foto: efb
Povodom deset godina od osnivanja Evropskog fonda za Balkan, u Jugoslovenskoj kinoteci je 16. aprila predstavljena "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" koja govori o neophodnosti intenzivnijeg angažmana Evropske unije u regionu i dovršavanju demokratske i socioekonomske transformacije Balkana
Skupu na kom je predstavljena „Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom“ prisustvovalo je više 200 ljudi iz regiona, Evrope i sveta – uticajnih pojedinaca, filozofa, poslovnih ljudi, kao i bivših i aktuelnih zvaničnika. O tome kako vide budućnost Zapadnog Balkana i Evrope, govorili su predstavnici Evropskog fonda za Balkan (EFB), stručnjaci iz Političke savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i članovi najuticajnijih evropskih i regionalnih tinktenkova.
Izvršna direktorka EFB, Hedvig Morvai, rekla je da Zapadni Balkan mora da iskoristi priliku koja mu se pružila na putu evropskih integracija, da države treba da ubrzaju reforme, reše otvorena bilateralna pitanja i ojačaju regionalnu saradnju: „Za deset godina postojanja, EFB je podržao stotine mladih ljudi – novih lidera regiona za koje verujem da mogu od Balkana stvoriti mesto pristojnog i srećnog života“, naglasila je Morvai. Prisutnima su se obratili predstavnici fondacija „Erste“, „Robert Boš“ i „Kralj Boduen“, Boris Marte, Sandra Breka i Gerit Rauvs. Marte se prisetio evropskih obećanja: „Da, rekli smo vam da dođete u Evropu zbog demokratije, ali danas nemamo takvu situaciju. Uzimali smo stvari zdravo za gotovo. Danas možemo da kažemo da je Balkan postao evropskiji, dok je Evropa postala balkanskija. Proces integracije ne možemo i ne smemo prepustiti nekom drugom i očekivati da će se taj neko pobrinuti za našu budućnost. U kojem smeru će se razvijati Balkan, zavisi isključivo od nas. Mi kao Evropska unija imamo iste obaveze kao i vi u ovom regionu. Svi smo na istom brodu i naša odgovornost kao pojedinaca je da upravljamo tim brodom i usmerimo ga ka ispravnom cilju. Jednostavno moramo uraditi ono što i mi i vi smatramo ispravnim.“
Nikola Dimitrov, ministar inostranih poslova u Vladi Makedonije, istakao je da je Zapadnom Balkanu potrebno urgentno delovanje ne bi li se region pokrenuo napred: „Ceo region se trudi da uhvati voz koji je u pokretu. Za Makedoniju je nezamislivo da bude srećna i demokratska zemlja, ako i Srbija nije takva. Zajedno smo u ovome i drago mi je zbog toga.“
Neke od ključnih tačaka koje su predstavljene ovom deklaracijom jesu da je Balkan konačno u fokusu pažnje EU, te da će biti uloženi zajednički napori koji će voditi ka približavanju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i to jačanjem civilnog i nevladinog sektora, kao i uspostavljanjem jasno definisanog demokratskog političkog sistema koji će biti zasnovan na temeljima ljudskih prava i rodne jednakosti.
„Evropsko partnerstvo sa Balkanom mora da bude utemeljeno na iskrenijim i transparentnijim odnosima, koji prednost daju demokratskoj transformaciji“, navodi se, između ostalog, u Deklaraciji. Igor Bandović, koordinator programa Evropskog fonda, rekao je za „Vreme“ da je jedan od ciljeva donete deklaracije, pored ekonomskog napretka i progresa na poljima ljudskih prava, kao i ustoličenja istinskog demokratskog sistema, jeste taj da prikaže Srbiju u pozitivnom svetlu ostalim zemljama Evrope. „Srbija i ceo Zapadni Balkan nisu nužno bad news„, kaže Bandović i nastavlja: „Uprkos tome što je to utisak koji većina stanovnika evropskih zemalja ima na umu kada se govori o ovom regionu.“
Predsednik Upravnog odbora CEP-a Srđan Majstorović istakao je kako Evropski fond u budućnosti mora pokazati građanima da imaju budućnost u Evropi ne samo ako odu sa Balkana, već i ako na njemu ostanu.
U poslednjem delu konferencije, održan je panel na temu novog partnerstva između Zapadnog Balkana i EU. Moderator je bio Ivan Vejvoda, a između deset panelista reč su uzeli i Vesna Pusić, Erhard Busek, Sonja Liht i Goran Svilanović, čijim vatrenim govorom je diskusija zatvorena. Ipak, na kraju se čini da celokupnu situaciju na Balkanu najistinskije opisuju reči izvršnog direktora albanskog Instituta za medije, Remzija Lanija: „Sve se promenilo, ali ništa nije drugačije.“
Organizatori i učesnici skupa pozvali su EU i Balkan na stvaranje „novog zajedništva“, utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom; sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala; iskreno i trajno regionalno zbližavanje, kao i ostvarivanje vizije jače saradnje u različitim oblastima politike EU.
Na samom kraju prvog dana obeležavanja desete godišnjice predstavljeni su pobednički timovi koji su učestvovali na Balkan Connect 2018 hakatonu čiji je cilj unapređenje društvenih komunikacija, putem softverskih aplikacija koje razvijaju programeri i IT stručnjaci. Na ovom događaju predstavljeni su pobednički timovi iz Sarajeva, Beograda, Skoplja i Prištine.
Balkan je ponovo na evropskom dnevnom redu, čime se otvara put za uspostavljanje transparentnijih odnosa i obnavljanje partnerstva. Nakon dugogodišnjeg i riskantnog zapostavljanja ovog regiona, uspona autoritarizma i destruktivnog uplitanja stranih sila, Evropska unija (EU) je nedavno shvatila nužnost hitnog ubrzanja reformi i završavanja procesa proširenja EU na Zapadni Balkan. Da bi obnovljena pažnja proizvela konkretne rezultate, potrebno je uložiti dodatne zajedničke napore, koji podrazumevaju i uspostavljanje novog evropskog partnerstva sa Balkanom. Odnosi EU i Zapadnog Balkana su utemeljeni na jakim političkim i društveno-ekonomskim vezama, na međusobnoj zavisnosti i međuljudskim vezama, kao i na zajedničkoj prošlosti i nadama za budućnost.
Evropski fond za Balkan je osnovan pre deset godina, sa ciljem da doprinese jačanju demokratije, unapređenju procesa evropskih integracija i afirmisanju uloge Zapadnog Balkana u rešavanju novonastalih izazova sa kojima se suočava Evropa. Od 2008. godine do danas, EU i Zapadni Balkan su pretrpeli značajne promene pod uticajem različitih kriza kroz koje su prolazili. S jedne strane, dovedene su u pitanje normativne osnove Evropske unije, s druge strane, došlo je do ponovnog jačanja autoritarnih tendencija na Zapadnom Balkanu. Neke od zemalja Zapadnog Balkana ostvarile su formalni napredak ka članstvu u EU, dok druge još uvek zaostaju na tom putu. Proces demokratizacije regiona nije u potpunosti završen. Ove izazove treba prihvatiti kao šansu za dalje jačanje evropskog partnerstva sa Balkanom, kako bi sve zemlje u regionu postale punopravne članice EU. Nadograđujući se na izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, „Balkan u budućnosti Evrope“, ova Deklaracija otvara put za narednu desetogodišnju etapu u procesu, koja će biti ključna za transformaciju Zapadnog Balkana.
Sto godina od kraja Prvog svetskog rata, 2018. treba da označi istorijsku prekretnicu. Nova strategija Evropske komisije i samit Zapadnog Balkana zakazan u maju 2018. godine potvrđuju čvrstu opredeljenost EU ispunjavanju ovog cilja.
Pristupanje EU nije cilj sam po sebi, već prilika za punu transformaciju Balkana. Potrebno je revidirati i obnoviti podsticaje i nagrade za evropske integracije, ali i revitalizovati politiku uslovljenosti utemeljenu na evropskim vrednostima. Ako EU treba da postavlja stroge zahteve, onda njen pristup mora da bude jasno definisan, neposredan i atraktivan. Ukoliko region iskoristi ovu priliku, može da postane deo EU i da ujednači demokratski, socijalni i ekonomski razvoj sa državama članicama EU. Međutim, ako Zapadni Balkan propusti ovu priliku, rizikuje da zaostane za EU, bez jasnog usmerenja, izložen dodatnoj destabilizaciji.
Evropsko partnerstvo sa Balkanom mora da bude utemeljeno na iskrenijim i transparentnijim odnosima, koji prednost daju demokratskoj transformaciji. Strategija Evropske komisije predstavlja pozitivan prvi korak u tom smeru, međutim, potrebno ju je pretočiti u intenzivniju saradnju sa vladama i društvima regiona. U međuvremenu, političko vođstvo regiona treba da povrati kredibilitet stvarnom posvećenošću promenama.
Članstvo u EU nije pitanje političkog oportuniteta, već generacijskog političkog i društveno-ekonomskog opredeljenja. Evropskoj uniji danas nije potrebno proširenje zarad samog proširenja, već iskreno zalaganje i posvećenost, kako EU tako i Zapadnog Balkana. Vladavina prava, odgovorna uprava, sloboda izražavanja, rodna ravnopravnost i jasna podela vlasti ključni su preduslovi pristupanja, koji će doprineti vitalnosti i održivosti demokratske transformacije Balkana. U tu svrhu, pozivamo EU i Balkan na stvaranje „novog zajedništva“, utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom; sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala; iskreno i trajno regionalno zbližavanje; i ostvarivanje vizije tesnije saradnje u različitim oblastima politike EU, prilagođene konkretnim potrebama.
Pregovori o pristupanju ne treba da se ograniče isključivo na institucionalni dijalog između institucija EU i država regiona. Novo evropsko partnerstvo sa Balkanom zahteva više od pristupanja EU: zahteva izgradnju zajedničke vizije budućnosti Evrope i uloge Balkana u njoj.
Demokratski legitimitet budućnosti EU mora da bude utemeljen u širem uključivanju građana u proces pristupanja i pozitivnom, konstruktivnom učešću organizacija civilnog društva, progresivnih građanskih inicijativa i političke opozicije. Svi evropljani dele zajedničku budućnost. Zato svi građani država članica i potencijalnih država članica EU treba da daju svoj doprinos javnoj raspravi o budućnosti EU. Obnova i rekonstrukcija EU na osnovama još većeg jedinstva, solidarnosti i zajedničke odgovornosti su neophodne. Što je veći napredak u evropskim integracijama u narednih nekoliko godina, to je sigurnija budućnost, ne samo budućnost Zapadnog Balkana već i celokupne Evrope. Balkan treba da postane neodvojivi deo zajedničkog evropskog dijaloga.
Regionalna saradnja nije spolja nametnut uslov, već pretpostavka za ponovno otkrivanje zajedničkih interesa i formiranje novog regionalnog identita unutar EU. Regionalno zbližavanje treba da bude zasnovano na temeljnim vrednostima EU: na trajnom rešavanju bilateralnih sporova radi prevazilaženja nasleđa ratova i konflikata iz prošlosti, i pomirenju građana.
Opredeljenost za proširenje reafirmiše temeljne vrednosti Unije. Ovom Deklaracijom pozivamo na ponovno ujedinjenje Evrope. Evrope bez podele na „nas“ i „njih“, Evrope svih njenih građana. Ovim partnerstvom želimo da omogućimo ponovno ujedinjenje i ostvarivanje ideje o evropskom kontinentu mira. Evropske vrednosti su od ključne važnosti za sve evropljane koji žive na Balkanu i njima bliske. Međutim, iskustva iz prošlosti nas uče da ne smemo da ih uzimamo zdravo za gotovo i da se moramo boriti za njih još odlučnije nego do sada.
Zajedno, EU i Balkan zaista mogu da ojačaju i stabilizuju Evropu i od nje stvore prostor mira, demokratije i bezbednosti, kao i da pruže doprinos njenoj zajedničkoj budućnosti, utemeljenoj na solidarnosti, odgovornosti, pluralizmu i toleranciji. Potrebna nam je nova vizija koja prevazilazi okvire postojećih, dobro poznatih – uglavnom tehnokratskih – rešenja. Želimo da redefinišemo Balkan kao region koji je integrisan u EU, radi prevazilaženja dugogodišnjeg marginalnog položaja ovog regiona i osećaja njegovih građana da nisu evropski građani prvog već drugog reda. Želimo da se usredsredimo na suštinska pitanja i da podstaknemo novi narativ o evropskom Balkanu. Želimo da delimo zajedničku evropsku budućnost sa zemljama Balkana.
Postavljajući ovo kao naš zajednički cilj, potvrđujemo našu spremnost da lično doprinesemo ostvarenju naše zajedničke vizije Evrope.
—Beograd, 16. april 2018.
Potpisnici:
Nathalie Tocci
Vesna Pusić
Werner Weidenfeld
Goran Svilanović
Jacques Rupnik
Michael Schaefer
Pierre Mirel
Heather Grabbe
Sonja Liht
Stefan Lehne
Ivan Krastev
Rosa Balfour
Ivan Vejvoda
Wolfgang Petritsch
Radovan Jelašić
Erhard Busek
Hannes Swoboda
Karel Schwarzenberg
Michael Leigh
Steven Blockmans
Samuel Zbogar
Wolfgang Ischinger
Florian Bieber
Hedvig Morvai
Igor Bandović
Srđan Majstorović
Milica Delević
Adnan Ćerimagić
Elena Stavrevska
Florence Gaub
Peter Grk
Remzi Lani
Kristof Bender
Chiara Milan
Milica Uvalić
Dejan Jović
Dane Taleski
Blerjana Bino
Shpend Emini
Marika Djolai
Vedran Džihić
Marko Kmezić
Jovana Marović
Corina Stratulat
Tobias Flessenkemper
Zoran Nechev
Eleonora Poli
Milan Nič
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
