Valjda osećajući i sam da ga čeka „trka ivicom provalije“ u kojoj zjapi pretnja državnog bankrotstva, očigledni mandatar nove vlade, vođa naprednjaka Aleksandar Vučić, već je u „pobedničkoj noći“ (u nedelju uveče), u svom prvom govoru, pored nastavka borbe protiv korupcije (dakako) nabrojao i niz „ozbiljnih reformi“ koje će se preduzeti da bi se postigli „napredak privrede i povećanje broja radnih mesta“ za šta će biti potrebne „teške i bolne strukturne reforme“ već do leta. On je pri tome, što je neuobičajeno za takvu priliku, posebno izdvojio potrebu da se što pre donesu novi zakoni o radu, stečaju, privatizaciji, državnim službenicima, planiranju i izgradnji, a tome je izdvojeno dodao i fiskalnu konsolidaciju.
PRVO REBALANS: U stvari, verovatno će rebalans državnog budžeta, kao prvog koraka u pravcu tekuće „finansijske konsolidacije“, na koju Vučić verovatno misli, biti najpreči posao, jer kako je on sam tokom predizborne kampanje više puta rekao – problem je da do kraja ove godine treba „uštedeti“ 400 miliona evra, da bismo se kvalifikovali za sporazum sa MMF-om. Mnogi stručnjaci već sada procenjuju da će budžetski deficit „probiti“ projektovani nivo i za mnogo više – pa spominju čak iznose od 60 do 70 milijardi dinara, dakle minus od oko 600 miliona evra – što bi ukupan deficit podiglo na preko 2 milijarde evra. Te prognoze za polaznu osnovu imaju još prošlogodišnji, oktobarski stav Fiskalnog saveta da procena efekata mera fiskalne konsolidacije u 2014. godini, koji je jesenas usvojila Vlada Srbije, neće iznositi 1,65 odsto BDP-a Srbije, nego samo nešto između 1 i 1,2 odsto BDP-a, te da je potrebno usvojiti niz mera za uštedu još oko 300 miliona evra.
Sve te procene nije lako precizno dokumentovati realnim pokazateljima, jer je Ministarstvo finansija zasad objavilo samo tokove prihoda i rashoda budžeta u januaru ove godine, kada su javni prihodi bili za 0,7 odsto niži, a rashodi za 2,9 odsto viši nego januara 2013. godine, pa je mesečni deficit bio 7 milijardi dinara. Pri tome, zanimljivo je na prihodnoj strani uočiti da su prilivi od PDV-a u januaru ove, u odnosu na januar prethodne godine, nominalno bili niži za 4,6 odsto, iako je stopa ovoga poreza u međuvremenu podizana dva puta po 2 procentna poena – što upućuje na zaključak da legalan promet ozbiljno pada. Od masivnijih javnih prihoda – i doprinosi su opali za 5,2 odsto, dok su prihodi od akciza povećani za 33,7 odsto, što je rezultiralo relativno blagim raskolom između prihoda i rashoda.
Iznosimo detaljno ove pokazatelje za januar samo zato što oni upućuju na zaključak da su najizdašniji instrumenti za prikupljanje javnih prihoda čini se iscrpljeni, pa će se kakvo-takvo uravnoteženje javnih finansija morati tražiti na rashodnoj strani budžeta – što je neke ekonomiste navelo da procene da bez novog „rezanja“ i plata i penzija ni o kakvoj „fiskalnoj konsolidaciji“ ne može biti reči (na primer, tako se može razumeti izjava Ljubomira Madžara, data prošlonedeljnom NIN-u).
Ako se gore spomenutom januarskom bilansu javnih prihoda i rashoda doda procena da je državni budžet u proteklom februaru i martu opterećen dodatnim, neplaniranim troškovima prevremenih izbora (koji se cene u rastegljivom iznosu između 10 i 30 miliona evra), te ako se ima u vidu da je misteriozni finansijski aranžman sa Emiratima državnoj kasi zasad stavio u izgled jednu, a ne tri milijarde dolara, kako se planiralo – onda je i nama laicima jasno da će se državni budžet morati rebalansirati. Šta će nastradati – videćemo. A kada će budžetski deficit biti smanjen na 3 odsto (sa 7 odsto), što u svojoj strategiji fiskalne konsolidacije priželjkuje stari-novi (?) ministar finansija Lazar Krstić, takođe ostaje da vide oni koji budu preživeli.
ŠTA TRAŽI MMF: Inače, očekivani rebalans budžeta očigledno je prethodni uslov za zaključivanje najavljenog „sporazuma iz predostrožnosti“ sa MMF-om, negde u septembru ove godine. Delegacija Fonda je uoči izbora bila u Beogradu i otišla je bez ikakve javne izjave (kako je bilo i dogovoreno), ali je u javnost procurilo dosta toga što je ona zatražila od Vlade Srbije. Povodom budžeta, prema izjavi dr Branka Živanovića, iz Beogradske bankarske akademije, „realno je očekivati da pregovarački tim MMF-a prihvati blažu korekciju budžetskog deficita, uz dodatno objašnjenje kako će se on kretati“ (Dnevnik, 16. mart). Živanović tome dodaje, ne navodeći izvor informacija, da će dobar deo budućih pregovora sa MMF-om izvesno imati težište u reformi javnog sektora, te da će se od Srbije tražiti striktna kontrola plata i penzija, izmene u politici subvencija u pravcu njihovog smanjivanja, kao i energičnije rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju i javnih preduzeća u celini. Uza sve to, Živanović napominje da će MMF „posebnu pažnju obratiti na preostale banke u državnom vlasništvu, odnosno na adekvatnost kapitala u njima“, pa u tom smislu spominje Poštansku štedionicu koja je preuzela portfolio ugašenih banaka (Agrobanke i RVB).
Spominjanje banaka u potpunom ili delimičnom državnom vlasništvu u Srbiji sugeriše zaključak da se misija MMF-a veoma raspitivala i o stanju u našem bankarskom sektoru, koji sve više oseća posledice veoma raširene nelikividnosti u privredi i suočava se sa veoma visokim procentom nenaplativih kredita. U jednoj televizijskoj emisiji doskorašnji premijer Ivica Dačić je čak natuknuo da nije reč o stepenu nenaplativosti od visokih 20 odsto, nego da ima mišljenja da je taj stepen i 30 odsto. A to je već krupan državni problem, makar da on opterećuje sve banke, pa i one u vlasništvu inostranih akcionara.
U srpske medije je prodro i niz informacija o zahtevu MMF-a da se izvrše reforme u penzionom sistemu, mada je „budući premijer“ Aleksandar Vučić tokom izborne kampanje stalno isticao da će „penzioneri biti zaštićeni“, jer oni izdržavaju ne samo sebe nego najčešće i svoju odraslu, a nezaposlenu decu. U više novina pojavili su se, ipak, napisi da MMF traži da se prosečne penzije „spuste“ na 50 odsto prosečnih plata i da se radni vek „produži“ i za žene i za muškarce, kako se iz državnog budžeta ne bi, kao poslednjih decenija, u penzijski fond dolivala skoro polovina potrebnih sredstava (što je u budžetu zauzimalo između 25 i 30 odsto ukupnih rashoda).
Zahtevi MMF-a će se verovatno morati prihvatiti, jer Srbija zasad ne može smanjiti nivo godišnjeg dodatnog zaduživanja od blizu 6 milijardi evra, a cene finansijskih kredita u svetu imaju stalnu tendenciju porasta, naročito za države sa toliko niskim kreditnim rejtingom kakav ima Srbija (B minus). Zbog toga bi odbijanje zahteva MMF-a, koji tom zaduživanju može dati svoj kišobran, bilo veoma skupo.
Za novu Vladu Srbije, ali i za privrednu konjunkturu u Srbiji, loše vesti mogu doći i iz međunarodnog okruženja, ukoliko se ukrajinska kriza rasplamsa u pravcu neke dugoročnije konfrontacije. Na tom „klizavom terenu“ na kome će se ona naći, razapeta između značajnih poslova Srbije sa Rusijom na jednoj i pregovora sa Evropskom unijom o pristupanju na drugoj strani, najnezgodnije će biti ukoliko Brisel počne da „koči“ projekat Južni tok i ukoliko u predstojećim pregovorima između EU i Rusije dođe do nekog „zastoja“ ili nekih drugih ozbiljnijih komplikacija.
Zbog svega toga ne deluje dovoljno uverljivo tvrdnja vodećih ljudi iz SNS-a da će ljudi već do kraja ove godine osetiti neki boljitak životnog standarda, a nestrpljenje da se taj boljitak jednom ukaže postaje sve veće.
