Građanima Srbije ništa nije bilo jasno kada su letos počela da im stižu obaveštenja iz distribucije koja ih je do tada snabdevala električnom energijom, a potom i račun od novog preduzeća „EPS Snabdevanje“. Mnogi su imali preplaćenog novca na računu kod distribucije i nije im bilo baš najjasnije šta će se desiti sa njihovim „zarobljenim“ novcem. Nekima su kasnili računi, pojedinima su uplate pogrešno proknjižene i za svaku reklamaciju morali su u red pred šalter. Tako su danima šalteri distribucija bili pod svojevrsnom opsadom građana.
Pitanje je da li je sve moglo drugačije, da li su i druge države bile suočene sa takvim problemima kada su se elektroenergetske kompanije prilagođavale propisima Evropske unije i otvarale tržište električne energije. Verovatno nije bilo tolikog haosa kao u Srbiji.
Kada se pogleda na vojsku ljudi koja radi u najvećoj srpskoj energetskoj kompaniji, „Elektroprivredi Srbije“, gde ima više od 33.000 zaposlenih, logično je i pitanje kako se desi takva neorganizacija u tako velikom preduzeću. Valjda su u takvim kompanijama red i organizacija osnovni preduslov za poslovanje. Izgleda da ipak nisu.
Svi problemi koji se pojavljuju u poslednje vreme u javnosti, a vezani su za EPS, čini se da su odraz neorganizacije i nepostojanja odgovornosti u tako velikom sistemu. Jer kada se potraži krivac za neki propust, svi samo sležu ramenima i upiru na sledećeg. I sami čelni ljudi „Elektroprivrede Srbije“, odnosno njen formacijski prvi čovek, v.d. direktora Aleksandar Obradović već duže vreme ukazuje da u EPS odgovornost nema ime i prezime. A bez odgovornosti sa imenom i prezimenom, teško da se može uspešno poslovati.
Zvučalo je neverovatno kada je pre nekoliko meseci v.d. direktora EPS-a rekao da niko od direktora zavisnih preduzeća ne odgovara njemu, već isključivo Upravnom odboru. Bez Upravnog odbora niko ni od direktora ogranaka tih zavisnih preduzeća ne može biti smenjen. Kada se pogleda shema odgovornosti u ‘Elektroprivredi Srbije’, dobije se svojevrsna paukova mreža. Ima li uopšte izlaza iz tog paukovog lavirinta? „Po sadašnjoj organizaciji u okviru sistema „Elektroprivrede Srbije“, matična kompanija nema ovlašćenja da organizuje rad unutar svojih zavisnih privrednih društava“, objašnjavaju u EPS-u. „Svako zavisno preduzeće je organizovano prema svom osnivačkom aktu, a ti akti ne prepoznaju EPS kao jednu celinu, već kao skup totalno nezavisnih privrednih subjekata! Tako nas vidi čak i državna revizorska institucija, kao 14 totalno samostalnih privrednih subjekata.“
„Elektroprivredu Srbije“, inače, čine matično javno preduzeće i 13 zavisnih privrednih društava, a prema zakonima Srbije svako od njih ima svoje nezavisne finansije, pravnu službu, ljudske resurse, nabavke, informacione tehnologije. Tako umesto jednog direktora finansija, EPS ima 14, umesto jednog direktora pravne službe postoji ih 14, a na sve dodaju se višestruki sektori, službe i, što je još bitnije, troškovi u radu svakog preduzeća ponaosob u okviru EPS-a. Vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije“ tvrdi da je izlaz samo u poštovanju zaključka Vlade Srbije iz novembra prošle godine. Tim zaključkom Vlada Srbije usvojila je Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a, kojom bi EPS postao organizovana i efikasna kompanija. Ali za godinu dana nije mnogo ispunjeno. Na pitanje zašto je tako, opet svi sležu ramenima i upiru jedni u druge.
„Jedna od obaveza iz Polaznih osnova za reorganizaciju, na koje je Vlada Srbije dala ‘zeleno svetlo’, jeste i odredba da EPS treba da postane akcionarsko društvo. EPS je spreman za te promene i iz Ministarstva energetike najavljeno je da bi prelazak u akcionarsko društvo mogao da se desi do kraja ove godine“, kažu u vrhu EPS-a. „Vlada Srbije je usvajanjem zaključka odobrila da se osnuju jedno preduzeće za snabdevanje i jedno preduzeće za poslove operatora distributivnog sistema. EPS je, međutim, uspeo da osnuje samo firmu za snabdevanje. I to je sve što je za godinu dana urađeno od Polaznih osnova za reorganizaciju ‘Elektroprivrede Srbije’.“
Iako zvuči neverovatno, pre godinu dana EPS nije poštovao ni Zakon o energetici. Naime, do 1. oktobra 2012. godine EPS je morao da razdvoji snabdevanje od distribucije, jer bez toga nema liberalizacije i otvaranja tržišta električne energije.
„Prethodno rukovodstvo EPS-a nije uradilo ništa da se pripremi za konkurenciju. Tek je novo rukovodstvo, uz niz opstrukcija sa mnogih nivoa, formiralo ‘EPS Snabdevanje’ i ispunilo zakonske norme“, kažu u poslovodstvu EPS-a. „Da bi ušla konkurencija i otvorilo se tržište električne energije, trebalo razdvojiti deo gde postoji prirodni monopol, a to je distributivni sektor, od delatnosti gde postoji tržišna utakmica, a to je snabdevanje privrede i građana.“
U organizaciji EPS-a nije ispoštovan ni Zakon o javnim preduzećima, po kojem ne može da funkcioniše Upravni, već Nadzorni odbor. Tako ovaj zakon važi skoro godinu dana, a u EPS-u i dalje odluke donosi Upravni odbor. Nema Nadzornog odbora, kao ni odluka o reorganizaciji EPS-a.
Na pitanje šta je ta famozna korporativizacija, u EPS-u kažu da je to proces čijim sprovođenjem bi ova energetska kompanija postala uređena i organizovana.
„EPS bi tada imao jedinstven sistem upravljanja i vođenja poslova u finansijama i ekonomiji, pravnim poslovima, informaciono-tehničkoj podršci za sva preduzeća unutar sistema i tako bi se optimizovali troškovi i prihodi u okviru EPS-a“, ističu u menadžmentu ove kompanije. „Pitanje polaznih osnova je osnovni preduslov za bilo kakvu ideju o jakom, moćnom i uspešnom EPS. Onaj ko koči transformaciju EPS-a u modernu, efikasnu kompaniju, koči i napredak privrede Srbije. Sve ostalo je samo šminka.“
Sa sadašnjom organizacijom u EPS-u ispada da niko nikad nije kriv i samo se loptica „krivice“ prebacuje sa jednih na druge. Proteklih godinu dana nije se mnogo toga promenilo, ali doskoro nije bilo ni jasno šta to sve treba da se uradi.
„Da bi se korporativizacija zaista sprovela, neophodno je promeniti statut kompanije i osnivačka akta“, ukazuju u vrhu EPS-a. „Ta dokumenta, na predlog resornog ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, donosi Vlada Srbije. U svakom slučaju, odluku da se javno preduzeće transformiše u akcionarsko društvo mora da donese vlasnik, odnosno država. EPS je pripremio kompletnu dokumentaciju i sada je ostalo da se kroz promenu statuta i osnivačkih akata dozvoli da se te polazne osnove ispune.“ Da su polazne osnove donete, država bi, kao vlasnik, mogla da ocenjuje rad i efikasnost menadžmenta i prvog čoveka EPS-a.
Korporativizacija podrazumeva i uštede, jer donosi i jeftiniji način upravljanja kroz centralizaciju raznih aktivnosti na nivou EPS grupe, umesto vođenja tih poslova u svakom preduzeću posebno. Uštede se procenjuju na najmanje 36 miliona evra godišnje, odnosno skoro tri miliona evra mesečno ili 100.000 evra dnevno.
„Neophodno je postizanje maksimalne efikasnosti poslovanja i to kroz jedinstven sistem upravljanja i vođenja poslova u finansijama i ekonomiji, pravnim poslovima, informaciono-tehničkoj podršci za sva zavisna preduzeća“ – deo je odredbi usvojenih osnova za reorganizaciju EPS-a.
Poslovodstvo EPS-a ukazuje i da otvaranje tržišta električne energije, na koje se Srbija obavezala potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici i poštovanjem koraka ka pridruživanju Evropskoj uniji, može biti dodatan problem. Iako se od 1. januara ove godine otvorilo tržište za visoki napon i EPS nije više monopolista, liberalizacija tržišta na srednjem naponu koja treba da se desi 1. januara 2014. godine nije sasvim pripremljena. Naime, ako sve ostane organizovano kao sada, sa pet operatora distributivnog sistema umesto sa jednim, kupci iz privrede imaće različite troškove za mrežarinu. Desiće se i regionalna diskriminacija kupaca, jer će privreda na jugu Srbije skuplje plaćati mrežarinu od privrede u Vojvodini ili u Beogradu. I na ovom slučaju nije ispoštovan zaključak Vlade Srbije za reorganizaciju EPS-a, koji predviđa osnivanje jednog operatora distributivnog sistema.
Ostaje da se vidi koliko će se još odlagati reorganizacija našeg energetskog giganta koja bi nam uštedela čak 100.000 evra dnevno.