Borba za struju

Srbija je ranjiva. Njena Ahilova peta trenutno je opkoljena savskom vodom, dok pumpe velike snage, uglavnom stigle kao prva pomoć iz Slovenije i drugih evropskih zemalja, vraćaju vodu iz okolnih kanala u Savu. Čini se kako je Srbiji baš na ovom mestu veoma lako zadati gotovo smrtonosni udarac izbacivanjem iz pogona samo ovog jednog, ključnog elektroenergetskog objekta – Termoelektranu „Nikola Tesla“ A, poznatiju kao TENT.

Nezabeležena poplava koja je zadesila celu Srbiju u najstrašnije pogođenom Obrenovcu direktno je ugrozila TENT, znači energetski krvotok države, što nije prvi slučaj te vrste u istoriji, mada su uzroci ranije bili drugačiji. Ispostavilo se da će u seriji nesreća upravo svest o značaju TENT-a mobilisati pre svega Elektroprivredu, dobrovoljce, vojsku i specijalne službe, kao i sve druge koji su iole mogli da nešto učine za Obrenovac, da spasu ovo vitalno postrojenje.

TENT – kako ugroženi objekat A sme-

šten uz samu Savu, tako i trenutno operativni B na drugom kraju Obrenovca – kao i kopovi koji ih hrane, a nalaze se u basenu „Kolubara“, u gotovo svim prelomnim istorijskim momentima u Srbiji igrali su glavnu epizodnu, ako ne i ključnu ulogu. Pošto ih je NATO bombardovanjem izbacio iz pogona, Srbija je bila slomljena restrikcijama, što je verovatno ubrzalo i zaključenje Kumanovskog sporazuma, posle štrajka kolubarskih rudara igrali su prelomnu ulogu u petooktobarskoj smeni Miloševićeve vlasti.

TENT i Kolubara kao privredna društva u Srbiji imaju i danas značajan politički uticaj, koji se teško može meriti sa uticajem koji, na primer, jedna obična termoelektrana ima na politiku Nemačke ili Belgije. Kad samo jedan veliki sneg okuje TENT, kao prošle zime, Srbija počinje da cvokoće. I sada su, tokom najveće prirodne katastrofe kakva se u Srbiji nije desila decenijama unazad, TENT i „Kolubara“ odlučno branjeni kao najdragocenija imovina koju zemlja ima.

ELEKTRANE NA DIJETI: Hidrometeorološke prognoze jesu donekle unapred uzbunile i državne organe i Elektroprivredu (EPS), pre svega zbog operacije koja je započela u hidroelektrani „Đerdap“. No, kada se Kolubara izlila i počela da plavi ne samo Obrenovac, već i kopove „Kolubare“, počela je prava energetska drama. Prvi čin počinje u petak, 16. maja, kad nakon 13 časova izbija požar u Velikim Crljenima na postrojenjima starije sestre TENT-a, elektrani „Kolubara“. Ispostavlja se da gore transformatori od 110/35 kV i 110/6 kV, koje vatrogasne ekipe EPS-a uspevaju da ugase.

Drugi čin traje mnogo duže. Kop u Kolubari je istog tog jutra poplavljen i ugalj više nije mogao da se dovozi ni u TENT A, ni u TENT B. U narednim danima ova druga elektrana će održavati proizvodnju, ali koristeći samo ugalj iz zaliha. TENT A će vrlo brzo postati centralna pozornica, budući da će ga, kao i grad Obrenovac, ugroziti okolna poplava, a od nedelje i poplavni talas koji je stigao niz Savu. Posada elektrane, zapravo jedna njena smena, provešće dane u kontrolnim sobama i spasiće postrojenje od uništenja i nekontrolisanog ispada.

U međuvremenu, oko elektrane će se podići nasipi. Bedem će biti podignut u dužini od oko dva kilometra oko elektrane, a u vreme pisanja ovog teksta i dodatno ojačan, kako bi se, kako je saopštilo Ministarstvo energetike, „spremili za gori scenario nego što predviđaju stručnjaci koji su predložili mere da bi TENT bio bezbedan“. Sticaj okolnosti, s obzirom na to da je reč o poplavi, već je bio isključio iz energetske kombinacije najmoćniju srpsku hidroelektranu „Đerdap“ koja je još od 15. maja intenzivno smanjivala akumulacije ispuštajući po 13.500 kubnih metara vode Dunava, sa sasvim očiglednim ciljem – da se bar donekle smanji nivo reka u zemlji. To je dovelo do toga da Đerdap jedva i proizvodi struju, odnosno da smanji proizvodnju na jednu četvrtinu svog kapaciteta.

Budući da je TENT A bio van funkcije, okovan vodom, da je TENT B radio na zalihama, gotovo na dijeti, a Đerdap proizvodio premalo, vest da je reka Mlava na istoku zemlje probila nasip i da je ugrožena elektrana u Kostolcu, kao i obližnji kop Drmno, stigla je kao božja kazna. Samo su čudo i neverovatan napor dobrovoljaca u nedeljnoj noći 18. maja spasili ovu elektranu i površinski kop od plavljenja, čime je sačuvano dragocenih 20 odsto kapaciteta.

U međuvremenu, Elektroprivreda će preventivno početi da uvozi struju. Mada će kasnije postojati dilema da li je cena struje na tržištu bila 80 ili samo 34,5 evra po megavat-satu, u ovom hitnom traženju EPS neće biti sasvim prinuđen da struju kupuje od trgovaca, pošto će značajna energija po niskoj ceni stići iz Crne Gore. Južni sused Srbije će u toj trgovini zaista istinski pomoći Srbiji i uštedeti milione ionako uzdrmanom budžetu zemlje. Dnevna potrošnja u Srbiji iznosi oko 90 miliona kilovat-sati i kako su dani prolazili, bilo je neophodno više miliona kilovat-sati koji su stigli kroz vanrednu, hitnu nabavku iz drugih elektrosistema.

„Situacija je komplikovana i opasnost nije prošla i zato su zaposleni iz direkcija JP EPS došli da pomognu odbranu“, reći će dva dana kasnije vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a, Aleksandar Obradović, objašnjavajući da „ako bi TENT A pao, to bi imalo nesagledive posledice po naš sistem“. Ispostaviće se da će sistem ostati u funkciji. Srbija nije u mraku, ali posledice ove bitke se neće brzo sanirati. Pravo pitanje koje se postavlja – koliko će poplava koštati elektroenergetski sistem u budućnosti?

PITANJE LIGNITA: Da bi se to uopšte odgonetnulo, neophodno je razumeti pre svega zašto TENT igra tako značajnu ulogu za Srbiju. Odgovor je jednostavan – zato što je moćan. I to ne samo u nacionalnim, nego i u regionalnim okvirima. Čudnovat je inače elektroenergetski reljef koji Srbija ima. Trenutni kapacitet srpske elektroprivrede iznosi oko 8400 MW instalisane snage termoelektrana i hidroelektrana. Pored Đerdapa, Srbija ima i „Drinsko-limske“ hidroelektrane, a značajan resurs predstavlja i energetski gigant u požarevačkom kraju – „Kostolac“, sa dve elektrane A i B, koji se snabdeva sa kopa Drmno, uz Dunav, a pored čuvenog arheološkog parka Viminacijum. No, srce sistema ipak predstavlja energetski kompleks koji se proteže između Obrenovca i Lazarevca – TENT i njegovo hranilište lignitom – basen „Kolubara“.

Naime, dve obrenovačke termoelektrane, TENT A i b, najmoćnije su elektrane u jugoistočnoj Evropi, sa ukupno osam blokova i više od 2500 MW instalisane snage. Ove moćne mašine simbol su najvišeg dometa srpskog inženjerstva i jedini su stvarni resurs koji može da se, kroz nisku cenu struje, ponudi potencijalnim investitorima u srpsku industriju. Podignute na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete godine, ove elektrane zajedno sa kolubarskim termoelektranama ulaze u sastav Privrednog društva TENT, koje inače proizvodi svaki drugi kilovat-sat struje u Srbiji.

„TENT je najvažniji energetski objekat u Srbiji, jer se tu proizvodi 40 odsto struje za domaćinstva u Srbiji i zato se ta elektrana mora odbraniti po svaku cenu“, rekao je ministar energetike Aleksandar Antić prilikom obilaska TENT-a u utorak, 20. maja.

Međutim, nije sve u elektranama, nešto ima i u uglju. U samom srcu sistema nalazi se trenutno poplavljeni basen „Kolubare“. U svih petnaest blokova Privrednog društva „Nikola Tesla“, što uključuje i elektrane TENT A i TENT B, „Kolubara“ A i „Morava“, sagoreva se ugalj iz „Kolubare“. U normalnim okolnostima kroz obrenovačka sela Grabovac i Stubline gotovo neprekidno saobraća 13 železničkih garnitura sa po 27 vagona i osam vučnih lokomotiva.

Kolubarski lignit greje kotlove i pomoću vodene pare pokreće turbine petnaest generatora koji se gotovo neprekidno vrte brzinom od 3000 puta u minutu. Na ovaj način se za godinu dana sagori oko 30 miliona tona lignita koji praktično drži privredu cele države u životu i predstavlja njen najveći energetski i u suštini jedini nezavisan ekonomski resurs. Elektrane su sačuvane, ali koliko će biti potrebno da se ovo sada poplavljeno hranilište vrati na dosadašnji kapacitet, centralno je pitanje u obnovi koja sledi.