Gde je nestao evropski duh

Na vanrednoj konferenciji za medije, organizovanoj u četvrtak, 14. avgusta, u kasnim popodnevnim časovima, premijer Srbije Aleksandar Vučić predstavio je novi ugovor sa Etihadom koji je Vlada Srbije potpisala 31. jula 2014. godine, samo godinu dana po svečanom potpisivanju prvih ugovora sa ovom kompanijom iz UAE.

Ovoga puta nije bilo svečanosti u ekskluzivnom hotelu, nije bilo koktela ni kamera i nismo saznali kada je Dušan Vujević, tada još u kapacitetu ministra privrede, parafirao Ugovor o transakcionom okviru i Aneks Ugovora o investiciji, samo nam je premijer, dve nedelje nakon toga, pokazao te papire koji su docnije postavljeni na internet stranice vlade Srbije.

Novi ugovori sa Etihadom izmenjeni su u delu koji se tiče načela upravljanja kompanijom jer je izbačeno poglavlje iz Ugovora o transakcionom okviru kojim su se Etihadu davala apsolutna upravljačka prava, uneta je odredba o tome da Narodna banka treba da odobri zajam koji je dao Etihad, jer je to njena obaveza po Zakonu o deviznom poslovanju; dalje, Ugovor o investicijama je dopunjen članovima koji objašnjavaju da Nadzorni odbor kompanije odlučuje o Kodeksu korporativnog upravljanja, kao i što je dodat novi član koji govori o povlačenju ovog sporazume u trenutku kada Srbija bude u novoj fazi odnosa sa EU.

Na koji način će biti tretirana imovina i vrednost kompanije u trenutku kada Etihad bude „izlazio iz vlasništva“ nije objašnjeno detaljno, jer bi to moglo da se dogodi kada Srbija bude u završnoj fazi pregovora o pristupanju EU.

To su izmene, a ostatak se poklapa sa nacrtima koje su „Vreme“ i BIRN Srbija objavili, čime se potvrđuje njihova autentičnost.

Sastavljači „novog“ Ugovora o transakcionom okviru kao da su žurili, pa su ostali datumi iz verzije potpisane 2013. godine te je rok za završetak uvođenja Etihada u vlasništvo 1. januar 2014. godine, što je neobično jer ugovor stupa na snagu sedam meseci docnije.

Takođe, nova odredba o ulozi Narodne banke Srbije, koja je dužna da registruje Konvertibilni zajam, može da dovode u pitanje proceduru izvođenja „investicije“ Etihada u iznosu od 40 miliona dolara u 2013. godini, jer izgleda da je tek naknadno utvrđeno da je bez odobrenja NBS nemoguće sprovoditi takav postupak.

Nedelju dana pre toga, nedeljnik „Vreme“ objavio je priču koja je nastala u produkciji BIRN Srbija kojom je obelodanjeno svih pet ugovora, u formi nacrta, potpisanih u avgustu 2013. godine između Vlade Srbije i menadžmenta Etihad ervejza.

BLOKIRANA UPORNOST: Iako je premijer Vučić na konferenciji za medije rekao da ne objavljuje ugovore zbog tog teksta, čijom se analizom potanko bavio u svom izlaganju, već zbog interesa javnosti, čini se da je ipak taj događaj dodatno ohrabrio vladu da nešto od tih sporazuma i formalno učini dostupnim javnosti.

Od pet nacrta ugovora koje je BIRN Srbija objavio, premijer Vučić je predstavio dva, i jedan Aneks. Potvrda da postoje i drugi ugovori koji su potpisani u paketu u avgustu 2013. godine nalazi se u dva dokumenta koja su objavile Komisija za zaštitu konkurencije i Komisija za kontrolu državne pomoći.

Vučić se nije na tu činjenicu osvrtao i posle odbacivanja navoda iznetih u tekstu koji je „Vreme“ objavilo i koji se u celini nalazi na internet adresi www.javno.rs, dao je novinarima na uvid dokumenta koja su potpisana 31. jula 2014. godine. Novinari nisu mogli da pitaju premijera otkud sada novi ugovor o transakcionom okviru, te delimično izmenjeni Ugovor o investiciji, i zbog čega nije ispunio obećanje da će objaviti sve detalje tog posla koji je sama vlada ocenila kao spasonosni za nacionalnog avio-prevoznika.

Vučić je rekao da su to Ugovori koje je obećao da će da objavi i da je jedino ostao neobjavljen Management agreement, jer je on poslovna tajna i dodao je on „u njemu neka nikakvih obaveza Srbije“.

Takođe, Vučić je rekao da ne može da objavi Biznis plan, jer je to takođe poslovna tajna. „Vreme“ i BIRN su objavili i taj dokument i u njemu su predstavljeni svi poslovni podaci na osnovu kojih je istraživanje BIRN-a bilo zasnovano. Premijer je rekao da su oni koji su ovo pisali mogli da se obrate nekom u vladi i on bi im objasnio šta pojedine cifre znače kao i da dug od 233,7 miliona dolara, koji je označen kao „istorijski dug“, neće biti plaćen nego će biti deo javnog duga Srbije.

U Zakonu o javnom dugu stoji da je „dug novčana obaveza ili obaveza otplaćivanja novčanog zaduživanja“ koji ide na teret Republike Srbije, odnosno njenog budžeta.

Ovaj novinar je od marta 2014. godine, kada je došao u posed Nacrta ugovora, pokušavao da razgovara bilo sa nekim iz kabineta Aleksandra Vučića, bilo sa Sinišom Malim, koji je slovio za „vođu pregovaračkog tima“. Odgovor nikada nije stigao, bez obzira na uporno insistiranje. Upornost je ovog novinara dovela samo do toga da ga Siniša Mali blokira na svom telefonu iako je u jednom trenutku bio pristao da razgovara na temu ugovora sa Etihadom.

Dan nakon objavljivanja teksta u nedeljniku „Vreme“ i na javno.rs, novinaru se javio jedan od Vučićevih savetnika iz kabineta sa primedbom da nije tačno da Etihad upravlja kompanijom i da radni jezik nije engleski. Pozvali smo se na odredbe objavljenih nacrta, a predstavljene izmene ugovora su samo potvrdile da su iznete činjenice, a ne pretpostavke.

U komentarima i stidljivim novinskim napisima koji su usledili nismo saznali mnogo: mediji su se utrkivali u veličanju odluke premijera da objavi tajne ugovore i insistirali su na njegovoj tvrdnji da nije tačno da će Srbija, da bi zadržala većinski paket akcija u Er Srbiji, imati da uloži daleko više novca od partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

foto: salinger igor / aermedia.com

KOZMETIKA NA HRVATSKI NAČIN: Na TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom pojavili su se izvesni eksperti koji su ponavljali ono što je Vučić govorio na konferenciji za medije ne pokazujući da su zaista pročitali ono što su prethodno „Vreme“ i BIRN Srbija objavili ili bar ono što je Vlada Srbije objavila.

Vrhunac takvog pristupa bilo je masovno citiranje teksta koji je napisao novinar iz Hrvatske Denis Kuljiš za tamošnji dnevnik „Jutarnji list“, u kome veliča poteze vlade Srbije u poslu sa Etihadom i navodi da će zbog toga i zbog nesposobnosti vlade Hrvatske propasti Kroacija erlajns i svi Hrvati će se voziti Er Srbijom.

Pored ovih „analiza“, mediji su uspeli da dobiju i neke odgovore od Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, pregovarača u poslu sa Etihadom i još-ne-predsednika Nadzornog odbora Er Srbija, koji je rekao da su ovi novi ugovori zapravo samo kozmetički izmenjeni u delu koji se tiče upravljanja kompanijom.

On je u izjavi za B92 rekao, u petak, 15. avgusta, da su izmene rađene uz preporuke EU i da se tiču smanjivanja ovlašćenja Etihada u procesu upravljanja kompanijom.

„Etihad je hteo da postavi svoj menadžment, jer smo se mi kao vlada Srbije u prošlosti pokazali kao nesposobni da to uradimo kako treba“, rekao je Mali.

Kao što se zna još iz avgusta 2013. godine, Dane Kondić, direktor Er Srbija, upravo je doveden na insistiranje menadžmenta Etihada. Dalje je Kondić birao svoje najbliže saradnike koji su ekspresno dobili državljanstvo Republike Srbije, jer strani državljani ne mogu da vode nacionalnu avio-kompaniju. Dane Kondić, poput kabineta Aleksandra Vučića i Siniše Malog, takođe odbija za razgovara u pripremi istraživanja koje je ranije objavljeno.

Za razliku od premijera Vučića na konferenciji za novinare, Mali je u izjavi za B92 gotovo potvrdio navode iz teksta „Vremena“ i BIRN-a o visini investicije Republike Srbije, rekavši da je ona u visini od 82 miliona dolara (u tekstu stoji 93,2 miliona jer je uvršten i dug od 13 miliona dolara prema Aerodromu „Nikola Tesla“).

Dalje, Mali je objasnio da je nekadašnji JAT ervejz svake godine pravio dugove od oko 30 i kusur miliona evra, a da je dug u 2013. godini narastao na preko 70 miliona evra. Nije objasnio koliki je bio dug u trenutku kada je novo rukovodstvo preuzelo kompaniju u septembru-oktobru 2013. godine. O tome više u ovom broju „Vremena“ u tekstu bivšeg ministra privrede Saše Radulovića.

Kao što su i „Vreme“ i BIRN u svojim saopštenjima naveli, dobro je da je vlada Srbije objavila nešto od ugovora na kojima je postojala oznaka „poslovne tajne“, ali bi takođe bilo dobro i u duhu evropske dobre prakse da se objavi iznos državne pomoći kompaniji u restrukturiranju Er Srbije da bi javnost znala koliko država daje van svake sumnje. Dok se to ne dogodi, moramo da se oslonimo na podate iz Strateškog plana.