Jednom rečju, Preljepo

Stave su selo, mesna zajednica, podno Medvednika, venac Valjevskih planina. Selo ima sve što treba, slavnu prošlost, tu odnekle knez Ilija Birčanin, po livadama i cveću mirisnome, obližnjih Bobovskih bara, srpski junak Mladić Ratko pušt’o pčele… Ali sve je to ipak prošlost, sadašnjost i budućnost pripadaju kupini, manifestaciji koja se organizuje njojzi u čast. Treba reći da se u manifestaciju, svake godine, sve više ulaže, te da ona, kao i Preljepa predsednica mesne zajednice, koja se oko sve trudi, sve više napreduje. Uostalom, nije narodni pesnik zađaba ispevo: Zec, lisica i kokoška/ sredina smo ekološka/ nema smoga, nema čađi/ svak odavde ode mlađi…

RUŽA LATICE: Dakle, nedelja, poslednja u mesecu julu. Na kraj sela fudbalsko igralište, s gornje strane, na prirodnom uzvišenju, ukrovljena drvena bina. Jedan sitan se dao u scensko uređenje, sve napred baca latice ruža po neko zimzeleno i poveće lišće. S obe strane taj cvetni aranžman po bijela stiropor tabla, u taj pravilni vertikalni položaj, na kojima crnim flomasterom ispisana imena sponzora… Desno od bine SMB šator za goste i zvanice, tu ordinira i dominira predsednica mesne zajednice Ana. Jednom rečju, Preljepa: kosa ofarbata u crno i skupljena odzada, da kipi sapeta u plave pantalone i bijela bluza uniformu, tako i toliko da joj se belasa bijeli stomačić. A na noge, na noge platforma sandale. Ima držanje, oko vrata žuta vrpca, na kojoj bela Domaćin identifikacija, bijela torba sa crne rukunice o levo rame.

Pun lepi’ utisaka reporter udari u zelenu travu, u te ukrovljene tezge i bijele platnene čadore. Svega, slatko, sirupi, od kupine vino, pa kolača razni’, pa još kupina i još kolača razni’… Novinar izoda do kraja igralište, do potoka, visokije borića. Tu bejahu tezge sa gajbicama kupine. Gajbica preko nekoliko, izlagača, rekoše, tačno i brojem 14, kupine ovolike, ko oraji. Proizvođači za tezgama, nemaju šta kažu. Iza sa kupine tezge, bliže potoku, više posada se dalo u kuvanje gulaša. Jedan uz’o d’objasni, tri vrste mesa, tri vrste luka… U sve to dve harmonike i bas, još u ‘odanju…

Novinar se dade u još posla, na te izložbene tezge svega, vunene kanure, puloveri, vunene kape, muž i žena za tezgu punu šajkača, razni vez u razne boje, razni milje u jednu boju, a ima i kupine, sve od kupine, kolači imena Poljubac ljubavi… Sve se tako zanimajući reporter se vrati do bine, gde u onaj cvetni aranžman sa ruža latice stade pevačica sa u plave kose zadenute naočare za sunce. Umetnica bješe u zrele godine, crne dokoljene helanke, crni neka bude korset, bijele štikla sa kaiščići sandale, list leve noge istetovirat sa neke pitome zmije i aždaje… Umetnica uze da se prezentira, strogo izvorno, Kud da idem i gde da te tražim… Kud da idem… Kad te nađem, a šta da ti radim… Bi i, A na mome jadnom srcu… op, op, op, ccc, i bi, Ubode me i ostavi bol na srcu mome…

Kako je još sve bilo u zagrevanju reporter svrati u SMB odaje za goste, Preljepa je dominirala, prisutan razni politički i drugi rinfuz, SPS poslanik, mladi nosilac diplome za menanđment, koji, biće zbog ove navale doktorata, privremeno stuknuo svoju akademsku karijeru, samo kvalitetno klimnu i prođe. Novinaru se, uz kafu, dogodi kolega pesnik Zoran Ninić. Požali se da, prvi put, ne nastupa. Ode donese svoju knjigu pesama „Počeo sam da dišem na škrge“, drugo izdanje. Napisa posvetu, Od autora, s ljubavlju! Baš ima, veli, pesme na temu kupine, ovog kraja. Otvorimo knjigu, Oj kupino, dobro rodi/ u Evropu ti nas vodi/ Neka vidi sva planeta/ da si voće celog sveta… Da se ne pretera, a neće, ima i antologijskih stihova, Zec, lisica i kokoška/ sredina smo ekološka/ nema smoga, nema čađi/ svak odavde ode mlađi… Složismo se bez mnogo reči, nije nama umetnicima lako.

LEPOTA I KVALITET: Organizator probi satnicu svečanog otvaranja manifestacije, prođe glas da se čeka pomoćnik ministra poljoprivrede. Dunu vetar, odnekud zamirisa bosiljak, na bini uzeše barataju oko struje i mikrofona. Kad posvršiše, jedan reče, Pa ja. Pomoćnika ministra ne bilo. Javi se mlado žensko, Dragi gosti, poštovani učesnici, dobar dan i dobro došli na Stave, gde se po sedmi put održava Kupinijada… nabroja sponzore, javna i privatna preduzeća i pojedince, a sve to pod pokroviteljstvom grada Valjeva… organizator se zahvaljuje, jer ove manifestacije ne bi bilo, ili je ne bi bilo u ovolikom obimu…

Priliku da otvori manifestaciju dobi član Gradskog veća, košulja prugasta sa kragnu pričvršćenu sa diskretnu dugmad, koji kao takav, kako rekoše, zadužen za poljoprivredu, privredu, investicije, razvoj, uze kaže i veli: Poštovani prijatelji, gosti i cenjeni proizvođači, u ime grada i svoje lično ime želim vam dobrodošlicu. Ceo ovaj kraj podno Medvednika poznat je po proizvodnji kupine, i ovo je prilika da ovoga puta ustanovimo lepotu i kvalitet ovoga voća, koje je izuzetno hranjivo i izuzetno lekovito… Vredni domaćini direktno utiču na direktnu proizvodnju kupine u Srbiji… Živeli! Aplauz dade, ko ga dade.

Na scenu stupi KUD „Đerdan“, pobednik RTS „Šljivika“, gde se nadmetalo u pesmu i igru. Sve je, pod diskretnom kontrolom Preljepe predsednice, teklo ne može biti bolje. Reporter skupi hrabrosti i umeća priđe Preljepoj, pita zašto ona ne pozdravila i otvorila manifestaciju. Preljepa bi otvorena srca, prvo reče da ne zna zašto Pomoćnik ne doš’o, rekli joj da će dođe, pa kliknu, pa reče da je dosta nje bilo, ne može više. I reče, da zaokruži, dâ konačnu ocenu, da su mnogo zadovoljni na manifestaciju. Sa bine se javi ženska grupa „Kolubarke“ sa mnogo dobru numeru Selo moje, selo moje… Preljepu dohvati TV kamera, a ona, sve sklanjajući crne kose sa čela, uze da se izjavi, mnogo zadovoljni, i izložbom i proizvođačima, nije išla broji kol’ko ima proizvođača, ali ima puno, ima sa svi strana, ulažu sve više, svake godine sve više, i sve je bolje, i mnogo su zadovoljni… Kamerman joj na svaku, i na sve, čestita.

Na bini su „Kolubarke“ još terale repertoar, Doš’o dragi, pa mi veli, dobro jutro mala, dobro jutro mala, jesi li se nasirotovala… Tamo, do potoka, gulaš je bio zgotovljen, banda sa dve harmonike i kontrabasom je sve više razvlačila Zoki, Zorule repertoar. I reporter sa svoju posadu uze proba taj gulaš sa tri vrsta mesa, tri vrste luka, i tri vrste još koječega. Da se kaže, dobar! Šta dobar! Ko da neko reče da je stig’o i ministar poljoprivrede Pomoćnik, da omašio otvaranje, i da, a sa kime će, sa svoji partijski domaćini, i on otiš’o pravo u gulaš.

Na bini uzeše dele nagrade i priznanja, za razne oblasti i dostignuća i doprinose, i za kupinu, podeliše više bušilica, preko više koverti sa novci. Svakog nagrađenog je, po običaju i 3x, primala i čestitala Preljepa predsednica. Nastupi neko zatišje, u uglu krovne bine, popatošene betonom, napred sa one ruže latice po krupnom zimzelenom lišću, zrela umetnica, sa tetovirat list leve noge, je brisala pivsku penu sa gornje usne. Kanda se spremala da tek izvorno pokaže šta ume i šta zna. Dunu vetar, udari letnji pljusak. Sve se zakratko odloži. Iza igrališta, uz put, pogoleme šatre su bile još prazne. Kako su kazivale plakate, će peva Tunjo, će peva Vera Matović, će peva i Ojdanić Ero. Će bre to bude prava rusvaj završnica!

…predsednica mesne zajednice Ana,…

…gulaš uz »Zoki, Zorule«

SPONZORSKI PANO: Stiropor i cvetni aranžman