Svi premijerovi gosti

Eštonova je izrazila zadovoljstvo zbog posvećenosti Beograda napretku ka članstvu u EU, dala snažnu podršku i ohrabrenje vladinom reformskom kursu, ocenila da će put Srbije biti uspešan i da neće dugo trajati. Slično je govorio i Štefan File, zaključivši da je naša zemlja ostvarila impresivan napredak na putu ka Uniji, da skrining pregovaračkih poglavlja dobro napreduje i ukazuje da su predstavnici Srbije dobro pripremljeni i aktivni tokom skrining sesija. Pre dolaska u Beograd, File je impresivnim nazvao i program koji je predstavio novi premijer Aleksandar Vučić i rokove za realizaciju tog programa. Miroslav Lajčak takođe nije štedeo pohvale. „Zahvaljujući Vladi i institucijama, imidž Srbije u Evropi u potpunosti je promenjen i sada je red da to osete i građani, a ekonomske reforme i evropske integracije jedini su put za to,“ rekao je Lajčak.

ĐAVO JE U DETALJIMA: Gosti su kao prioritete vlade pominjali ekonomski oporavak zemlje, reforme, uvođenje vladavine prava, uz koje su redovno navođeni normalizacija odnosa sa Prištinom i pomirenje u regionu. U svečarskim govorima, nije bilo mnogo detaljisanja oko pomenute normalizacije odnosa. O dosadašnjim dogovorima sa Kosovom govorilo se u superlativima. Na posebnoj sednici parlamenta koja je organizovana u njenu čast, Ketrin Ešton odala je počast Beogradu na „hrabrosti i državničkom pristupu u odnosima s Prištinom“. „Danas, Srbiju svuda svi hvale zbog političkog vođstva koje ste pokazali u dijalogu, postali ste inspiracija drugima u regionu,“ rekla je šefica evropske diplomatije, nazvala Srbiju važnim političkim partnerom EU i ukazala na doprinos Srbije saradnji i unapređenju odnosa sa susedima, što je „od ključnog značaja za stabilnost celog regiona“.

Ni oko druge vruće teme, krize u Ukrajini, nije se išlo preterano duboko. Istina, pre dolaska u Srbiju, Štefan File je ukazao da su „očekivanja od država kandidata takva da se ta zemlja ponaša u potpunosti u skladu sa pravilima EU od prvog dana svog članstva u EU“, što se tumačilo kao jasna smernica kako da se Srbija odredi prema osudi Rusije i sankcijama prema ovoj zemlji, koje uvodi EU. Srbija se sankcijama nije pridružila, a File je u Beogradu izjavio da nije pokušao da utiče na promenu stava naše države, da je tokom razgovora bilo reči i o ovoj temi, ali da je Srbija suverena država i da EU poštuje takav stav Srbije prema Rusiji, kao i po svim ostalim pitanjima. I baronesa Ešton je izjavila da EU neće pritiskati Srbiju da se opredeljuje između Unije i Rusije.

Premijer Aleksandar Vučić je, komentarišući diskusije o tom pitanju, rekao da „razgovori nisu bili teški, verovatno sam ja bio težak, kao što umem da budem, jer mi je mnogo stalo do suvereniteta Srbije“. „Mi podržavamo teritorijalni integritet svake zemlje, pa i Ukrajine. Ali, recimo tako, molio sam da Srbija zbog tradicionalnih, istorijskih i drugih veza sa Rusijom sačuva svoj stav i ne uvodi sankcije Rusiji“, dodao je premijer.

Proklamovana neutralnost u sukobu dve strane od kojih su obe važne za Srbiju jeste logičan izbor, ali biće potrebna hudinijevska veština da se pomenuti suverenitet očuva, a pritisak da se Srbija opredeli će rasti. Očigledno je da na pitanju Ukrajine velike sile lome koplja oko važnih pitanja, kao što su zone uticaja i energetski problemi, u kojima je Južni tok važan segment, i naivno je verovati da će EU i Rusija dopustiti Srbiji da očuva sadašnju poziciju ukoliko ukrajinska kriza potraje, a deluje kao da je tek na početku. Ovih dana je u Beogradu boravio i predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin. Vučić ga, doduše, nije primio, ali je Nariškin u razgovoru sa poslanicima i predsednicom skupštine Majom Gojković, Vučićevom partijskom koleginicom, hvalio Srbiju, izrazio poštovanje prema njenom mudrom postavljanju u vezi sa ukrajinskim konfliktom, i zahvalio srpskoj javnosti na njenom stavu prema krizi u Ukrajini, za koji je naveo da je identičan stavu Rusije. I britanski premijer Dejvid Kameron bio je pun pohvala za Vučića i vladu u svojoj čestitci, ali u njoj je stajalo i da je „za Srbiju, takođe, važno da se uskladi sa širom spoljnom politikom EU“, da „postupci Rusije u Ukrajini predstavljaju izazov za međunarodno pravo, i pretnju po evropsku stabilnost“ i da se Kameron nada „da će se Srbija uskoro pridružiti EU i osuditi nezakonite postupke Rusije“.

Što se tiče Kosova, Aleksandar Vučić je izjavio: „Dijalog sa Prištinom će se nastaviti, jer ispred nas je mnogo stvari koje treba uraditi. Uveren sam da će i Srbi i Albanci razumeti realnost.“ Budućnost će pokazati šta je pomenuta realnost, i šta Evropska unija misli o stavovima predsednik Srbije i bivšeg Vučićevog partijskog šefa Tomislava Nikolića, koji je u razgovoru sa inostranim gostima rekao da je Srbija spremna da se dogovori oko svega kada je reč o pregovorima sa EU, ali da je priznanje kosovske nezavisnosti neprihvatljivo.

POLITIKA I INVESTICIJE: Uz priče o evropskom putu, Ukrajini, Kosovu, u rečima gostiju i čestitkama sa visokih mesta provlačila se i ekonomija. Tako je Eštonova navela da se nada „da će jedna od koristi u odnosima sa EU biti upravo ta poruka investitorima da je dobro da dolaze, ulažu i da je poslovanje u Srbiji dobar potez“. Pominjući Vučićevu nameru da poseti Sarajevo, britanski premijer Kameron je napisao: „Prepoznajem vašu posvećenost da se bavite ovim pitanjima, kao i želju za nastavak dijaloga sa Kosovom. To bi trebalo da izgradi poverenje, i naroda i investitora, i da dovede do povećane stabilnosti i prosperiteta za ljude u Srbiji.“ Ne želeći da otkrije detalje, Vučić je najavio da će se krajem juna u Beogradu održati veliki regionalni skup koji će inicirati EU i na kome će se Srbija predstaviti kao uspešna zemlja koja se razvija i koja je privlačna za strane investitore.

Srpska javnost, bar onaj njen deo koji ne stoji uz premijerove skute, ostala je prilično ravnodušna na iznenađujući pljusak pohvala iz inostranstva na račun vlasti. Hladan prijem vatrenih reči o Srbiji kao državi nade i potencijala verovatno je posledica činjenice da, gledano iznutra, stvari izgledaju mnogo sivlje. Da je verovanje da strani investitori prate apele političara, blago rečeno, naivno, javnost se uverila već mnogo puta; na primer, posle potpisivanja Briselskog sporazuma, kada je Vučić rekao da će zamoliti svoje nemačke političke prijatelje da utiču na nemačke firme da pohrle u Srbiju, valjda u znak zahvalnosti zbog kooperativnosti Srbije oko Kosova. Gosti se, takođe, nisu bavili ni dubinom ni mračnom perspektivom ekonomske krize u Srbiji, očajnim stanjem medija, urušavanjem sistema i institucija koje predvode Vučić i njegovi saradnici, jeftinim populizmom kao jedinom konstantom Vučićeve vladavine…

Ni vlast sa Vučićem na čelu ne bi trebalo da se uznese izrečenim pohvalama. I neki drugi lideri Srbije su u prošlosti bili zatrpavani pompeznim titulama, poput Slobodana Miloševića, koji je preko noći, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma o miru u Bosni 1995. godine, na Zapadu avanzovao od „balkanskog kasapina“ do „faktora mira na Balkanu“. Jeste Vučićeva mračna prošlost trenutno zaboravljena, jeste da mu gotovo niko iz inostranstva sada ne zamera zbog načina na koji obavlja vlast unutar Srbije, jeste da mnogi, poput predsednika Evropske komisije Žosea Manuela Baroza, tvrde da je „Srbija ključni igrač u jugoistočnoj Evropi“, „kamen-temeljac evropske politike na Zapadnom Balkanu“, ali lepe reči ništa ne koštaju. Očekivanja političara izvan granica Srbije od Vučića su velika, poput dalje kooperativnosti oko Kosova, obuzdavanja Mileta Dodika, o odnosu prema ukrajinskoj krizi da ne govorimo, a jedan pogrešan korak u tim poslovima može trenutno da promeni i retoriku i srdačne odnose.

Kako god, na pitanje novinara upućeno Eštonovoj da li Vučić može da završi pregovore do 2018. godine, kao što je najavio, Ketrin Ešton je odgovorila: „Da sam na vašem mestu, nikad ne bih sumnjala u kapacitete ovog čoveka da obori rekord kada je reč o vremenskim rokovima… Divno je videti u Srbiji kako se krećete ka članstvu u EU i videti toliko snažnu posvećenost i odlučnost ne samo članova Vlade, već i svih s kojima sam razgovarala. To je garancija da će taj put biti uspešan i da neće dugo trajati…“

U memoarima Ficroja Meklejna, britanskog oficira koji je od 1943. godine bio šef britanske vojne misije kod Titovog Vrhovnog štaba, naveden je i jedan njegov razgovor sa Vinstonom Čerčilom, tadašnjim britanskim premijerom. Čerčil je Meklejna poslao u Jugoslaviju da utvrdi ko se efikasnije i iskrenije bori protiv Nemaca, partizani ili četnici. Meklejn je izuzetno cenio borbu partizana protiv Nemaca, ali je Čerčilu rekao da će politički sistem koji će partizani uspostaviti biti neizbežno na sovjetskoj liniji. „Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?“, pitao je Čerčil. „Ne, gospodine.“ „Ni ja. A pošto je takav slučaj, ukoliko se manje vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje. To moraju sami da odluče. Ono što nas zanima je to ko od njih nanosi više štete Nemcima.“ Inače, posete Ketrin Ešton i Štefana Filea bile su oproštajne, pošto će posle majskih izbora za Evropski parlament biti izabran novi saziv Evropske komisije. Ni Eštonova ni File za sada nisu izrazili želju da se nastane u Srbiji.

…i K. Ešton u poseti A. Vučiću