Na predsedničke izbore u Češkoj proteklog vikenda gledalo se kao na svojevrstan referendum o politici šefa države Miloša Zemana. Kritičari su bivšem socijaldemokrati zamerali da naginje evroskepticizmu, da ima negativan i populistički pristup migrantskom pitanju, te da jača odnose sa Kinom i Rusijom. Tako je prvi program nemačke televizije ARD pred izbore izveštavao da Česi biraju između Zemanovog populizma i proevropske politike umerenog Drahoša.
Ipak, češki birači su prednost dali Zemanovom ogromnom političkom iskustvu u odnosu na favorita mejnstrim medija i briselske administracije, bivšeg predsednik češke Akademije nauka i novajlije na političkoj sceni Jiržija Drahoša. Zeman je u drugom krugu osvojio 51,4 odsto glasova, dok je Drahoš dogurao do 48,6 odsto.
Sa izrazito proevropskim stavovima i izraženoj bliskosti NATO-u, i pored besprekorne lične i profesionalne biografije, Drahoš nije uspeo da parira „političkom predatoru“, kako je Zemana opisao češki liberalni dnevni list „Mlada Fronta Dnes“. Čak su i Drahošu naklonjeni mediji u Češkoj ocenili da je njegova kampanja bila bleda i bez jasne poruke, a u dva direktna TV duela predsedničkih kandidata uoči izbora Zeman je, prema mišljenju češke javnosti i analitičara, izvojevao ubedljivu pobedu.
POLITIČAR STAROG KOVA: U drugom krugu predsedničkih izbora izašlo je 66,6 odsto glasača, znatno više nego na parlamentarnim izborima u Češkoj održanim u oktobru prošle godine kada je glasalo 60,8 odsto građana. Upravo u većem odzivu birača analitičari vide jedan od presudnih razloga za Zemanovu pobedu. On je uspeo da privuče i glasače koji se, kako se navodi u analizi češkog dnevnog lista „Lidove novine“, „manje interesuju za politiku, manju su im važne evropske vrednosti, a koji su izabrali nešto što za njih znači sigurnost, političku kompetentnost i iskustvo“. Stari i novi predsednik Češke je u pobedničkom govoru najavio da će se truditi da bude „skromniji i manje arogantan“.
Češko društvo je na ovim izborima pokazalo da je podeljeno na dva gotovo jednaka, ali oštro suprotstavljena tabora. Zeman je u tim uslovima poručio da će se boriti za „aktivan građanski pristup“ koji bi Česima trebalo da omogući da „odlučuju direktno ne samo na referendumu, već i na izborima za predsednike regiona, opština i gradonačelnika“.
Miloš Zeman spada u političare starog kova. Bio je dugogodišnji lider nekada najsnažnije Socijaldemokratske partije Češke ČSSD, premijer, predsednik parlamenta i šef države. Uz pokojnog Vaclava Havela i istaknutog državnika Vaclava Klausa (koji je takođe obavljao sve tri najviše političke dužnosti), predsednik Zeman svakako spada u najznačajnije političare u postkomunističkoj eri Češke republike. Nakon nove pobede na direktnim predsedničkim izborima, potvrdio je svoj politički autoritet.
Imajući u vidu da je manjinska vlada u Češkoj u ostavci, da oslabljenom predsedniku vlade i tajkunu Andreju Babišu – kome je češki parlament nedavno ukinuo imunitet zbog optužbi da je nezakonito koristio novac iz evropskih fondova za svoju porodičnu farmu – upravo Zeman daje „veštačko disanje“ i održava ga na funkciji, uticaj češkog predsednika nesumnjivo će rasti u narednom periodu. Činjenica da je Zeman osvojio sto hiljada glasova više nego na izborima za šefa države održanim pre pet godina, takođe govori tome u prilog.
Spoljnopolitički, Zeman ne spada u „evrofile“ i zalaže se za bliže odnose sa Rusijom i Kinom. Često ume da kritikuje politiku EU, bilo da su u pitanju nametnute kvote za prijem migranata, ili „dvostruki aršini“ koje zvanični Brisel primenjuje u slučaju Krima i Kosova. „S jedne strane imate Kosovo, gde su Ujedinjene nacije bile garant, ali ta garancija nije bila obezbeđena, a sa druge strane Krim, gde je održan referendum. To su dvostruki standardi i to je loše“, rekao je Zeman. Češki predsednik odavno se zalaže i za ukidanje sankcija Rusiji smatrajući da su one postale „komične“.
POPULIZAM I POLITIČKI POENI: Zbog izraženog patriotizma i žustrog temperamenta koji ne trpi ni politički, pa ni verbalni poraz, Miloš Zeman bi svoju agendu komotno mogao da svede pod sloganom „Češka na prvom mestu“. Tu, međutim, prestaje i svaka analogija sa politikom predsednika SAD Donalda Trampa. Zeman je levičar i socijaldemokrata po ubeđenju, ali je tokom svog prvog predsedničkog mandata uvideo da kombinacija populističkih izjava i nastupa, pojačana antiimigrantska retorika i njegov specifični humor – koji Zemanovi politički protivnici i dobar deo liberalne javnosti u Češkoj smatraju ciničnim, pa čak i uvredljivim – donosi vredne političke plodove i jača popularnost među biračima. Sklon je i da se nimalo laskavim rečnikom obračunava sa novinarima i da, ne birajući reči, javno iskaže svoje negativno mišljenje o političkoj i medijskoj eliti, kako kod kuće, tako i u Evropi.
Češke interese u svetu Zeman podržava i tako što na svaki službeni put u inostranstvo vodi brojnu privrednu delegaciju. Njegov odnos prema češkim ekonomskim interesima pokazuje i činjenica da je šef najmoćnijeg češkog koncerna, energetskog poludržavnog giganta ČEZ, bio prisutan u Zemanovom izbornom štabu nakon proglašenja njegove pobede, što, kažu kritičari, govori o tome koliko se predsednik Češke udaljio od svojih socijaldemokratskih korena.
Zeman je jedan od retkih istaknutih političara u svetu koji je podržao Trampovu odluku da preseli američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, najavivši da će pozvati češku vladu da sledi taj primer.
Među prvima su Zemanu reizbor za šefa države čestitali predsednici Kine i Rusije Si Đinping i Vladimir Putin, koji je naveo i da su „rezultati ovih izbora potvrdili visoki autoritet Miloša Zemana kao iskusnog i odgovornog političara koji ostvaruje interese i težnje češkog naroda“. Neposredno pred drugi krug predsedničkih izbora u kampanju se uključio i Emir Kusturica, „praški đak“ čuvene filmske akademije FAMU, koji je u izjavi za češke medije rekao da bi, da je on Čeh, „glasao za Zemana“.
