Mnogi nas pitaju zašto smo napravili tako veliki korak i odlučili da se strateški fokusiramo na mlade. Naš odgovor je vrlo jednostavan – mladi ljudi su ti koji donose nova znanja, novu energiju i sposobni su da stvaraju novu budućnost
U julu 2018. godine na mesto generalnog direktora kompanije Coca-Cola HBC za tržište Srbije i Crne Gore imenovan je Svetoslav Atanasov. Na čelo kompanije dolazi sa mesta generalnog direktora Coca-Cola HBC Bugarska na kojem je bio od 2014. godine. U svom prvom blogu na sajtu kompanije istakao je da je vođenje najuspešnijeg tima u okviru Coca-Cola HBC grupe velika odgovornost, kao i da mu je izuzetna čast što se timu pridružuje u godini jubilarnog obeležavanja pola veka poslovanja Coca-Cole u Srbiji.
Pre nekoliko meseci došli ste na čelo Coca–Cola Srbija. Kakva su bila očekivanja od ovdašnjeg tržišta tada, a kakva su sada, nakon što je prošlo izvesno vreme?
Dolazak na čelo kompanije u Srbiji za mene lično predstavlja veliku čast i izazov. Znao sam da kompanija beleži odlične poslovne rezultate, zavidan nivo privrženosti zaposlenih, kao i sjajne odnose sa kupcima. U okviru istraživanja agencije GfK koje meri učinak i odnose sa kupcima na srpskom i crnogorskom tržištu, potvrđeni su naša liderska pozicija i učešće u takozvanoj Ligi šampiona u okviru naše grupe. U očima kupaca, mi smo dobavljač br. 1, a to znači da naši brendovi, saradnja koju svakodnevno razvijamo i usluge zadovoljavaju potrebe naših kupaca više nego svi naši rivali.
Povrh toga, sama činjenica da je Coca-Cola HBC u Srbiji tri godine zaredom prepoznata kao najbolja operacija u celoj Grupi koja posluje u 28 zemalja, bila je svakako dodatni motiv za mene. Kada dolazite da vodite najbolji tim, to je zaista veliki korak, ali i odgovornost. Moji prethodnici su postavili sjajne osnove i oformili odličan tim, i ja sam siguran da ćemo i u narednim godinama postavljati nove rekorde u poslovnim rezultatima, u motivaciji i razvoju zaposlenih i saradnji sa kupcima.
Prošle godine Coca–Cola je obeležila 50 godina u Srbiji. Šta je sve obeležilo rad kompanije u ovom periodu – kakve su bile promene u kompaniji, a kakve na tržištu?
Coca-Cola je jedan od retkih poslovnih sistema koji sa uspehom kontinuirano posluje u Srbiji punih 50 godina. Pre tačno pola veka, u proizvodnom pogonu u Zemunu je proizvedena prva flašica Coca-Cole, a za razliku od davne 1968, kada je funkcionisala jedna proizvodna linija sa svega 80 zaposlenih, danas, pola veka kasnije, kompanija ima 14 proizvodnih linija i 1000 zaposlenih, koji rade kao jedan! Potrošačima u Srbiji smo doneli svetski poznate brendove kao što su Coca-Cola, Fanta, Schweppes, ali smo istovremeno uložili sredstva, znanje i međunarodno iskustvo da razvijemo domaće brendove kao što su Rosa i Next, koji su tržišni lideri u regionu. Istovremeno, samo kroz dugoročne programe ulaganja u lokalnu zajednicu i društveno odgovorne aktivnosti, Coca-Cola sistem je do sada investirao više od tri miliona evra. Osim toga što se odlični rezultati rada kompanije preslikavaju na čitavu privredu, Srbija je sjajan primer kako se dugoročno ulaganje u inovacije isplati, kako u pogledu same kompanije tako i zajednice.
Dolazite iz susedne Bugarske, koja je već više od decenije član EU. Možete li da uporedite ova dva tržišta – koje su prednosti, a koje mane ove dve zemlje?
Balkan je specifično podneblje. Koliko god bili različiti, mi Balkanci se odlično razumemo. Imamo sličan mentalitet, ukus, pa i sličan duh koji nas pokreće. U to su me dodatno uverile topla dobrodošlica i pozitivna energija kolega i saradnika, a to se ne može svuda sresti. Kada govorimo o samom tržištu, iako je Bugarska više od deset godina članica EU, prema visokim standardima u poslovanju, razvijenosti tržišta, brojnoj, stimulativnoj konkurenciji, srpsko tržište apsolutno može da parira zemljama EU.
Najveći udeo u Coca–Cola proizvodima čini najdragoceniji resurs na planeti – pitka voda. Kompanija poseduje izvore vode na Vlasini. Kako se Coca–Cola odnosi prema potrošnji vode u svojoj kompaniji?
Da, voda čini 90 odsto našeg proizvoda. Voda je naš, ali i planetarno najvažniji resurs, te je naša briga o njenom očuvanju duboko utkana u svaki naš poslovni korak. Zato naše punionice imaju postrojenja za preradu otpadnih voda, te je voda koju vraćamo prirodi u potpunosti bezbedna za biljni i životinjski svet. Istovremeno, tokom protekle decenije smanjili smo potrošnju vode po litri proizvedenog pića za 52 odsto. U ovom trenutku mi kao kompanija uvodimo nove ciljeve održivosti do 2025. godine, koji se prvenstveno odnose na smanjenje emisije, efikasnost korišćenja vode, ishranu, našu strategiju „svet bez otpada“ i razvoj lokalne zajednice. Ovi stubovi poslovanja dokazuju našu istinsku posvećenost održivoj budućnosti poslovanja i lokalne zajednice u kojoj živimo i radimo. Ukupno 17 naših ciljeva bazira se na inkluzivnijem pristupu održivosti, s obzirom na širi uticaj na društvo – ne samo u pogledu raznih ekoloških aspekata, već kroz podršku jednakosti polova i osnaživanje mladih ljudi.
U 2018. godini ste predstavili platformu Coca–Cola mladima, kao okosnicu svog doprinosa u Srbiji. Da li je ovaj novi koncept CSR angažovanja već počeo da daje rezultate?
Mnogi nas pitaju zašto smo napravili tako veliki korak i odlučili da se strateški fokusiramo na mlade. Naš odgovor je vrlo jednostavan – mladi ljudi su ti koji donose nova znanja, novu energiju i sposobni su da stvaraju novu budućnost. To saznanje donosimo iz same kompanije i verujemo da se odnosi na celo društvo. Upravo zato želimo da osnažimo generacije koje će stvarati budućnost ove zemlje. Taj zadatak nije jednostavan, ali smo mi uvereni da je to ispravan put. Zato smo u okviru nove platforme dodatno osnažili programe namenjene mladima različitih interesovanja, nivoa obrazovanja i ambicija, i to je pravac kojim ćemo nastaviti da idemo. Samo ove godine je preko 2000 mladih u okviru programa „Coca-Cola podrška mladima“ dobilo nova profesionalna i lična znanja koja su ključna za lakše zaposlenje, a više od njih 200 je nakon obuke pronašlo posao.
Šta planirate da se dogodi u kompaniji u narednih pet godina? I uopšte, koliko su direktoru jedne kompanije „odrešene ruke“ u odnosu na „majku–firmu“ i njene odluke? Objasnite malo taj deo, odnose centrale sa lokalnim nivoom.
Možda će vas iznenaditi, ali kao generalni direktor u ovoj kompaniji posedujem svu slobodu, ali i podršku da samostalno donosim odluke, imajući na umu mogućnosti koje treba da iskoristimo i rezultate koje želimo da postignemo. Lokalne operacije, kao što je Coca-Cola HBC Srbija, jesu kreatori najveće vrednosti za kompaniju. Isto tako, imam tu sreću da radim sa iskusnim i ambicioznim timom top menadžera, koji mi pomažu da donosim najbolje odluke za kompaniju. Zajedno smo fokusiraniji, smeliji, jači i spremni da iskoristimo svaku priliku koja nam se pruži i zajedničkim snagama započnemo novo poglavlje ove kompanije. Da bismo to postigli, nastavićemo ulaganja u razvoj zaposlenih i privlačenje najvećih talenata, čime dodatno razvijamo svoje organizacione sposobnosti. Zato nam je cilj da održimo poziciju najpoželjnijeg poslodavca u zemlji. Nastavićemo da gradimo bliske odnose sa svojim kupcima i da im nudimo širok asortiman napitaka koji su prilagođeni njihovim potrebama 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Osim toga, namera nam je da tržištu ponudimo i široku ponudu inventivnih napitaka koji će u potpunosti biti u skladu sa novim navikama i stilovima života naših potrošača, kao i napitke sa smanjenom količinom šećera ili one koji u sebi sadrže alternative za šećer. Sve to od nas zahteva da se još više približimo svojim potrošačima i razumemo njihove potrebe.
Svesni smo da je priča Coca-Cole u Srbiji tokom prethodnih 50 godina bila veličanstvena. Jubilej smo proslavili donacijom 50 hiljada evra onima koji su najzaslužniji za ovaj uspeh, a to je naša lokalna zajednica. Baš kao i prethodnih pola veka, Coca-Cola sistem će ostati veran partner zajednici, nastojeći da pruži maksimalan doprinos njenom osnaženju i prosperitetu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
