NOVČANE NAGRADE ZA BORBU PROTIV KOMUNISTA
Povodom učestalih komunističkih napada (…) Ministarstvo unutrašnjih poslova je odlučilo da novčano nagradi svako ono lice koje bi pomoglo da se komunističke bande pohvataju ili unište. Imena nagrađenih čuvaće se u najvećoj tajnosti. Novčane nagrade prema važnosti učinjenih usluga mogu biti i vrlo znatne. Isto tako biće nagrađeni i oni državni službenici, organi javne bezbednosti i žandarmi, koji se istaknu i svojim radom doprinesu da se ove bande pohvataju ili unište.
(Agencija „Rudnik„, „Ponedeljak„, 4. avgust 1941)
VICTORIA! NEMAČKA POBEDA, POBEDA EVROPE. ‘V’ U BEOGRADU
(„Novo vreme„, 6. avgust 1941)
SAOPŠTENJE
Vojni zapovednik u Srbiji saopštava: u selu Skeli jedna komunistička banda pucala je na nemački vojni automobil (…) Utvrđeno je da su ovi stanovnici sela bili u mogućnosti da neopaženo uzbune obližnju srpsku žandarmerisku stanicu. Utvrđeno je da su ovi stanovnici sela mogli sasvim neopaženo da obaveste nemačka vojna vozila o pripremanom atentatu. Oni tu mogućnost nisu koristili i time su stali na stranu razbojnika. SELO SKELA JE SPALJIVANJEM SRAVNJENO SA ZEMLJOM. (…) Oni muški stanovnici sela, čije je saučesništvo utvrđeno, streljani su. Pedeset komunista obešeno je na licu mesta.
(Agencija „Rudnik„, „Novo vreme„, 16. avgust 1941)
ODJEK APELA SRPSKOM NARODU. U BEOGRADU JE APEL PRIMLJEN S PUNIM RAZUMEVANJEM I ODLUČNOŠĆU ZA OBEZBEĐENJE MIRA U ZEMLJI
Na svim javnim mestima izlepljene su juče u Beogradu plakate sa tekstom apela upućenog srpskom narodu i potpisima najuglednijih građana iz svih društvenih slojeva. (…) Jedan gospodin priča grupi koja se okupila oko njega: ‘Moram iskreno da priznam da, Nemce kao pobednike nisam ovako zamišljao. Pod sugestijama drugih očekivao sam bauke koji će nas pomoriti a došli su ljudi, koji pokazuju puno razumevanja za naš položaj. Međutim, našla se neka rulja koja ni sama nije svesna posledica svojih postupaka i koja remeti mir i težnju za ozdravljenjem zemlje. Zadovoljan sam što su ovaj apel potpisali ugledni Srbi koji osudivši ove strane agente i neprijatelje mira i reda u zemlji, treba da posluže kao primer nacionalne svesti’. (…) I tako širom Beograda skupljaju se ljudi u grupice pred plakatama, komentarišu, odobravaju i hvale akciju na uklanjanju svih štetnih članova društva (…) Napadati pobednika koji viteški poziva na saradnju i obnovu naše sopstvene zemlje nije neposlušnost (…) već zločin nedostojan naroda čiste prošlosti i viteških tradicija (…) Oglušiti se o ovoj apel značilo bi oglušiti se o poziv na borbu protiv neprijatelja koji nam podriva temelje kuće. (…) U redakciji Novog vremena preko celog jučerašnjeg dana građani iz sviju društvenih redova interesovali su se lično i preko telefona gde se vrši potpisivanje apela da bi se i oni potpisali i solidarisali sa potpisnicima apela.
(V. „Novo vreme„, 16. avgust 1941)
SRPSKI LOPTAČKI SAVEZ OSUĐUJE KOMUNISTE
I TUĐINSKE PLAĆENIKE
…Srpski loptački savez isto tako najenergičnije osuđuje komuniste i tuđinske plaćenike i sabotere koji svojom nepromišljenom akcijom (…) dovode u pitanje opstanak našeg naroda, i poziva sve svoje članove da pomognu našim vlastima u borbi radi suzbijanja ove štetne akcije.
(Dr Jovan Spasojević, potpredsednik Srpskog loptačkog saveza,
„Novo vreme„, 16. avgust 1941)
JAVNO POGUBLJENJE KOMUNISTIČKIH TERORISTA U BEOGRADU
…I pored ponovljenih poziva upućenih narodu, i do sada sprovedenih mera, zločinački elementi ponovo su izvršili udare na nemačke vojne ličnosti i akte sabotaže. Prema tome, u nedelju 17. avgusta 1941. g. javno su obešena sledeća lica. 1. M. P. student iz Beograda, član komunističke studentske organizacije. (…) 2. J. R. seljak (…) član jedne komunističke terorističke grupe (…) 3. J. V. seljak (…) član komunističke terorističke grupe (…) 4. M. S. obućarski kalfa iz Beograda, član terorističke grupe (…) 5. J. J. krojački pomoćnik iz Beograda, preduzeo je pokušaj atentata na organe javne bezbednosti u Beogradu.
(„Novo vreme„, 17. avgust 1941)
SENZACIONALAN USPEH BEOGRADSKOG MIKROFONA. ‘LILI MARLEN’ – PESMA KOJU JE BEOGRADSKI RADIO UČiNIO NAJPOPULARNIJOM MELODIJOM NA JUGOISTOKU
…Mada je pesma sama po sebi zaista lepa (…) ipak se mnogi čude, zašto se baš ona najviše traži (…) zašto je baš ona postala najveći ljubimac među mnogobrojnim drugim lepim pesmama koje se svakodnevno emituju. Jedan deo tajne tog njenog uspeha izgleda da ipak leži u načinu na koji je slučajno plasirana. Da bi to otkrili, treba da se vratimo u prvi posleratni period, kad je Beogradska radio stanica još davala samo muziku sa gramofonskih ploča. Tada je ‘Lili Marlen’ prvi puta otsvirana (…) Ova pesma najbolje svedoči, gde se sve sluša beogradski radio, jer pesmu ‘Lili Marlen’ želeli su (…) da čuju na Siciliji, kao i u Africi, da i ne govorimo o evropskim krajevima (…) Nedavno je jedan beogradski izdavač izdao pesmu sa nemačkim i srpskim tekstom (…) A njena gramofonska ploča čuva se u radio-stanici odvojeno od svih ostalih ploča kao najveća dragocenost.
(Z. G. „Novo vreme„, 17. avgust 1941)
JAVNO POGUBLJENJE NA TERAZIJAMA
Juče u zoru izvršeno je javno pogubljenje vešanjem petorice komunističkih terorista u Beogradu, koji su i pored ponovljenih poziva i svih opomena izvršili napade na nemačke vojne ličnosti (…) kojima su imali za cilj da izazovu poremećaj u odnosu između srpskog življa i nemačkih vojnih vlasti i poremete red i spokojstvo (…) Na Terazijama gde je izvršeno ovo javno vešanje čuli su se u toku jučerašnjeg dana mnogi komentari i teška razmišljanja. Jedni su ogorčeno i javno osuđivali sve one koji ne žele i neće da naš narod iziđe iz svoga teškog položaja, dok su drugi tužnim pogledom pokazivali sav svoj bol što se još uvek plaćenički elementi igraju tako olako sudbinom jednog napaćenog naroda. ‘Težak je ovo trenutak za sve nas’, veli jedan postariji čičica, sav izboran i u skromnom odelu. (…) ‘Ovo je sve delo stranih radio-stanica i boljševičke internacionale’ (…) ‘E moj čičo’, dodaje neki mladić kraj njega. Trebalo je da se od prvog dana složimo i ne dozvolimo da do ovoga dođe. Ali šta ćeš, mi smo miran narod, pa niko od nas nije ni mislio da ovakvih elemenata ima među nama. Ali mislim da je njima sad došao kraj’. ‘Nije ovo dobro’ (…) objašnjava neki gospodin srednjih godina, ozbiljna držanja i bleda lica. (…) ‘Naš narod je viteški narod. (…) Ovakve izrode našeg naroda moramo iskoreniti iz naše sredine’. (…) ‘Da, tako je moramo složno pregnuti da pred istorijom pokažemo da smo zaista narod dostojan svog imena’, primećuje jedan omladinac sumorna čela i užarenih očiju. (…) Opomena je zbilja teška i upečatljiva. Iz nje naš narod izvlači potrebnu pouku (…) sa čvrstom odlukom da po svaku cenu izgradi svoju budućnost protiv onih koji mu žele zla i propast.
(S. „Ponedeljak„, 18. avgust 1941)
RASPISANE SU NAGRADE ONOME KO UHVATI ILI UBIJE KOMUNISTU ČLANA NAORUŽANE BANDE
…Svaki bio zvaničan organ ili ne, ko posle gornjega roka ubije ili uhvati komunistu, člana naoružane bande, biće nagrađen sa tri hiljade dinara – a ako ubije vođu bande biće nagrađen sa 25.000 dinara. Jedno isto lice može primiti više nagrada. Na isti način biće nagrađeno i svako ono lice koje pripomogne da se član komunističke bande ili njen vođa ubije ili uhvati. Imena nagrađenih biće čuvana u najvećoj tajnosti.
(Iz Ministarstva unutrašnjih poslova, „Novo vreme„, 19. avgust 1941.)
(Izvodi iz štampe uzeti iz knjige Olivere Milosavljević
Potisnuta istina – Kolaboracija u Srbiji 1941–1944)
