Za „Vreme“ iz Soluna
Utorak, 11. jun u Grčkoj nije protekao kao svaki drugi dan. Grci su bili šokirani, a nije lako šokirati ljude svikle da žive pod stresom i u strahu od budućnosti u zemlji koja već pet godina prolazi kroz ekonomsku krizu i recesiju, u kojoj konstantno rastu nezaposlenost i siromaštvo, koju neprestano parališu štrajkovi i demonstracije, kojoj sve vreme preti bankrot, kojoj Trojka (Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija) nameće nepodnošljive mere štednje, u kojoj su obični dani postali mislena imenica.
Tog utorka je premijer Antonis Samaras odlučio da ugasi državnu televiziju ERT. Bilo je tačno 23.12 kad su sva tri državna TV kanala, ET1, NET i ET3, ali i 28 radio-stanica ERT-a (Elliniki Radiofoniki Tileorasi, Grčka radio-televizija) ostala bez signala. Zavladao je mrak i muk.
Grčka koaliciona vlada (Nova demokratija, Pasok i Demokratska levica), izglasana pre tačno godinu dana, preko svog predstavnika Simosa Kedikoglua još je u podne kratkim obaveštenjem upozorila javnost šta će se desiti iste noći: „U periodu velikih žrtava kroz koji prolazi grčki narod nemamo vremena za kašnjenja i oklevanja! Moramo da suzbijemo državni deficit i da izađemo iz krize. Ne možemo više da tolerišemo enklave netransparentnosti i državnog rasipništva, a za to je jedinstven primer baš Grčka radio-televizija, koja ima od tri do sedam puta veće troškove od svih privatnih televizijskih stanica i četiri do šest puta više zaposlenih, a istovremeno upola manju gledanost u odnosu na bilo koji privatni TV kanal. Ima ogromnu imovinu, koja je u stanju mirovanja osim kada je pljačkaju i rasipaju. Grčki narod plaća državnoj televiziji harač preko računa za struju oko trista miliona evra godišnje. Danas je svemu tome konačno došao kraj!“ Mnoge starije Grke ovakav ton podsetio je na objavu ratnog stanja.
Rečeno, učinjeno. Grčka državna televizija je, makar privremeno, ugašena posle 75 godina emitovanja. Tačno 2656 zaposlenih na televiziji i radiju su odlukom bez presedana preko noći ostali bez posla, uz obećanje da će se formirati „nova grčka radio-internetska televizija (NERIT), koja će imati oko 1200 zaposlenih i koštaće oko 100 miliona evra godišnje manje nego ERT, a počeće sa svojim emitovanjem krajem avgusta.
REVOLT KOD KUĆE, PACKE IZ BRISELA: Iznenadna i nasilna smrt ERT-a je prouzrokovala čitav niz reakcija, revolta i demonstracija po celoj Grčkoj. Ispred zgrada televizije u Atini i Solunu svakodnevno se okupljaju pisci, slikari, novinari, umetnici i preneražen običan svet. Muzičari svako veče izvode program, govornici individualno ili kao predstavnici sindikata i udruženja uzimaju mikrofon i obraćaju se narodu rečima solidarnosti sa radnicima ERT-a, ali i sa grčkim narodom koji je ostao bez svoje javne televizije, bez svog obrazovnog, zabavnog, dokumentarnog i informativnog programa…
Odluka da se ERT-u ugasi signal je doneta na nivou Ministarstva i zaobišla je grčku skupštinu. Bila je to lična odluka premijera Samarasa, vođe Nove demokratije, doneta na prečac i bez prethodne konsultacije sa koalicionim partnerima. Evangelos Venizelos (Pasok) i Fotis Kuvelis (Demokratska levica) bili su zatečeni. Obojica su izjavila kako su i oni za reorganizaciju i racionalizaciju ERT-a, ali ne i za iznenadno zatvaranje i ukidanje TV signala.
Osim stanovnika Grčke kojima je prvi put u istoriji ERT-a uskraćen servis grčke državne televizije, protestovali su i mnogi od sedam miliona Grka iz dijaspore, koji su preko satelita mogli da gledaju ERT i prate vesti iz domovine. Veoma oštre reakcije su stigle i iz EU. Predsednik Evropske radiodifuzne unije (European Broadcasting Union EBU) Žan-Pol Filipo stigao je u Atinu tri dana po gašenju ERT-a i izjavio da „ovo što se dešava u Grčkoj prevazilazi sva očekivanja“. Jer, „ERT nije obični radio-tv organizam, reč je o osnivačkom članu EBU“. „ERT je naš partner od 1950“, rekao je Filipo i tražio ponovno pokretanje programa. Generalni direktor EBU-a Ingrid Deltar je naglasila da se „još u istoriji nije desila vlada koja bi ugasila signal sopstvenog javnog radio-televizijskog emitora“.
Još strožu kritiku je uputio predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, koji je u svom pismu Samarasu između ostalog napisao da je „Evropski parlament sa iznenađenjem i žaljenjem primio informaciju o odluci grčke vlade da prekine sa emitovanjem javnog radio-televizijskog programa ERT, i to bez prethodnog obaveštenja ostalih partnera u vladi, kao i bez demokratskog dijaloga o donošenju te odluke. Po našem mišljenju iznenadna odluka grčke vlade da nasilno prekine s radom javne radio-televizije otvara veoma važno pitanje o tome koliko je ta odluka u opšte u skladu sa temeljnim pravnim okvirima Evropske unije“. Šulcovo pismo se završava rečima: „S olakšanjem bismo prihvatili vladinu reviziju odluke o zatvaranju javne televizije i pokušaj da se nađu alternativna rešenja i putevi za neophodnu reorganizaciju ERT-a, ali uz neprekidno emitovanje programa.“
A šef opozicione SIRIZE Aleksis Cipras poručio je demonstrantima okupljenim ispred ERT-a da se signal državne radio-televizije gasi samo u slučaju „kada suverenu zemlju okupiraju strane sile ili u slučaju državnog udara“. On je rekao da Samarasova vlada ovim činom „simbolički pokušava da ukine slobodu govora, demokratiju i demokratske slobode“, da predaje informativni program i monopol na informacije u ruke privatnih interesa. Cipras je pozvao Grke na „na borbu bez povlačenja u ime odbrane demokratije“.
DRŽAVNI UDAR ILI IDIOTIZAM: U Solunu se svakodnevno održavaju demonstracije ispred zgrade televizije. „Mogli su da otpuste koga su hteli, i to one koje su sami zaposlili, jer pripadaju njihovoj stranci, a ne da zatvore ERT“, kaže jedan mladi demonstrant. A starija gospođa Maria Adoniadu kaže da je ERT državna televizija, da pripada celom narodu i da „bez nje nema demokratije“. Neki se prisećaju da se nešto slično desilo 27. aprila 1941, kada su nemačke trupe umarširale u Atinu. Notis Mavrudis, poznati grčki kompozitor, rekao je da se „demokratija ne može ukinuti proizvoljnim odlukama, pa prema tome, ako ovo nije državni udar, onda je u najboljem slučaju idiotizam.“
Poznati umetnik i borac za ljudska i radnička prava Mikis Teodorakis napisao je: „U trenutku kad čak i MMF optužuje destruktivnu politiku Trojke na račun našeg naroda, grčka vlada nastavlja poslušno da ispunjava Trojkine naredbe, koje sad već prelaze u fazu totalnog iscrpljivanja društvenog sektora… Mislim da se čaša prelila i da svi Grci treba odlučno da kažu ‘Ne’ ovom napadu bez milosti“.
Zaposleni u ERT-u i njihov sindikat su se od samog početka organizovali i objavili „gerilski rat“ odluci vlade. Zauzeli su zgrade državne TV i nastavili sa radom koristeći u početku TV kanal „902“, koji pripada komunističkoj partiji (KKE). Vlada je i to sprečila i zapretila da će svako, ko se usudi da prenosi program ERT-a, izgubiti pravo na emitovanje i odgovarati na sudu. Nemajući drugog izbora novinari ERT-a su se okrenuli internetu.
Demonstracije i kritika nisu ipak pokolebali premijera. „Kako da nastavimo sa reformama, a pri tom da nikoga ne izvadimo iz udobne fotelje? Možemo li da nastavimo sa reformama, a pritom da se ne sukobimo sa svima onima koji se boje da ne izgube svoje privilegije? Kako može zemlja da se promeni bez smelih poteza?“, upitao je Samaras.
A prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja samo 27 odsto grčkih građana se slaže sa zatvaranjem ERT-a, dok je 65 odsto protiv. Protiv je i Grčka pravoslavna crkva, a Samarsa u ovome podržava neonacistička Zlatna zora.
Neki analitičari tvrde da je odluka grčkog premijera da zatvori javnu televiziju zapravo rezultat insistiranja Trojke da se otpusti najmanje 2000 zaposlenih u javnom sektoru. Ujedno, to je i demonstracija moći i način da pokaže narodu odlučnost da nastavi sa reformama, ali i da impresionira svoje neoliberalne kolege, naročito kancelarku Angelu Merkel. Kako to reče čuvena književnica i aktivistkinja Naomi Klajn: „Margaret Tačer živi i caruje u Grčkoj!“ A Grci još nisu rekli svoju poslednju reč, pa je vrlo moguće da, kao što kaže jedan grafit ovih dana u Istanbulu, „Revoluciju televizija neće prenositi!“
Autori su osnivači i urednici grčkog nezavisnog časopisa „Zenith“
