Da je Fejsbuk postojao pre Drugog svetskog rata, Pik iz Balkan ekspresa ne bi imao nikakav problem da nemačkom agentu precizno i najbolje po sebe odgovori na pitanje da li je ili nije muzičar. Niti da sledećem agentu, ako se pojavi, odgovori smesta ali potpuno suprotno i opet u sopstvenu korist. Prema podacima na koje se pozvao kreator interneta (weba) kakav mi poznajemo ser Tim Berners-Li, Fejsbuk je tokom predizborne kampanje u SAD svakodnevno objavljivao po 50.000 varijacija istog političkog oglasa s ciljem da svakom korisniku ugodi i navede ga da se opredeli za određenog kandidata verujući da je taj muzičar, odnosno da nikako nije. Zar je to demokratija, zapitao se ser Tim Berners-Li u otvorenom pismu koje je objavio u nedelju 12. marta, tačno na dan kada je pre 28 godina napisao koncept za povezivanje sadržaja na kompjuterskim mrežama i nazvao ga world wide web.
U svom javnom obraćanju TBL je ukazao na tri problema koji bi internet mogli da pretvore u tamni vilajet umesto generatora blagostanja i sveopštih sloboda, kako ga je on zamislio 1989.
Prvi problem je privatnost ili odnos prema našim podacima. U zamenu za besplatno gledanje nekog sadržaja, internet servisi traže nam lične podatke, potrebno je samo da pročitamo nekoliko strana sitnim slovima ispisanih uslova za njihovo korišćenje i kliknemo da se s tim slažemo. Malo ko to stvarno čita, a malo ko bi i razumeo pravnu terminologiju, svakako žurimo da saznamo šta to „nikada nećemo pogoditi da se posle dogodilo“. Rezultat je to da više nemamo kontrolu nad svojim identitetom, kompanije mogu da trguju sa podacima o nama, da ih povezuju sa drugim podacima koje smo ostavili na nekom drugom mestu, a kada jednom stvore naš profil mogu da nam nude tačno ono što misle da treba da kupimo i podmeću nam prave ili lažne vesti koje nam se dopadaju. Umesto realne slike, dobijamo iluziju stvarnog sveta i sve dalje odluke donosimo na osnovu te iluzije.
Tako dolazimo do problema broj dva, do lažnih vesti koje se suviše lako šire internetom jer korisnik i ne zna da to što čita nije istina. Društveni mediji i pretraživači šiju nam informacije po ukusu a ne po meri, ali i po zahtevu oglašivača koji taj posao finansiraju. Ako jedna pretraga na Guglu potroši istu količinu energije koliko je potrebno i da se skuva jedno jaje, zapitate li se ikada ko je tu struju platio? Upravo onaj kome odgovara da nam kroz neki algoritam pošalje informacije ili rezultate pretraživanja koji će nas navesti na njegovu vodenicu. Gde spava više od jednog đavola.
Treći problem je političko oglašavanje koje je po TBL prešlo svaku podnošljivu granicu, što je već spomenuto na početku. Ako ste ustali na levu nogu, algoritam u funkciji političkog kandidata dodaće vam odmah levu čarapu i složiće se sa svakom vašom idejom stvarajući vam utisak da mislite isto. Do izbora.
Berners-Li koji je član Web fondacije, organizacije koja se bori za očuvanje dobrih strana interneta, kaže da je potrebno hitno delovati u više pravaca. Najpre, treba promeniti propise kako bi se otežalo uzimanje ličnih podataka, odnosno kako bi građani ponovo povratili kontrolu nad njima, to jest sobom. Potom, potrebno je ograničiti pravo država da prate naše kretanje na internetu i pomoću interneta izgovarajući se bezbednosnom razlozima. Konačno, treba pomoći Guglu i Fejsbuku da se izbore sa lažnim vestima, vodeći strogo računa o tome da se usput slučajno ne formira neko nadtelo, odnosno moderna inkvizicija koja bi davala konačan sud o tome šta je tačno, a šta nije.
Ser Berners-Li na kraju kaže da je svestan da njegovi predlozi neće biti lako prihvaćeni i da će korisnici morati da odvoje neku paru ako žele pristojan internet. Druga mogućnost su alternativni podaci, odnosno alternativna stvarnost koja može da postane realnija od ove u kojoj živimo. Ko i dalje veruje da ima besplatnog ručka, dobrovoljno je legao u taj tanjir.
