Republika Srbija se trenutno nalazi u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji (EU). Ovaj proces predstavlja ključnu fazu celokupnog procesa pristupanja EU, jer se u okviru istog država-kandidat obavezuje da će pod dogovorenim uslovima da usvoji i primeni pravne tekovine EU (acquis communautaire). Pregovarački proces i njegov cilj su jasno određeni. Kroz proces se procenjuje kapacitet države-kandidata da u potpunosti primenjuje pravne tekovine EU. Potpuno usvajanje i primena pravnih tekovina EU će znatno uticati na promene u društvu, dok će građani steći niz novih prava i obaveza.
Pristupni pregovori predstavljaju proces od javnog interesa za sve članove društva jedne države. Informacije i dokumenti koji nastaju u procesu pristupnih pregovora treba da budu stavljeni na uvid javnosti, a tajnost informacija o pregovorima treba da bude dobro obrazložen izuzetak. Da bi ovaj važan proces bio uspešno završen, neophodno je da se angažuju svi kapaciteti društva. Pristup informacijama od javnog značaja i dostupnost dokumenata koji nastaju u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti uključenih u pregovore temeljni je osnov za funkcionalnu ulogu privrede i civilnog društva u ovom procesu. Neophodno je da se uspostave dobra komunikacija i kvalitetna razmena informacija između vladinih institucija odgovornih za proces pregovora, Narodne skupštine i građana koji, udruženi u formalne i neformalne grupe, učestvuju u javnom životu. Samo na taj način proces pregovora će dobiti istinski legitimitet i postati vlasništvo svih građana.
Kruna čitavog procesa je zaključenje Ugovora o pristupanju države-kandidata za članstvo u EU. Ovaj međunarodni ugovor treba da dobije podršku građana odnosne države kako bi i zvanično bio potvrđen. Podrška većine građana po određenom pitanju može da se dobije samo ako oni razumeju i imaju dovoljno podataka o pitanju o kom se traži njihov glas. Države-članice EU koje se često navode kao primer loše prakse u pogledu otvorenosti procesa pregovora, obrazovanja i obaveštavanja svojih građana o tome jesu Republika Mađarska i Republika Hrvatska. Zato ni ne čudi manji odziv građana od očekivanog na referendumu o pristupanju EU u tim državama (u slučaju Mađarske, odziv građana je bio 45,6%, dok je u slučaju Hrvatske bio samo 43,51% građana).
Budući da se jedan od aspekata pregovaračkog procesa odnosi na rokove u kojima će Srbija biti u stanju da u potpunosti primenjuje pravne tekovine EU, važno je da se obave konsultacije sa predstavnicima privrede u fazi koja prethodi izradi pregovaračkih pozicija. Isto se odnosi i na civilno društvo. U ovom slučaju neophodno je precizno odrediti sâm pojam, jer pozitivno pravo Srbije ne prepoznaje u civilnom društvu pravnog subjekta. U ovom slučaju možemo da se pozovemo na definiciju civilnog društva Evropske komisije, gde „civilno društvo obuhvata sve nedržavne, neprofitne strukture kroz koje se ljudi organizuju da bi ostvarili i promovisali zajedničke ciljeve i ideje, a koje su aktivne u javnom životu i uključene u inicijative koje osnažuju pluralizam i unapređuju participativnu demokratiju“. Opredelivši se da subjekte koji zastupaju interese javnosti označi kao „civilno društvo“, Vlada Srbije je nagovestila spremnost da vlasništvo nad procesom pregovora podeli sa najširim krugom društvenih aktera. Učešće Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom u pojedinim pregovaračkim grupama i mogućnost da predstavnici civilnog društva prate analitički pregled predstavljaju dobre početne korake.
Vlada Srbije je, usvajanjem niza dokumenata (relevantna dokumenta za proces pristupanja Srbije EU možete naći na sledećoj adresi: www.eupregovori.bos.rs/dokumenta.html), uspostavila pregovaračku strukturu i jasno istakla da će se proces pregovora zasnivati na principu transparentnosti, a da će državne institucije, stručnjaci, zainteresovana javnost (privreda i organizacije civilnog društva) biti konsultovani u procesu izrade pregovaračkih pozicija.
U EU, pitanje pristupa informacijama je uređeno u dokumentima kao što su Uredba Evropskog parlamenta i Saveta donesena 30. maja 2001. godine o pristupu javnosti dokumentima Evropskog parlamenta, Saveta EU i Evropske komisije, ali i sâm Ugovor o funkcionisanju EU. Ovom uredbom, EU teži da postane otvorena i na taj način bliža svojim građanima. Na osnovu člana 2 navedene Uredbe, svaki građanin EU sa boravištem u državi-članici EU, kao i svako pravno lice osnovano na prostoru države-članice EU ima pravo na pristup dokumentima koja su izradile ili koja poseduju institucije EU. U prilog otvorenosti procesa pristupnih pregovora ide Mišljenje konsultativnog tela EU, Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, o jačanju transparentnosti i inkluzivnosti procesa pristupanja EU. Ovo mišljenje, koje je usvojeno 10. jula 2014. godine, sadrži preporuke u kojima se vlade država-kandidata koje se trenutno nalaze u procesu pristupnih pregovora EU (Srbija i Crna Gora), Savet EU i Evropski parlament pozivaju da javno objave sve dokumente nastale u procesu pregovora.
Jedna od uvreženih zabluda koja postoji u procesu pristupanja jeste da EU traži od države-kandidata da u potpunosti prepiše njene pravne tekovine u svoj pravni okvir. EU postavlja osnovu standardâ koje jedna država treba da ispuni. Na samim državama-kandidatima je da ta rešenja dalje unaprede na način koji najviše odgovara potrebama njihovih građana. Uloga civilnog društva u ovom smislu može biti od velikog značaja. Aktivnim učešćem i praćenjem procesa pregovora, civilno društvo, ali i privreda i akademska javnost, mogu da doprinesu otvorenom, javnom i efikasnom pregovaranju unutar pregovaračkih poglavlja.
Neka se čuje i tvoj glas. Progovori o pregovorima!
Centar za evropske integracije Beogradske otvorene škole (BOŠ), uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija, pokrenuo je 2013. godine inicijativu „Progovori o pregovorima – Aktivno učešće civilnog društva u procesu pregovora sa EU“ sa ciljem da doprinese procesu evropskih integracija Republike Srbije kroz promociju transparentnog, inkluzivnog i odgovornog procesa vođenja pregovora o pristupanju EU zasnovanog na dijalogu i partnerskoj saradnji civilnog društva i javnih vlasti.
U cilju informisanja javnosti o procesu pregovora o pristupanju Republike Srbije EU kreiran je internet portal „Progovori o pregovorima“ (www.eupregovori.bos.rs), koji predstavlja svojevrstan vodič kroz proces pregovora o pristupanju EU. U okviru Inicijative sprovedeno je mapiranje zainteresovanih strana u određenim oblastima politika koje su obuhvaćene pregovaračkim poglavljima. Više od 350 zainteresovanih organizacija i institucija doprinelo je izradi baze subjekata koji žele da prate i da se informišu o procesu pregovora Srbije sa EU.
Kao deo Inicijative izrađena je Deklaracija o zajedničkoj platformi civilnog društva za praćenje procesa pregovora o pristupanju Srbije EU. Deklaracija predstavlja osnovu za dalje delanje civilnog društva i svih zainteresovanih strana u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU u skladu sa istaknutim principima i vrednostima. Deklaraciju je podržalo 110 organizacija civilnog društva i drugih institucija.
Ukoliko ste predstavnik organizacije civilnog društva, medija, akademske ustanove, strukovnog udruženja ili sindikata, podršku Deklaraciji možete dati slanjem mejla na adresu eupregovori@bos.rs.
