Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
I one buriće s otrovnim otpadom pronađenim u Obrenovcu zakopao je privatnik pa je uhapšen, dok je privatnik Željko Mitrović dobio kredit od državne agencije
Univerzalni lažov: I sutra će, ako bude trebalo
Specijalista opšte hirurgije i pomoćnik direktora KBC „Dragiša Mišović“ dr Moma Jakovljević skinuo je bubicu s revera, demonstrativno ustao i napustio u utorak ujutro Jutarnji program TV Pinka nakon hvalisanja samozvanog isceljitelja i navodnog doktora prirodne medicine Alena Azarića da je „stotine hiljada ljudi izlečio od karcinoma“.
E, moj doktore! Ako mislite da će vaš slučaj da postane zarazan, grdno grešite. Vi ste greška u sistemu, a ne taj Azarić. Nije mi jasno kako je producentima programa ove televizije promakla mogućnost profesionalne i etičke pobune, a, uostalom, baš ih briga. Oni imaju tih Azarića za svaku prigodu: politiku, ekonomiju, vibratore, male i velike boginje, rat i državne udare, i žive od laganja, proizvodnje i prodaje smeća.
I niko im ništa ne može. A najmanje onaj REM, ako to još postoji, navodno nadležan za Azariće, odnosno sa zadatkom da spreči trovanje gledališta, opasnije od onih iz burića zakopanih u Obrenovcu… Ali oni, izgleda, primaju platu iz budžeta da bi ćutali, mudro se krijući iza nedorečenih procedura. I one buriće iz Obrenovca zakopao je privatnik pa je uhapšen, dok je privatnik Željko Mitrović dobio kredit od državne agencije.
Nosilac liste „Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju!“ Dragan Đilas, povodom, kako je istaknuto, „intenziviranja kampanje laži“, podneo je 29 tužbi protiv medija i pojedinaca, saopštila je ta lista, koja će učestvovati na lokalnim izborima u Beogradu 4. marta.
„Na listi tuženih je tabloid ‘Informer’ sa šest, sledi ‘Srpski telegraf’ sa tri, ‘Alo’ i TV Pink sa dve tužbe, a po dve tužbe podnete su protiv Gorana Vesića i Željka Mitrovića“, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, tužena su, između ostalih, i odgovorna lica u SNS-a i SPS-a, kao i Aleksandar Vulin, Aleksandar Jovičić, Milenko Jovanov i Siniša Mali.
Sva sredstva dobijena od odštetnih zahteva biće uplaćena u humanitarne svrhe, navodi se u saopštenju.
I meni svako malo neko savetuje da po raznim osnovama tužim lažove, ali, na primer, da sam tužio Dragana, onog blesavka iz „Informera“, zbog ovih dana po stoti put ponovljene laži da je Miroslav Mišković vlasnik „Vremena“, bio bih 106. u redu tužitelja i moj slučaj bi došao na red na Kukovo leto, a nemam živaca da stanem u taj nepregledni red da bih dokazivao očigledno – čovek je lažov koji je taj zanat dobro usavršio u svakoj fazi srpskog političkog pluralizma i lagao je za svakog ko plati više, a i sutra će.
Naprednjaci su – istina, u sasvim izmenjenom smislu pa i obliku – ipak održali jedno od davnih izbornih obećanja. Kancelarija za brze odgovore radi punom parom: ko nešto zucne protiv njih dobiće brz odgovor, uglavnom na konferenciji za novinare. Potom se direktiva razradi u „integrisanim srpskim medijima“ i čovek, oponent, bude javno razapet. Utoliko jače što su argumenti tanji. Nedostatak argumenata ostavlja im umetničku slobodu. A kad se oni razmašu…
Priroda kampanje: Šta je bitno glasaču?
U ponedeljak sam imao i lično iskustvo sa pozivima iz nekog izbornog štaba. Već sam bio pomislio da sam građanin drugog reda kad mi niko ne telefonira na kućni broj telefona niti zvoni na vrata, kad, eto, i meni se posrećilo…
„Dobar dan, zovem iz izbornog štaba Aleksandra Vučića, da li bi pristali da odgovorite na dva kratka pitanja?“
„Draga moja“, kažem ljubaznoj devojci s druge strane žice, „valjda zovete u ime okupljenih na listi s imenom Aleksandra Vučića. Nisu ovo predsednički izbori na kojima se on lično kandidovao…“
„Nama je tako rečeno da se predstavljamo… ali, onda ništa!“
Tako sam propustio priliku da čujem ta dva kratka pitanja i dam lični doprinos istraživačkom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmišljanje.
Teorijsko objašnjenje ove izborne manipulacije vrlo je jednostavno. Prosečnom glasaču nije bitno za šta glasa, nego za koga. On je opredeljen glasanju za ličnost, za vođu, eventualno za partiju, a znatno manje za program. To su primetile sve političke stranke i u ovoj kampanji manje je programskih, ideoloških, vrednosnih tema nego što je to bivalo ranije. Jednostavno, ljudi u političkim strankama i marketinški stručnjaci koji prate i organizuju kampanju, orijentisali su se na pačvork kampanju. To su delići nekih mogućih programa koji nisu međusobno konzistentni i ne obraćaju se jednoj dru-štvenoj grupi. Obraćaju se svim društvenim grupama, pokušavaju da pecaju u vodi ne znajući tačno gde se riba nalazi, ali im je bitno da se zabaci udica na sve strane, pa ako se nešto uhvati, uhvatiće se.
Periferija i centar: Mašina i pritisak
Naprednjaci su u izbornu trku ušli najsnažnije i najorganizovanije i, po svemu sudeći, imaju za cilj da u Beogradu osvoje 50 odsto glasova. Cilj im je da osim velike podrške koju imaju u prigradskim opštinama, obezbede i privuku veću podršku birača iz centra Beograda, koji su do sada bili naklonjeniji opoziciji.
Đorđe Vukadinović, narodni poslanik i glavni urednik „Nove srpske političke misli“, kaže da nema sumnje da naprednjaci ubedljivu podršku imaju u predgrađu, odnosno u prigradskim opštinama – Obrenovcu, Lazarevcu, Sopotu, Surčinu, Grockoj…
„To je njihova baza i tu idu preko 50 odsto, ali kako smo bliži gradskom jezgru ta podrška opada, tako da je u centralnim gradskim opštinama podrška oko 30 odsto. Pretpostavljam da je angažovanje javnih ličnosti, Branka Kockice, Žike Šarenice i suprugâ pokojnih pisaca, u funkciji da se podigne podrška SNS u centralnom gradskom jezgru“, kaže Vukadinović za „Danas“.
On dodaje da glavna snaga naprednjaka ipak leži u partijskoj mašineriji i atmosferi pritisaka koju šire.
Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus pak ne veruje da će nestranačke ličnosti, poput suprugâ književnika Borislava Pekića i Mome Kapora, ali i Branka Kockice, Aje Jung i drugih, mobilisati veći broj glasača i veću izlaznost u centru Beograda, iako je to cilj naprednjaka.
„Žele da mobilišu i podršku užeg gradskog jezgra, koje je uvek bilo naklonjenije opoziciji, ali mora se imati u vidu da sada ni opozicija nije u tom delu tako jaka kao što je bila nekada“, kaže Pejić.
On dodaje da je za naprednjake ipak najvažnija njihova organizovanost, kao i popularnost njihovog lidera Aleksandra Vučića.
Te dve odlike naprednjačke mašine, organizaciju i popularnost, tek ćemo da osetimo. Pa ko izdrži.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve