Opraštanje dugova i kupovanje vremena

„Ovo smatram krunom svoje karijere i, ako bih morao da izaberem šta mi je bilo važnije – odluka da krenemo u izgradnju nove topionice ili ovo – vrlo teško bih se odlučio, ali bih se ipak odlučio za UPPR“, izjavio je generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski, nakon što je Privredni sud u Zaječaru 7. jula usvojio unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) za sva četiri povezana preduzeća – matičnu firmu i Rudnik bakra Majdanpek (RBK), Rudnik bakra Bor (RBB) i Topionicu i rafinaciju (TIR). Ovim je RTB Bor konačno promenio status, nakon što je u aprilu 2004. godine postao jedno od preduzeća u restrukturiranju.

Kako su mediji preneli, UPPR-om je predviđeno da od preko 1,2 milijarde evra duga, RTB Boru bude otpisano oko 900 miliona evra „starih dugova“, a da je borskoj kompaniji preostalo da otplati još nekih 380 miliona evra. Rečima direktora Spaskovskog: „To su dugovi koji datiraju s kraja šezdesetih godina, potom oni koji su zaduženi negde u kafani na blanko papiru, a reč je o 42 miliona dolara, što se ne može priznati. Tu su i dugovanja ili krediti za 15 fabrika izgrađenih sredstvima RTB Bor. RTB Bor je za njihovu izgradnju dao 375 miliona dolara, a sve te fabrike prodate su za 15 miliona dolara. Fabrike danas stoje, a 15 hiljada radnika je van preduzeća.“ Zamenica direktora Spaskovskog Mirjana Antić već je ranije, u junu, iznela podatak da je skoro polovina od otpisanog duga (408 miliona evra) bio dugoročni kredit za investicije „iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, i to za opremu i postrojenja koja danas nisu u funkciji“.

PROJEKCIJE I SUROVA REALNOST: Na čemu počiva optimizam da će usvojeni UPPR za RTB Bor rezultirati uspehom? Pojednostavljeno rečeno, plan je da, nakon otpisa velikog dela duga, cena bakra, glavnog proizvoda RTB Bor, raste po dva odsto godišnje na svetskim berzama, a ujedno je UPPR-om predviđeno i da će se sadržaj bakra u tzv. vlažnoj rudi povećati sa 0,3 na 0,34 odsto, pa će se tako u poslednjoj, osmoj godini reorganizacije, od 77,4 miliona tona iskopine (dva miliona tona više nego u 2016) dobiti preko 76.000 tona katodnog bakra, preko 1100 tona zlata i preko 6200 tona srebra.

U osnovi ovog optimizma stoji projekcija Svetske banke. Kako se kaže u UPPR-u, za izradu Plana „korišćene su projekcije Svetske banke iz aprila 2016. (Commodity Markets Outlook)“, po kojima će se u periodu 2016–2024. cena bakra sa 4645 dolara po toni popeti na 5499 dolara po toni.

Međutim, tu postoji jedna nelagoda: RTB Bor je imao plan za UPPR i u proleće 2015. godine. Koristeći iste projekcije Svetske banke, zaključeno je da će od tadašnje cene od 5900 dolara po toni, vrednost bakra konstantno rasti sve do konačnih 6516 dolara po toni u 2023. godini. Epilog je poznat – od maja 2015. do juna 2016, cena bakra je zapravo pala za skoro 1700 dolara po toni – od 6290 na 4640 dolara, što je pad za skoro 28 odsto. Uzgred, nikako ne stoje ocene predsednika vlade iz februara ove godine, kada je ocenio da je pad vrednosti bakra na berzama doveo do „najniže cena bakra na svetskom tržištu ikada“ – u dugom periodu od jeseni 1997. pa do kraja 2003. cena bakra nije prelazila ni 2000 dolara po toni, a Vučić se žalio na cenu koja u 2016. godini nije sišla ispod 4500 dolara po toni. Inače, tokom većeg dela prve decenije 21. veka cena bakra je bila znatno iznad 5000 dolara – u 2011. umalo nije dostigla 10.000 dolara po toni.

Prema analizi Fiskalnog saveta (FS) iz juna 2016. (Fiskalna kretanja u 2016. godini, konsolidacija i reforme 2016–2020), ovaj unapred pripremljeni plan reorganizacije je veoma ranjiv. Zapravo, grubo govoreći, Fiskalni savet smatra sledeće: UPPR-om se samo odlažu i reprogramiraju dugovi, a od cele stvari nema ništa ukoliko se ne promeni način poslovanja, što UPPR-om nije predviđeno. Ukoliko bi se, umesto procena Svetske banke, prihvatile MMF-ove procene (da se cene bakra ne menjaju tokom perioda od osam godina), onda su projekcije rezultata Bora potpuno drugačije, piše u izveštaju FS-a. „Najkasnije u 2018. godini preduzeće bi imalo negativni gotovinski tok i ne bi uspevalo da izmiruje sve dospele obaveze. Na duži rok, ukoliko isključimo rast cene bakra na međunarodnom tržištu, zaključno sa 2023. RTB-u bi nedostajalo oko 60 miliona evra za pokriće obaveza. U tom slučaju, država bi morala ili da budžetskim sredstvima pokrije ovaj manjak ili da prepusti preduzeće stečaju.

U projekcijama možemo ići i korak dalje i pretpostaviti negativan scenario prema kome bi cene bakra opadale. Ukoliko bi se pretpostavio pad cene za dva odsto u 2017. godini, preduzeće bi odmah imalo problem sa likvidnošću – nedostajalo bi mu oko deset miliona evra za prispele obaveze. Još jednom, prema tome, ponavljamo da je plan iz UPPR-a optimističan i da male promene na tržištu mogu dovesti do neodrživog poslovanja RTB Bor. Zbog toga je ključno da se mere racionalizacije odmah sprovedu, uključujući razmatranje i većeg otpuštanja od planiranog u UPPR-u“, navodi se u izveštaju FS-a.

foto: vreme

FORMA BEZ SUŠTINE: Kako piše u UPPR-u za RTB Bor iz marta 2016, „svrha postupka reorganizacije (…) jeste opstanak Društva, koje će na ovaj način biti u stanju da namiri poverioce u iznosima i prema modelima predviđenim planom, nastavi radni odnos značajnom broju radnika i ostane jedan od glavnih nosilaca privrede Istočne Srbije. Ovo naročito imajući u vidu da Društvo posluje u području sa izuzetno niskim životnim standardom, da je njegovo poslovanje bitno za poslovanje celokupne privrede Republike Srbije, te da je poslovanje društva i moguće unapređenje njegovog razvoja od značaja za Republiku Srbiju.“

Međutim, po rečima dr Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, UPPR-om se suštinski ne rešavaju problemi RTB Bora. „Ne u Boru, nego nigde u Srbiji, UPPR nije rešio problem. To je, što se mene tiče, samo kupovina vremena. Kada neko upadne u veliki dug, a nema neku perspektivu poslovanja, teško da može da izađe iz te situacije. Obaveze samo pristižu, kamate se gomilaju, tako da je sudbina tih preduzeća jasna. U slučaju Bora, oprošteno je mnogo, 900 miliona evra. Ništa se suštinski nije promenilo, tehnički je država Srbija bila vlasnik Bora, a sad je promenjena samo forma, ali suštinski nije rešen problem“, kaže Savić.

UPPR predviđa uvođenje profesionalnog menadžmenta na čelo novoosnovanog društva (RBB, RBM i TIR se pripajaju RTB), a tender za odabir kompanije koja će pružati usluge profesionalnog menadžmenta bi trebalo da bude raspisan u drugoj polovini 2016. godine. Takođe, od dosadašnjih 5000 zaposlenih, na kraju perioda UPPR-a (2024. godine), trebalo bi da bude zaposleno nešto manje od 3500 ljudi, mada se predviđa i mogućnost „dodatne korekcije broja zaposlenih“.

KLASE I DUGOVI: Svi poverioci su UPPR-om podeljeni na pet klasa. Prva klasa su zaposleni i njihove zarade, plus neplaćeni doprinosi državi (ukupno 56,3 miliona dinara). Druga klasa obaveza su one na osnovu svih javnih prihoda, a poverioci su Republika Srbija, razna ministarstva i Skupština opštine Bor (ukupno 396 miliona dinara u drugoj klasi). U četvrtoj klasi se nalazi samo jedan poverilac koji je upisao založno pravo (ukupno 19,5 miliona), dok petu klasu poverilaca čine povezana pravna lica, odnosno kompanije koje će se nakon pravosnažnosti Plana pripojiti RTB Bor (ukupne obaveze prema petoj klasi poverilaca su 23,2 milijade dinara).

Treća klasa poverilaca je najzanimljivija, s obzirom na to da je jedino kod ovih poverilaca predviđeno brisanje 90 odsto duga, uz grejs period od 12 meseci i otplatu na rate u toku osam godina (rata je nešto manja od 40 miliona dinara mesečno) – sve ostale klase se, bez smanjenja duga, namiruju u roku od 14 dana po pravosnažnosti plana. U ovu, treću klasu poverilaca, prema kojima se dug smanjuje za 90 odsto (sa 33 na 3,3 milijarde dinara), ulaze neobezbeđeni poverioci (dobavljači, isporučioci usluga, krediti bez zaloge…): Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza RTB Bor dugovao je (pre umanjenja) oko 9,5 milijardi dinara. Sledeći poverilac po veličini je EPS –za EPS, EPS Snabdevanje i Jugoistok Niš dug je ukupno iznosio 7,6 milijardi. Tu su, dalje, Borska banka u stečaju (5,9 milijardi), Ministarstvo rudarstva i energetike (3,9 milijardi), Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava (1,3 milijarde), Fond za razvoj (1,2 milijarde) – ukupno preko 1000 pravnih i fizičkih lica.

Zanimljivo je primetiti da EPS, EPS Snabdevanje i Jugoistok Niš, kao ni Ministarstvo energetike i Poreska uprava nisu dali saglasnost na UPPR. Po zakonu, da bi se UPPR usvojio, za Plan treba da glasaju poverioci koji imaju više od 50 odsto potraživanja u okviru svake klase. Zapravo, uz AOFI, koji ima 29 odsto potraživanja u odnosu na celu treću klasu, UPPR su omogućili Borska banka AD Bor u stečaju, i Skupština opštine Bor, bez čijih 18 + 3,6 odsto učešća u potraživanju treće klase, ova klasa poverilaca ne bi mogla da izglasa UPPR.

OD REVIZORA DO REVIZORA: Prema UPPR-u, „društvo će izmirivati obaveze prema poveriocima iz tekućeg poslovanja“. Ova stavka deluje problematično bar iz dva razloga. Prvi razlog je očit – kompanija bi, bez suštinske promene u proizvodnji, trebalo ne samo da nakon godinu dana počne da vraća ostatak duga, već i da plaća tekuće obaveze, što nije morala dok je bila u restrukturiranju. Takođe, postavlja se i pitanje, a kakvo je zapravo bilo poslovanje RTB Bor u prethodnim godinama? Naime, već tri godine zaredom (2012–2014) revizori se uzdržavaju da daju mišljenje na dostavljeni finansijski izveštaj RTB Bora. U 2012. i 2013. revizor je bila kuća Euro Audit, i u oba slučaja je stavila po dvadesetak primedbi na finansijski izveštaj: „Društvo nije postupilo po izraženim rezervama i korigovalo značajne materijalne greške. Shodno tome, iskazani podaci prethodnog perioda, odnosno početna stanja tekućeg perioda sadrže pogrešne iskaze koji materijalno utiču na finansijske izveštaje tekućeg perioda“, kaže se u izveštaju revizora, uz zaključak: „Nismo bili u mogućnosti da pribavimo dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza koji obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje.“

U 2014. RTB Bor je promenio revizorsku kuću i angažovao je Društvo za reviziju BDO, ali se i ono uzdržalo od davanja mišljenja na finansijski izveštaj za 2014. Uzgred, BDO će biti angažovan kao revizorska kuća u izradi i sprovođenju UPPR-a, dok će finansijski savetnik Plana biti BDO Business Advisory, a ujedno, BDO Business Advisory je imenovan i za nezavisno stručno lice koje će pratiti sprovođenje Plana, u interesu svih poverilaca. Jedini vlasnik potonje kompanije jeste Dragan Popović – on ima i 49 odsto vlasništva u Društvu za reviziju BDO, dok ostalih 51 odsto ima Milovan Popović. Prema tim i takvim finansijskim izveštajima, tokom 2014. i 2015. RTB Bor je zabeležio neto gubitak od 12,3 milijarde dinara, odnosno oko 100 miliona evra.

foto: marko đurica / reuters

„Mi nemamo ažurnu statistiku“, kaže prof. Savić. „Bor je odavno na leđima države, i oni su podatke i statistiku frizirali kako je kome odgovaralo. I inače, statistika u Srbiji je uglavnom sve drugo, osim što je tačna – čak i ova državna statistika, da ne govorimo o statistici preduzeća. Direktor Spaskovski je promenio nekoliko vlada na čelu RTB Bor, i uvek je pričao istu priču – RTB ide u dobrom pravcu, samo nam još malo fali, da neko to preuzme. Pre neki dan je rekao ‘ovo je sad novi početak Bora’. Znam da je u nekom trenutku, tokom 80-ih godina, RTB Bor dobro funkcionisao, a da je proizvodna cena tone bakra bila ispod 3000 dolara, i ostvarivali su dobit. Za mene je veliko iznenađenje da nisu mogli da ostvaruju dobit kada je cena bila skoro 10.000 dolara“.

Profesor Savić ističe da je trenutna proizvodnja (prema podacima iz UPPR-a – 33.000 tona bakra godišnje) nekoliko puta niža nego tokom devedesetih godina, a da su fiksni troškovi, manje-više, ostali isti. „Takve troškove proizvodnje, uz takav obim proizvodnje, ne može niko da pokrije, a obim proizvodnje ne može da bude veći, jer godinama ništa ozbiljno nije urađeno na otkrivanju“, kaže Savić, ističući da postoje dve vrste problema – subjektivni i objektivni. „Objektivni problem je nastao kada je ozbiljno smanjena proizvodnja, a to su sankcije i devedesete godine. U međuvremenu, čini mi se da smo 20 puta neuspešno prodavali RTB Bor, pa je onda Dinkić tamo sipao para koliko im je trebalo – najgora situacija jeste kada imate državno preduzeće kome država pokrije sve što ljudi traže, i uvek je objašnjenje da je to veoma važno preduzeće za industriju Srbije i za čitavu Istočnu Srbiju. I onda ti ljudi to znaju, i niko se ne trudi da vodi računa, jer će u svakom slučaju država sve pokriti. Sa druge strane, izuzimajući novu topionicu, tehnologija je potpuno zastarela, što pravi ogromne troškove u proizvodnji. To su sve objektivni problemi. Međutim, nema nikakve dileme da se Borom strahovito loše upravljalo, i da niko nije oteran iz kompanije zbog toga“, kaže Savić, dodajući da mu se čini da Vučić nema plan. „Šta ako sve ovo oprostimo, vratimo i preostalih 350 miliona evra, a od RTB Bor ne bude ništa? To je najgori scenario. Možda je nerealno to što ja očekujem od Vučića i vlade da izađu sa nekim scenarijom – evo, mi sad ovo opraštamo, ovo planiramo da vratimo, a onda, u sledećih godinu dana Bor će biti u ovoj poziciji, a za pet godina će biti profitabilan. Morao bi da ima ozbiljan biznis plan, da angažuje neke ljude koji se u to razumeju. Deluje mi da Vučić nema jasan plan, a predsednik vlade bi morao da ga ima – zašto nešto radi, i šta mu je ideja, ili, prosto kupuje vreme, pa dokle stignemo“, zaključuje Savić.