natanije
Već nedelju dana u Izraelu se osećaju uznemirenost i strah. Iranske rakete već godinama padaju na Izrael, ali sada su uzajamne pretnje i napadi iz dana u dan postali žešći, a teritorija koja je obuhvaćena prostranija, što utiče na sve veću zabrinutost ljudi. Napetost u naseljima na jugu Izraela vlada otkad su se 2005. godine izraelsko stanovništvo i vojska povukli iz pojasa Gaze. Tokom prošle godine, koja se smatra mirnom, palo je preko 700 raketa na izraelske gradove. Od prošle nedelje raketiranje je postalo intenzivno i samo tokom nedelju dana je palo nekoliko stotina raketa. Dugogodišnji život u strahu pretvara se u očaj i paniku, u psihozu. Prijatelji me zabrinuto zovu da čuju kako smo. Često pomenu da smo se mi, verovatno, navikli na takve situacije. A ja se pitam da li iko može da se privikne na rat. Naravno da ne može. Svaka raketa koja padne je novi šok.
Snimci na televiziji na kojima se prikazuju raketama zasuti gradovi Ašdod, Aškelon, pa i Tel Aviv, jezive slike ruševina i stradalih u Gazi, vesti na radiju, iz časa u čas informacije koliko je ljudi poginulo, koliko dece među njima, izazivaju tugu i neizvesnost kod građana. Na razdaljini od 40 kilometara od teritorije na koju udaraju rakete ne ide se u školu, tako da je nastava u mnogim izraelskim mestima obustavljena. U gradovima koji su na 20 kilometara od Gaze ljudi ne idu na posao.
I pored svega toga, u gradu kao što je Natanija, na obali mora, u kome živim, gde rakete nisu stigle, saobraćaj je živ, ljudi se slobodno kreću, pijaca je puna voća i povrća, na uličnim uglovima prodaje se cveće.
Zbog teže komunikacije i prenosa robe mnogi artikli su poskupeli, ali su radnje dobro snabdevene. Najavljuje se smanjenje penzija i primanja u administraciji, što građane uznemirava koliko i ratna psihoza.
U Izraelu devojke posle osamnaeste godine služe obavezni dvogodišnji vojni rok. Moja unuka upravo je ovih dana regrutovana, što stvara u našoj porodici strah. Mladići služe tri godine vojsku. Velika žrtva i odricanje mladih ljudi sa ciljem da na malom prostoru na kome se Izrael nalazi obezbede sebi miran život. Ali, nažalost, to nije moguće. Uvek nova napetost, novi sukobi.
Kod mene sećanja iz Drugog svetskog rata, kao i ona na devedesete godine u Srbiji, izazivaju nesanicu, a kada ipak usnim, imam noćne more.
SLIKE RATA: Sahrana palestinske dece stradale od izraelskih raketa,…
…obračun Hamasovih pristalica sa kolaboracionistom,…
…izraelski vojnici u akciji
PRESRETAČ RAKETA IRON DOME: 80 odsto efikasnosti
PRIPREMA ZA KOPNENU OFANZIVU: Izraelska tenkovska jedinica na granici sa Gazom
SUSRET U VAZDUHU: Raketa i presretač
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
