Vetar duva, šljive opadaju…

U Osečini se stiglo do 10. Sajma šljiva, to bila prilika da podsete da se u ovom kraju, gde najviše šljiva po glavi, i proizvodi i izvozi najviše šljive. Tako je ova, kako zapisano, „privredno-turistička i kulturna manifestacija“ dostigla svoj zenit i najviši razvoj. Da se kaže da je ovogodišnjem napredovanju, i podrazumevajućim rekordima, svakako, pa i odlučujuće, doprinelo i to što je predsednik opštine, gospodin Nenad Stevanović, koji bio URS gospodin, prešao u SNS gospodu. To odmah dalo rekordne rezultate, jubilarni Sajam otvorio nestranački ministar omladine i sporta gospodin Vanja Udovičić, koji, uzevši šljivu, uživo i reformski, poručio da je pred nama svetla budućnost, dok je u umetničkom programu nastupio napredni Amadeus bend, treba li reći, nosilac najvišeg Toma odlikovanja za razvoj umetnosti.

OTVARAMO SAJAM: Dakle, poslednji vikend u avgustu, petak, pravo na Veliku Gospojinu. Zgrada opštine u glavnoj ulici, koja put za Loznicu, tri zastave na tri jarbola, na crveno itison staza, dve veće saksije sa neko zimzelen rastinje. Tu i žensko, u aljinče, napredno tera kosu u desno, koje dočekuje goste. Predsednik opštine, u naprednom crnom kompletu, sa kravatu koja išla na boju razređenog mastila, povremeno izađe dočeka najvažnije zvanice. Prođe i koji primerak naroda, svi praznično obuveni u plastične kineske cipele visokog sjaja. Preko puta opštine se parkira „mercedes“ sa tablicom „LO – MRKI“. Prisutni predstavnik naroda objasni da to Mrki, iz Zavlake, a čime se bavi, Bog i batina, u Zavlaci, i s leve i s desne strane puta, sve njegovo. MRKI otera „mercedes“ niz put, pristiže vojna delegacija na čelu sa general Bandić, posilni uzeše vade poklone iz gepeka…

Kako je pred opštinom stanje bilo redovno, reporter krene na taj Sajam. U centru Osečine pun izlog Vučić slika „Svom snagom za radna mesta“, desno skretanje, šatre, i u šatre muzička ponuda. Eto i Sajma, na otvorenom Izložba starih zanata. Ima stolar, gospodin iz Svileuve, izložio bračni krevet sa rezbarenu detelinu, sa koga visi sablja, stolicu sa dvoglavi orao naslonom, u drvetu glavu sa platno šajkačom, do koje bela vaza sa zelen bosiljak. Ima i krojač, koji šije na „singericu“, kovač sa iskovane motike i drugi alati…

Iz starih zanata pravo u „Zlatne ruke“. To u zatvoren prostor, na bini folklor sa umetnikom sa gajde, sve, u ritmu kola, ganja gospodin sa kameru. A ponude, „da se sačuva od zaborava“, vazdan, bundeve, crvene paprike, žuti paradajz, ima i vezene košulje, ćilimi, štrudle, pite, korpe, salašnjaci, vanilice, tegle, flaše, kape vunene, dečje vunene nazuvice, brodovi jedrenjaci…

Dalje, do izložbene hale, „Poselo kod lampeka“, gde improvizacija starih običaja. Tu parkiran fijaker, u raniji se meša od šljive pekmez, iz lampeka teče rakija. Za sinijom žene u narodnoj nošnji udarile u sitnu pesmu, Najlepša je ljubav kad se krade/ ljubav kad se krade… Tu, na balama slame, „Čovek iz naroda“, Milenko Č. Antonijević Antonije, sa svoju ponudu, rakiju i knjigu zdravica. Knjigu izlag’o u Beogradu, na štandu Srpske pravoslavne crkve, postig’o veliki uspeh, knjiga drugo izdanje. Ima mnogo i razni zdravica: Oj rakijo, moja šljivovico, ja te mnogo volim i s tobom se bogu molim… Ima za svaku zgodu i priliku: U našoj Srbiji počela je šuma da vene/ Neće momci da nam se žene/ Naše devojke nose bele bluze/ Nijedna neće kravu da muze/ Danju spava, noću u kafanu peva/ Al’ ujutru joj krče creva…

Pre ulaza u halu ima štand sa liciderska srca, pčelinji proizvodi, ikone i ikonice, prazni staklići, a do samog ulaza „STR Cane“ Osečina, velike crne plastične kace, jedna presečena, dođe ko kuća, u nju gospodin Cane prima gosti. A u izložbenoj hali, sajamska ponuda, rakija, suve i sveže šljive, velika novost kobasice i kaiševi slanine. Dalje, i sve uza zid, još šljiva i rakije, a ima i suve kruške, šljivani kolači na kojima beli pasulj slovima ispisano Sajam šljiva. Ima i soka, gdekoja pogača, okrugle tikve, i tikve koje dugačke, ima krofnica, još šljiva, šarenica na zidu na kojoj izvezeno, Dobro došli, Sajam šljiva…

Bližilo se to otvaranje, na ulazu u halu, pod plavom mušemom, na kojoj žutim slovima pisalo „Sajam šljiva“, desi se folklor, tradicionalno gologlavi voditelj javi da, po protokolu, sledi ceremonija otvaranja sajma, za 2-3 minuta, zamoli kamere da se pripreme… Narod se prikupi pred ulaz, podalje stade predsednik opštine sačeka ministra. Javi se ženski voditelj, u lepo popunjenoj narandžastoj haljini, zatraži aplauz za voditelje. Gospodin Cane, ispred svoje crne kaca kuće u mobilni reče, Otvaramo sajam…

POZDRAV ZA PILOTE: U prve redove stupi general Bandić, u sve stiže i gospodin MRKI, gologlavi voditelj javi da tačno u 13 sati otvaranje, zatraži strpljenja, ne duže od 15 minuta. Prođe 15 minuta, pola sata, ne bilo ministra, narod se uze razilazi, Cane uđe u svoju kacu, voditelj objavi da mora sačekaju, predsednik se i dalje drž’o podalje položaja… Posle još jedne, i još jedne, molbe za izvinjenje, žensko u žuto haljinče, sa veselu punđu, koje bilo iz protokol Ministarstva, mahnu rukicama, Cane izađe iz kace, u sve stiže crni „leksus“, sa tačno 49 minuta zakašnjenja pojavi se gospodin ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, farmerke, sitno karirana košulja, ko da ide sa teški priprema. Voditelj sa stepeništa javi, Poštovane dame i gospodo, pozivamo vas da zauzmete mesta, uz veliko hvala, sačekali smo ministra… Cane izađe iz kace i dade najveći aplauz.

Pa se voditelji javiše u paru, muško reče, Poštovane dame i gospodo, dobar dan, dobro došli na 10. međunarodni Sajam šljiva u Osečini… voditeljka se nastavi, Može jedan veliki aplauz. Posle još voditeljskih bravura nastupi predsednik opštine, gospodin Nenad Stevanović: Dobar dan svima, veliko mi je zadovoljstvo da mogu da pozdravim ministra u vladi Srbije, gospodina Vanju Udovičića, Cane ispred kace se opet javi sa aplauz, direktorku TOS-a, gospođu Gordanu Plamenac, kao i druge goste i prijatelje…

Ženski voditelj zatraži malo jači aplauz, nastavi se kolega Muško, Koliko je važan sport toliko su važni kultura, tradicija, turizam, istorija… pa opazi pristiglog popa Grozdana iz Oglađenovca, štono organizuje Vaseljensku tucijadu, pa podviknu, Pozdrav vama dragi sveštenici SPC-a, pozdrav vama vojsko Srbije, piloti neba, pozdrav za goste iz Portugalije, Rusije, a sada ću pozvati da pozdravi, ne samo ove ljude, nego i sve gledaoce širom sveta, jer dama koju ću pozvati putuje svetom, putuje Srbijom, gospođa Gordana Plamenac, direktor TOS-a.

Posle ove bravure pojavi se, u skoro šljiva plava ‘aljina, gospođa Plamenac, Poštovani gospodine Stevanoviću, dragi domaćini, poštovani gospodine Ministre, dame i gospodo, prijatelji iz inostranstva, prijatelji iz okruženja… koristim priliku da šljivu, kao zajedničku odrednicu, stavimo na prvo mesto, i tražim aplauz za to!

Slavni voditelj iznese šajkaču punu šljiva, nastavi svoju zdravicu, Ove godine više od 40 medalja u sportu, zajedno sport, zajedno šljiva, pa upita, Koja je asocijacija, voditeljka iz prve pogodi, Kako red nalaže, da nam se obrati ministar u vladi Srbije, ministar omladine i sporta, gospodin Vanja Udovičić. Izađe gospodin Ministar, svojeručno pozdravi oba voditelja, popa Grozdana koji iskorači da blagoslov, pa se gospodin Udovičić reče: Poštovani narodni poslaniče, dragi predsedniče, prijatelji, mogu reći da mi je velika čast danas što sam ovde. Mada nisam bio ovde, vidim da imate čime da se hvalite i dičite… Mislim da je dug put pred nama, ali upravo zbog toga pred nama je svetla budućnost… Velika je čast biti ovde sa vama.

Do ministra izvedoše gospodina Radoja Spasojevića, zaštitni znak Sajma, koji prošle godine bojkotov’o jerbo nije dobio obećani’ 100 evra, dadoše mu drži šajkaču sa šljivama. Dodeliše komada dva priznanja proizvođačima, muški voditelj pozva sve u jedno zajedničko slikanje. Ministru dadoše šljivu, sve uđe u izložbenu halu, pravo na štand sa suve košpe, ministar pokaza da načisto dorast’o funkciji i ulozi, pozdravi domaćicu štanda: Ja sam Vanja, drago mi je! Krenuše u skraćen obilazak, stadoše na Slovenci štand, ministar sve pohvali, stigoše do one na zidu „Sajam šljiva“ šarenice, ministar i dalje bio vrlo vaspitan, nekoliko puta ponovi, Ja sam Vanja, drago mi je, prihvati ponuđeno šljivu, pogleda šljivu, uz odobravanje gospodina Predsednika pojede šljivu. Ministarska poseta bi gotova.

Izađoše napolje, ministar pravo na prednje sedište crnog „leksusa“, od „Posela kod lapeka“ se čulo, Vetar duva, šljive opadaju, šljive opadaju/ crne mi se oči dopadaju… Zvanice se, po protokolu, popeše u objekat preko puta, pojedu koktel. Do mraka, kad bude kulturno uzdizanje uz Amadeus bend, bilo daleko.