Beše nekad vreme kada su se ljudi oblačili u najbolje odelo da bi putovali vozom, kasnije avionom. Putovati odrpan smatralo se uvredljivim po saputnike. Danas je sasvim prihvatljivo da u avion uđete u trenerci i japankama, odelo se nosi samo na kratkim relacijama, kada vam avion služi praktično kao taksi.
E, isto se dogodilo i sa elektronskom poštom. Na početku postojanja ona je zamenjivala fizičko pismo, nasleđujući sve njegove atribute, od obraćanja do potpisa. Onda se polako menjala i počinjala sve više da liči na instant poruke. Preispitajte se koliko često šaljete imejlove koji su dužine i prirode SMS-a?
Imejl bi mogao da izumre, tvrdi „Njujork tajms“, a imaju i osumnjičene. Kampanju Hilari Klinton. Tajne iz kampanje poslednjih nedelja cure na sve strane iz banalnog razloga: neko im je hakovao imejl nalog. I to ne sve naloge, dovoljno je bilo upasti u onaj koji koristi šef kampanje Džon Podesta i – bam! Sve vam je na raspolaganju! A razbili ste samo jednu šifru, verovatno i ne mnogo komplikovanu, i to na gmailu.
Imejl ima neke privlačne funkcije. Više ljudi može da se uključi u razgovor a da to ne ometa njihove redovne dužnosti, tu se razlikuje od drugih servisa za poruke gde svi treba da budu aktivni istovremeno da bi to imalo smisla. To znači da o jednom pitanju mejlom može da se raspravlja tokom celog dana kako se ko nađe u prilici da se njime bavi između drugih obaveza, privatnih i poslovnih. Potom, možete mu pristupati sa raznih uređaja, pokretnih i nepokretnih, dodavati mu ogromne fajlove na pregled. Dobra stvar je i što se može hronološki pratiti kada je ko nešto rekao, a što je još važnije, dokumentovano je šta je ko rekao ako kasnije treba da se utvrdi neka odgovornost. Imejl se koristi i kao podsetnik, lični ili grupni.
Sve te vrline postaju mane kada se u diskusiju uključi uljez i to neprimetno. „Njujork tajms“ analizirao je Podestine mejlove i na osnovu njih stekao uvid u rad cele kampanje. Pritom su u „Tajmsu“ krajnje dobronamerni (da ne kažem navijački raspoloženi) prema kampanji Klintonove. Puni su razumevanja za poruke nad kojima se zgražavaju mediji naklonjeni Trampu. Što znači da su poruke ubitačne za kampanju.
„Tajms“ zato lamentuje što su političari napustili praksu da se dogovaraju telefonom ili sastaju lično da bi raspravili osetljiva pitanja, a još gore, što se i posle takvih diskretnih sastanaka o svemu pravi imejl zabeleška i šalje kome treba. Odgovor je jednostavan, mogućnost neprestane komunikacije ubrzava naše aktivnosti, ako mogu nešto da se dogovorim imejlom uštedeo sam vreme za sastanak (gde mogu biti viđen), dok je telefonski razgovor tek indiskretan. Ko zna ko me čuje ili prisluškuje. A nije uvek zgodno zatvoriti vrata od kancelarije ili izaći na hodnik da mrmljate u slušalicu.
Imejl je lako hakovati, a poveravamo mu najvažnije informacije vezane za naš život i posao. On ima sigurnost razglednice na kojoj smo napisali gde držimo ključ od kuće i do kada ćemo biti na putu.
Par nedelja pre izbora, kampanja Klintonove napustila je imejl komunikaciju i prešla na sigurnije aplikacije (Signal). Premalo, prekasno, rekli bi Amerikanci i internet eksperti, koji misle da je ovu kampanju obeležila elektronska pošta koju će pametni i oprezni prestati da koriste.
