Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Telefon je u Srbiju stigao pre tačno 130 godina. Samo sedam godina posle Belovog pronalaska čudesne sprave pomoću koje se „govori na daleko“, 14. marta 1883. godine, u Beogradu je izgovoreno prvo istorijsko „alo“. Čovek koji je pokušao da za ovo korisno sredstvo zainteresuje stare Beograđane zvao se Panta Mihajlović, savetnik i drugar Nikole Tesle. Evo kako opisuje pokušaj uvođenja telefona u vojne redove:
„Dođem ja pokojnom Teši Nikoliću (ministru vojnom) i kažem:
– Ajde, bre, da počnemo nešto novo. Imaće vojska koristi. Da instaliram telefon, među kasarnama, ministarstvom, utvrđenjem, gde treba.
On me gleda, pa me odvede do prozora. Dole u dvorištu stajala su tri konjanika:
– Vidiš li ti ove?
– Vidim. Konjanici.
– E to ti je. Šta će mi taj tvoj telefon, kad ovi konjanici za tri minuta stignu do grada i jave šta treba? Kakav telefon…
Sutradan, u tri časa po podne, eto Teše. Stao pa gleda.
– Je li to telefon?
– Jeste – rekoh.
– Pa kako mu ide?
Rastumačih na preskok, ukratko. On ionako ništa nije razumeo.
– Pa dobro – reče meni ministar Teša – a ko to govori?
– Pa onaj na drugom kraju. U inženjerijskoj kasarni…
Teša se podiže, otvori vrata širom, pa dozva sve ostale oficire koji su bili po kancelarijama: – Gospodo, ajde da vidite čudo neviđeno: telefon.
Teša je odmah pozvao kralja Milana Obrenovića, koji je odmah sa vrata prepoznao novu napravu. Kralj Milan je odmah naredio da telefonom povežu sve kasarne u Srbiji, ali je već posle deset dana ministar Teša Nikolić obavestio Pantu da zbog smanjenja budžeta, od toga neće biti ništa.“
Ova anegdota samo je deo velike priče o privrednom i industrijskom razvoju Srbije od 19. veka do danas ispričane u monografiji Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji, koju je kompanija Simens izradila u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju iz Beograda.
Autori nedavno predstavljene monografije, prof. dr Predrag J. Marković, prof. dr Čedomir Antić i dr Danilo Šarenac, prikazali su detalje o prvoj javnoj termoelektrani na Dorćolu, prvoj hidrocentrali u Užicu, Vučju, Gamzigradu i Ivanjici, prvoj automatskoj telefonskoj centrali sa 1000 brojeva u Novom Sadu, električnim tramvajima iz 1923. godine, kao i osvetljenju Narodnog pozorišta u Beogradu 1898. godine, i druge projekte u kojima je Simens učestvovao sa svojim inovativnim tehnologijama.
„Simens nije bio samo pionir u tehnološkim inovacijama. Kompanija koja je već 125 godina prisutna u Srbiji sa najsavremenijom opremom kojom se znatno podsticao privredni rast zemlje neodvojivi je deo Srbije“, rekao je, prilikom predstavljanja monografije u beogradskom Medija centru Ivan Knežević, zamenik generalnog direktora Simensa d.o.o. Beograd.
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
