Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Pitanje koje se nameće nama, koji smo kolateralne žrtve ove svađe dvorskih dama i gospode oko i zbog Vučića, jest da li treba da se opredeljujemo ili ne daj bože navijamo?
Kada se u Srbiji posvađaju dva tabloida, danima sledi mazanje kakicom po novinama. Ova saopštenja braon-žute boje pojavljuju se svakodnevno i poprimaju različite književne forme. Ovih dana rat je počeo između „Kurira“, čiji je vlasnik Aleksandar Rodić odlučio da uđe u politiku, i „Informera“ čiji je vlasnik poznat po tome da pre Aleksandra Vučića zna šta misli Aleksandar Vučić.
Međutim, kada proradi to čupanje za kosu, pre ili kasnije novine nisu dovoljne, pa se u rat uključuje televizija. Tako nastaju prave male bravure u vidu televizijskih saopštenja i komentara, jedna zaboravljena forma nastala u Slobino doba i neizostavni deo Dnevnika i Dnevnikovog dodatka.
No, ovaj drugi svetski rat „Informera“ i „Kurira“ nastao je nakon Prvog, logično, a Prvi svetski rat „Informera“ i „Kurira“ završen je mirovnim tekstom Aleksandra Rodića simboličnog naslova „Srbijo izvini!“ Ovaj vapaj i lelek je pao na plodno tle, pa je pred izbore Aleksandar Vučić simbolično došao u posetu „Kuriru“ i nežno se grlio sa imenjakom – nižim jedno pola metra.
Drugi rat tabloida počeo je na Kopernikusu. Novinar Dejan Anđus je u svojoj emisiji – a pre toga in a TV Naša (čiji je vlasnik „Kurir“), opisao malverzacije sa javnim nabavkama putem kojih su se milionske cifre na tenderima dodeljivale fantomskoj firmi Ultra Kop sa Marakane. Posle je gospodina Anđusa pozvala BIA da im uradi emisiju uživo, samo u njihovim prostorijama. Ja stvarno verujem da je on tamo za stolom, u scenografiji sličnoj onoj u emisiji, držao banku nekoliko sati.
Anđus je, dakle, preko Kopernikusa, TV Naše i „Kurira“ implicitno opleo po Vučiću kao razočarani saradnik i obožavalac.
Tada se rat razbuktao i u jutarnjem programu Pinka ponovo je redovni gost postao vlasnik „Informera“. Zavera je odmah raskrinkana – a uvezali su se Rodić, Amerikanci i Zaev, (šiptarski plaćenik Zaev, kako ga zovu), koji će uvesti Makedoniju u NATO. Od tada se ekran zaista više ne vidi od količine međusobno ispaljene kakice.
Ipak, posebnu draž u svakom izdanju Vesti imaju pisana saopštenja koja razmenjuju Pink, odnosno Željko Mitrović (potpisan kao Zabrinuti) i TV Naša, gde je glas Rodićevim pismima dao kolega Vlada Đorđević, popularni VĐ.
U proglasu Aleksandra Rodića, ustanički se pozivaju građani u borbu protiv diktature. Posebno je zanimljivo što se obraća „belim listićima“ i salonskim demokratama koji žele promenu, a ne mrdaju iz fotelje. Za to vreme pravi buntovnici, takoreći demokratska gerila, krvari gaće u naše ime.
Kap koja je prelila čašu je prekid saradnje „Kurira“ i Antena grupe, pa se u prelistavanju novina u Vestima B92 više ne mogu čuti one novinarske bravure, izvorne srpske psovke i vulgarnosti svake vrste. Cenzura udarila, a „Kurir“ već najavljuje kontramere – imaju nekakve slike direktorke i Vučića, pa će to da obelodane.
Nije ni „Informer“ bez džebane, on je već otkrio kako je Rodić u Grčkoj, pa će da traži azil. Nije mi jasno što bre u Grčku ode, kad ga Antena grupa, grčka firma, cenzuriše. U ovom ratu je sve dozvoljeno, „Informer“ to dobro zna i nema tih niskih udaraca koje neće upotrebiti.
A onda – pismo Željka Mitrovića. Zlobnici kažu kako su Rodić i on braća po neplaćenom porezu, samo se kod Pinka primenjuje drugačija matematika. Željkova pisma čita ženski glas, sa razumevanjem, poštujući dinamiku i semantiku. Baš merače. Mitrović se bivšem prijatelju obraća sa „Dobri moj, Aco“ i spočitava mu što ne plaća porez, jer je opšte poznato da ga onda neće voleti ni Amerikanci. Oni su poznati po tome što od svih medija na Balkanu prvo traže poresku prijavu. Ne bi Mitrović baš ni da se zameri Amerikancima jer je amerikanofil, za razliku od „Informera“. Eto stigosmo i do one istorijske dileme da li Srbi više vole rusko, da izvinete, ili američku tortu! Podela je neverovatna, jer je, recimo, u tabloidima naša vojna neutralnost slikovito prikazana naslovom – „Sa Rusima u vazduhu, sa Amerikancima na zemlji“. Nije u pitanju pravoslavno nebesko bratstvo, već vojne vežbe koje simultano imamo sa obe strane. Padobranci sa Rusima, a pešadija sa NATO-om.
Pitanje koje se nameće nama, koji smo kolateralne žrtve ove svađe dvorskih dama i gospode oko i zbog Vučića, jest da li treba da se opredeljujemo ili ne daj bože navijamo? „Kurir“/TV Naša ili „Informer“/Pink?
Nikada i nipošto, jer ono što spaja sve aktere ove papazjanije jeste isto poreklo – iz tabloida i bliskost sa Vučićem, koga su pratili na putu do vlasti i kome su služili. Izuzetak je samo kolega VĐ koji se možda inficirao radeći u Bulevaru, a sve se nadam pustiće ga. Ne brinite mnogo, jer će se i ovaj rat tabloida završiti kao i svi prethodni – ljubljenjem ruke gospodara.
U međuvremenu, desila se još jedna godišnjica smrti novinara Milana Pantića i najavljeni su ozbiljni pomaci u otkrivanju naručilaca i počinitelja. Nagradu za novinarsku hrabrost koja nosi njegovo ime dobila je dopisnica RTS-a iz Niša Dragana Sotirovski. Čestitamo koleginici, zaista je zaslužila priznanje, hrabrošću i kvalitetom svog rada u sredini gde je mnogo teže odupreti se pritiscima lokalnih moćnika. Prava borba se ipak vodi za profesionalno novinarstvo – a ne za naslovnu stranu tabloida.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve