Iz keca u kriminal

Ovaj tekst je trebalo da bude posvećen srpskim sportistima koji ovog leta nastavljaju da osvajaju medalje na najvećim evropskim i svetskim takmičenjima, stvarajući sliku Srbije kao zemlje koja bar u nekoj oblasti može da bude barabar sa najvećim svetskim silama.

Ponekad nam izgleda da u svim drugim oblastima krahiramo, da smo na kolenima ili na zemlji, što zbog toga što su nam mogućnosti male, što zbog toga što preterujemo u servilnosti prema većima i puzimo i tamo gde to od nas ne traži niko.

Onda, na nekom takmičenju, bilo da su u pitanju seniori, kao što je u slučaju muške odbojke i ženske košarke, bilo da su u pitanju mladi, kao u slučaju fudbala i košarke, vidimo tim iz Srbije koji ne samo da je ravnopravan, nego je i bolji od svega ostalog na svetskom sportskom meniju, vidimo da neka omladina koja se rodila kada su ovde padale bombe i kada se lupalo u šerpe devedesetih, pobeđuje svoje vršnjake odrasle u mnogo boljim uslovima u sređenijim i bogatijim društvima.

Naravno da nije sve sport i da u drugim „društvenim disciplinama“ ne važe sva pravila koja imamo u sportu, ali na nivou organizacije, motivacije, pripremljenosti, vere u sebe i sopstvene sposobnosti, ljudi iz Srbije uspevaju na najvišem nivou da se takmiče i da pobeđuju.

Radost i ponos, ma koliko se TO ne maže na hleb kako cinici tvrde, prekinuli su nam oni koji nam zagorčavaju život godinama, a naša su najveća „ljubav“ – fudbalski klubovi na startu novog, desetog prvenstva Srbije.

TERZIĆ, PLANIĆ, PENAL: Dok su u Brazilu srpski odbojkaši predvođeni sa klupe Nikolom Grbićem, simbolom ove igre, jurili zlato u Svetskoj ligi, na beogradskom Vračaru igrala se utakmica prvog kola tzv. Jelen superlige između OFK Beograda i Crvene zvezde.

Na temperaturi od plus beskonačno, na stadionu koji je u devedesetim napravio Željko Ražnatović Arkan u vreme dok je sa svojim Obilićem harao srpskim fudbalom uvodeći u takmičenje nove načine motivacije protivnika i sopstvene ekipe, Crvena zvezda je na neobičan način došla do ubedljive pobede konačnim rezultatom 6 prema 2.

Za one koji utakmicu nisu gledali, a takvih je bilo najviše, jer em je bila vrućina, em se gledala odbojka na javnom servisu, rezultat je bio visok, ali ipak neobično visok imajući u vidu i kvalitet Zvezde i čak nepripremljenost ekipe sa beogradske Karaburme. Haos je nastao kada su ljudi počeli da čitaju vesti na portalima na kojima je odmah bilo sugerisano da to što je OFK vodio u prvom poluvremenu sa dva prema nula, a potom izgubio ubedljivo jeste siguran znak da je meč namešten i da, naravno, iza svega stoje generalni sekretar FKCZ Zvezdan Terzić i potpredsednik kluba Slaviša Kokeza, odnedavno i potpredsednik FSS-a zadužen za takmičenja.

Ubrzo, lavina na društvenim mrežama i portalima bila je pokrenuta. U dva dana, snimak golova sa ove utakmice, postavljen sa kanal Jutjub, videlo je skoro 200.000 ljudi, što je verovatno više od broja onih koji su utakmicu gledali u prenosu.

Još kada je preneto da je oficir FSS-a zadužen za integritet (ranije se to zvalo Komesar za bezbednost) Milivoj Mirkov rekao da je utakmica bila pod lupom UEFA i Interpola i da će odmah biti pokrenuta istraga o tome šta se događalo na Vračaru, fudbal je opet zauzeo svoje mesto u glavnim vestima istisnuvši sve ostalo.

Istoga dana, dakle u nedelju 19. jula, u Novom Sadu odigran je pravi derbi kola između Vojvodine i beogradskog Čukaričkog, koji je „Čuka“ dobila sa čak 4:0, ali je to bilo nebitno i niko se na to nije osvrtao. Uspeh mladih košarkaša koji su postali prvaci Evrope i odbojkaša koji su vice-prvaci Svetske lige potisnut je „događajem na Vračaru“.

Šta se zaboga desilo na Vračaru, pa sva ova buka posle toga?

Zvezda, čija je uprava obećala titulu ove sezone, mučila se kao i godinama unazad na početku šampionata. Igrali su protiv ekipe za koju se veruje da je u neformalnom vlasništvu Zvezdana Terzića, generalnog sekretara FKCZ. I kada je bila daleko bolja od OFK, Zvezda se mučila sa ekipom koju karakteriše to da ima uvek nekoliko sjajnih mladih igrača.

I ovoga puta je „mladi Dražić“ napadač OFK pravio mnogo problema Zvezdinoj statičnoj odbrani, što je dovelo do prednosti sa kojom je OFK otišao na poluvreme. Jedan „evro-gol“ Andrića i jedan beg Dražića po levoj strani posle kog je „izlomio“ zvezdinog golmana Rajkovića, ostavio je Zvezdu u očaju. Isključen je i trener Zvezde Miodrag Božović zbog žestokih protesta.

Zvezda je u prvom poluvremenu imala neke šanse, njeni igrači su pokušavali da probiju „bunker“ OFK, ali im ništa nije polazilo za nogom.

Na početku drugog poluvremena Dražić beži još jednom, izmeša spore Zvezdine centralne bekove i kada je izgledalo da će biti 3:0 za OFK, njegov udarac je poslao loptu malo iznad prečke. Par minuta kasnije krenuo je preokret u kome je Zvezda za nekoliko minuta postigla tri gola u potpunosti preokrenuvši rezultat. Treći gol je postignut iz penala koji je skrivio Planić, koji se u OFK ovog leta vratio iz Zvezde. Za taj start je dobio drugi žuti karton, pa je njegov tim poslednjih 35 minuta igrao sa igračem manje.

Do kraja utakmice Zvezda je dala još tri gola ekipi koja se bila predala.

Dakle, kada se poslože ključne reči: Terzić, Planić, penal, iz dvojke u keca (kladioničarski termin), sedam plus (kladioničarski termin), preokret u deset minuta – eto materijala da se posumnja da je sve namešteno, da je sve bila predstava u režiji Zvezdine uprave koja je sve dogovorila sa klubom koji je „prijateljski“. U zbiru: Zvezda je namestila utakmicu, a kretanje rezultata i konačni rezultat govore da je razlog tome bio uzimanje novca na kladionicama, što u regiji što širom sveta, što nije ekskluzivni srpski specijalitet. Nije bila poenta samo da se uzmu tri boda, kao da je OFK ikad bio favorit u mečevima sa Zvezdom pa je potrebno da se pobeda osigura, nego je bilo neophodno da se uzme i lova na kladionicama, i da se napune nečiji privatni računi.

Kao u retko kojoj situaciji, novinari beogradskih medija su naoštrili pera, seli za kompjutere, i krenuli da zovu po gradu da bi dobili potvrdu za ono što su sami pretpostavljali. Do ponedeljka ujutro gotovo svuda, osim u „Politici“, „otkrivena“ je Terzićeva ujdurma, on je označen kao glavni zlikovac i sve nam je bilo jasno.

KONKURS ZA UZBUNJIVAČE: U isto vreme, osim Mirkova, niko se iz FSS-a nije oglasio, ali je zato potpredsednik FK Partizan Milorad Vučelić našao da komentariše slučaj ponavljajući „argumente“ koje su navijači Partizana već bili ispisali na forumima i društvenim mrežama: ovo je nezabeležen slučaj, Vučelić poznaje i ljude koji su nameštali utakmice, ali niko OVO nije video, ovo je smrt srpskog fudbala, i slične parole.

Usledila je Terzićeva reakcija na vanrednoj konferenciji za medije. Ukratko, Terzić je „objasnio“ da su sve to izmišljotine, da je to pripremljen napad FSS-a i predsednika Tomislava Karadžića i Partizana, da je rukopis prepoznatljiv, da žele da stvore atmosferu u kojoj je svaka Zvezdina pobeda sporna, da Vučelić kao Miloševićev sluga iz devedesetih nema šta da priča o regularnosti, da je Zvezda spremna za svaku vrstu istrage, ali da istraga obuhvati i prethodnih osam sezona u kojima je Partizan dominirao, jer je, po Terziću, „najveći skandal srpskog fudbala šest vezanih Partizanovih titula“…

Terzić, koji je po sebi laka meta, izazvao je masu novih besnih reakcija navijača Partizana, ali i nešto drugačiji tretman u medijima: u utorak je već njemu, u tabloidima, pridružen dvojac Karadžić i Vučelić, koji su takođe imenovani kao „grobari“ i „teroristi“ srpskog fudbala.

Dogodilo se još da je Mirkov demantovao u ponedeljak svoju izjavu i da je pojasnio da nikada nije rekao da se vodi istraga o utakmici OFK-CZ. Na kraju, javio se i predsednik Saveza Karadžić sa odmora u Budvi da kaže da je Terzić jedini pravi gubitnik i da će nadležni organi postupati u skladu sa pravilima.

Uglavnom, sve „već viđeno“, standardno kada je u pitanju srpski fudbal, sa istim akterima godinama unazad i sa medijima koji loše i selektivno izveštavaju o događajima. Na čelu Zvezde i Partizana su ljudi bliski vladajućem SNS-u, reklo bi se da su postavljeni od strane SNS-a, Terzić bi trebalo da bude „crnogorska protivteža“ Karadžiću, a Vučelić elokventni „govornik“ koji bi trebao da parira saopštenjima iz Crvene zvezde za koje se godinama govorilo da ih piše sadašnji gradski menadžer u upravi Beograda Goran Vesić.

Oni koji su na čelu klubova, ljudi iz SNS-a, Slaviša Kokeza u Zvezdi i Miloš Vazura, direktor Partizana, ostaju po strani, niko ih ne zove, ne pita, oni su iznad „prljavštine“. Medijima je najlakše da prozovu dežurne krivce koji verovatno nisu sigurni šta im je gore: da budu i dalje tu gde jesu ili da se sklone. Ako ostanu, čini im se da će ih prisustvo u javnosti zaštiti od neke sile koja im preti i za koju nikako da utvrdimo ko je i šta je. Ako se povuku, verovatno veruju da će biti još ranjiviji i da im spasa nema.

Formacijski, po pravilima, FSS i Karadžić su posredno odgovorni za regularnost fudbalske lige jer upravljaju tim sportom u Srbiji. Karadžić je poslednje dve godine preživeo više medijskih udara od golgote nosilaca Albanske spomenice, što ne umanjuje njegovu ličnu odgovornost za stanje u srpskom fudbalu. Jedna titula svetskih prvaka za mlade ne može da poništi ruiniranje seniorskog tima u poslednjih pet godina i dramatičnu kriminalizaciju ligaškog fudbala.

S druge strane, Terzić je rekonvalescent i ne izgleda kao čovek koji samostalno donosi odluke uprkos odlučnosti u javnim nastupima.

Autor ovog prikaza veruje da bi i jedan i drugi bili odlični uzbunjivači i da bi na taj način najviše pomogli srpskom fudbalu, a preko njega i drugim oblastima u društvu koje ovaj sport prožima. Previše je nejasnih stvari, previše je tajni, previše je neobjašnjivih veza politike, kriminala i službi bezbednosti da bi TO moglo dalje da funkcioniše na „normalan“ način. Srbija ima Zakon o uzbunjivačima i taj institut bi mogao da pomogne u ovom slučaju. Slučaju prave istrage u srpskom fudbalu. Njih dvojica znaju sve i bilo bi lepo da o tome govore, te da se stvar raščisti.

Da li će se to dogoditi? Možemo samo da se nadamo, jer su nas dosadašnja očekivanja vodila u još veću depresiju. Ništa ne govori da će se bilo šta promeniti, ali, ali…