Politika zaista liči na rijaliti program. U Skupštini je pred izbacivanje stigao zaštitnik prava građana Saša Janković – a poslanici SNS-a spontano su jedan za drugim imali potrebu da kažu svoje mišljenje o njemu.
Ne postoji partijski stav, pa su svi stavovi lične prirode. Takođe, postoji potreba da se komentariše ličnost Saše Jankovića, odvojeno od njegove funkcije Poverenika. Ovaj oksimoron je lansirao vođa poslaničke grupe SNS-a, gospodin Babić. Međutim, ako bolje razmislite, u pitanju je političar koji je izvršio gotovo revolucionarni potez uvodeći lepotu kao kriterijum evropejstva. Do lepote se stiže, po ovoj teoriji, mezoterapijom, tako da, sledeći logički niz, botoks ili zatezanje lica u neprekinuti smešak odvešće nas do punopravnog članstva u EU i do prihvatanja evropskih vrednosti. Ima neke istine u ovoj teoriji koja je isprva izazivala podsmeh, jer u ovom trenutku članstvo Srbije u EU možemo prokomentarisati samo smeškom. Bilo kako bilo, ostaje nam za utehu lepota.
Suština tog epskog mešanja privatne i javne sfere ima za cilj diskreditovanje političkih protivnika. U ovom trenutku je meta – Saša Janković.
U napade na Sašu Jankovića preko „Informera“ se uključio i Željko Mitrović. U autorskom tekstu o Jankoviću pokušao je da ga predstavi kao čoveka sumnjivog kvaliteta, naoružanog ilegalnim oružjem – gotovo kriminalnog miljea, rekli bi, savršen materijal za rijaliti program na Happyju ili Pinku. No, već posle uvodnog pljuvanja, postalo je jasno šta, u stvari, boli vlasnika Televizije Pink.
Sašu Jankovića napada ministar Gašić zbog nepravilnosti koje je opisao u svom izveštaju, ministar Stefanović mu neće oprostiti kritike oko pretnji i bezbednosti, nezvanični pr SNS-a Đukanović napašće ga zbog kritika stanja u medijima, pa kad su se svi izređali – pojavio se Mitrović da cipelari. Njega je Janković ujeo za srce kada je kritikovao Televiziju Pink i rijaliti program DNK. Da podsetimo, posle snimanja jedne epizode ovog serijala, ljubomorni muž je do smrti prebio svoju suprugu dok su deca bila u susednoj prostoriji. Bilo bi logično barem čuti glasno i suvislo priznanje greške kao preduslov profesionalne novinarske etike. Izgovor nikako ne može biti nekakav ugovor o saglasnosti koji učesnicima rijalitija poture na potpis pre snimanja, naročito ako uzmete u obzir zaista nizak obrazovni nivo aktera. Umesto izvinjenja – dobili smo napad na zaštitnika prava građana, kojem se Mitrović obraća nadimkom „Sale Prangija“.
Utoliko je neadekvatna i mlaka bila diskusija o napadima na Sašu Jankovića u Vestima B92. Novinar Aleksandar Miladinović nije uspeo da prepozna patern u ponašanju vlasti prema onima koje percipira kao političke protivnike. Demagoški argumenti Vlade Đukanovića da je Saša Janković nedodirljiv, pa je tobož smrtni greh njegovo kritikovanje jednostavno ne drže vodu. Nikada se nije govorilo o Zaštitniku građana Saši Jankoviću, baš kao što se nije govorilo o novinarki Olji Bećković ili novinarki Danici Vučenić. Uvek je bilo potrebno reći nešto o njihovim platama, detaljima iz života ili jednostavno izmisliti neku aferu. Ništa od ovoga nećete danas čuti čak ni na B92, koju Vlast povremeno karakteriše kao svog kritičara.
Pa kako bi, kad je odlazak „Utiska nedelje“ bio rezultat poslovne politike kuće.
Zato je rijaliti savršeni TV žanr za današnje vreme. U tu kuću Velikog brata uvek možete da ubacite neposlušne novinare, javne ličnosti ili zaštitnika kao nove ukućane u arenu sa lavovima. Sigurno se neće snaći i garantovano će ispasti smešni, a vlast će zajedno sa publikom sa uživanjem gledati kako se koprcaju.
Da crkneš od smeha!
