Konačno nešto za njih

Od svih ljudi na svetu najviše ima onih koji su rođeni između 1995. i 2005. godine, konkretno – 2,7 milijardi. To je generacija Z. Oni su tema serije Moja generacija Z, koju od početka marta prikazuje RTS kao zajedničku proizvodnju sa Original filmom.

Tokom 44 epizode serije, svaka je po 24 minuta, maturanti dva odeljenja prirodnog i društvenog smera jedne beogradske gimnazije pričaju o temama srednjoškolaca, njihovih porodica i okoline. Te priče su stvarne, nisu upeglane kao na Fejsbuku, niti su izmišljene kao na televiziji, a njihovi akteri nisu baš uvek nasmejani kao na reklamama. Namera serije je da promoviše talentovane predstavnike generacije Z, pisce, filmske i video stvaraoce, glumce, muzičare, influensere, blogere, mislioce… Serija je snimana u Beogradu, a gimnaziju njenih junaka glumi Sportska gimnazija. Scenaristi su Vladimir Simić, Vladimir Ćosić, Nina Džuver, Milena Depolo, Milan Konjević i Tanja Ilić, a reditelji su Miloš Petričić, Milan Konjević, Branko Vučić i Kosta Ristić. U ulogama maturanata su studenti glume, namerno, kako bi što više odgovarali likovima Generacije Z.

Mladi su retka tema našeg televizijskog programa, a u igrano-serijskom programu doskora (na primer, do serija 011 dan i noć, Jutro će promeniti sve) pojavljivali su se samo u okviru porodičnih serija. Moja generacija Z namenjena je prvenstveno mladima, ali su dobrodošli da je sa njima gledaju i ostali članovi porodice. Scenaristkinja serije Milena Depolo kaže da je „cilj serije bio da se na pitak, zabavan i prirodan način, bez velikih dramaturških konstrukcija, govori o životu današnjih srednjoškolaca, pripadnika generacije Z. Opredelili smo se da oni budu učenici neke od centralnih beogradskih gimnazija, jer nam se učinilo da je stvarnost te grupe mladih nešto na šta još uvek može da se gleda na svetao način. Naravno, postoje i drugačiji mladi u Beogradu i Srbiji, kao oni kojima se maestralno bavila Maja Miloš u filmu Klip, ali mi smo želeli da pružimo jedan vedar pogled na te mlade ljude, i prikažemo ih na način koji ne izaziva strah od budućnosti jednog dana kada oni stasaju da budu donosioci odluka.“

Šta generaciju Z, dakle mlade između 14 i 24 godine, čini posebnim, po čemu su prepoznatljivi? Milena Depolo kaže da ih na prvi pogled od ostalih generacija odvaja „to što oni ne znaju za svet pre interneta. Prvo su naučili da rukuju mišem, pa tek onda da vezuju pertle. Najveći deo njihove međusobne komunikacije je virtuelan. Nama koji nismo odrasli uz kompjutere i mobilne telefone, bolje reći nama koji nismo sa njima srasli, način komuniciranja pripadnika generacije Z izgleda veoma čudno. Radije nego da razgovaraju, oni će da lajkuju, taguju, komentarišu, eduju, anfrenduju… Njihovi rukopisi su takođe promenjeni i mnogo nespretniji u odnosu na naše, jer su navikli da kucaju, klikću i skroluju, a ne da pišu. Vrhunski autoriteti za njih više nisu profesori, intelektualci, stručnjaci, čak ni javne ličnosti, već influenseri koji su često njihovi vršnjaci. Nikome ne veruju više nego njima i njihovom neposrednom iskustvu. Mi, međutim, možemo da im se čudimo i da cokćemo sa neodobravanjem do sutra, ali to je samo gubljenje vremena. Svet se više neće vratiti unazad, i najbolje što možemo da uradimo jeste da ne osuđujemo već da pokušamo da ih razumemo i da im se prilagodimo.“

Smatra se da su mladi okrenuti sebi i virtuelnom, da su nezainteresovani za društvene promene i za ono što se događa oko njih. Da li to potvrđuju likovi u seriji? „Iako se neretko čuje mišljenje da mladi ne protestuju jer im je, na osnovu iskustva onih koji su pre njih protestovali, jasno da se šetnjom neće ništa promeniti, đaci Filološke gimnazije pružili su nam, ovih dana, malo drugačiji uvid u to kada su izašli na ulice sa zahtevom da njihov drug, osuđen zbog učestvovanja u protestu, bude oslobođen, a njegov dosije izbrisan. I u svom okruženju imam veoma mlade ljude koji redovno idu na proteste. Sve to verovatno zavisi od toga koliko se ta tema neguje u kući. Kada je o junacima serije konkretno reč, i oni već u prvoj epizodi organizuju miran protest, gandijevski, kako ga i sami nazivaju, zbog promene razrednog starešine. Ipak, verovatno ste u pravu da većina njih u srednjoškolskom uzrastu i dalje ne razmišlja na ovaj način, živeći zaštićeno od sveta, u udobnosti roditeljskog doma, još uvek nemajući direktan kontakt sa problemima koji ljude vode u proteste.“

Generacija Z ima prilično drugačiji odnos sa svojim roditeljima: oni za njih nisu neki vrhunski autoriteti, kaže Milena Depolo, već im se poveravaju. „Roditelji to i sami traže od njih. Koliko puta smo sebe čuli da izgovaramo: samo mi uvek kaži istinu jer ću samo tako moći da ti pomognem. I zaista, deca se vrlo oslanjaju na svoje roditelje, i mnogo su manje samostalna nego što su njihovi vršnjaci nekada bili. Oni ne žure da se presele iz roditeljske kuće jer im je tu veoma udobno.“

Svoje buduće pozive će pre izabrati na osnovu kvaliteta života koji će jednog dana moći da im pruži nego na osnovu strasti. „Ne mogu da tvrdim da je to tipično samo za generaciju Z. Jedan lik, Vasa, tvrdi da je škola za njega prolazna stvar i bira sport kao polje na kom može da se ostvari bez mnogo truda. Naravno, vrlo brzo se susreće sa velikom istinom – da je to nemoguće. Ta naizgled mala priča o jednoj izgubljenoj košarkaškoj utakmici vrlo je važna za jednu mladu osobu koja se tek formira.“

U seriji su specifičnosti generacije Z samo jedan deo priče, kaže Milena Depolo. „Nas je, naravno, zanimalo i ono što je univerzalno za taj uzrast, bez obzira na pripadnost određenoj generaciji – na prvom mestu je uvek ljubav, zatim odnos prema prijateljstvu, odnos mladih i starijih, odnos prema školi – a iza svih dilema koje se pojavljuju kada se u tom uzrastu bavimo ovim temama stoji potraga za sopstvenim identitetom i mestom u svetu.“

Među likovima Moje generacije Z ne postoje negativci, svi oni su mladi ljudi koji prave greške prirodne za njihov uzrast i iz tih problematičnih situacija izlaze promenjeni na ovaj ili onaj način, ali uvek korak bliže odrastanju. Depolo ističe da u seriji nema pozitivnih i negativnih likova. „Svi likovi su skloni da prave greške tipične za svoj uzrast, na osnovu kojih će naučiti kako da iz njih izađu kao bolji ljudi. Pokušali smo da razbijmo predrasudu šta znači biti ‘in’ u generaciji Z. Kada pređe u novu školu, jedna od junakinja serije, Bojana, pokušava da učenike svog razreda rasporedi po određenim fiokama, pa uočava nekoliko tipičnih školskih tipova – glavnu cicu, najbolju drugaricu, najboljeg frajera, sportistu, štrebera… Ipak, na kraju epizode zaključuje da, pošto nam ljudi dopuste da ih upoznamo, tipovi nestaju. Mi smo se rukovodili baš ovom filozofijom, tako da u seriji svako dobija svojih pet minuta u kojima je baš on taj koji je in.“

Roditelji, profesori i ostali likovi odraslih u seriji su tu da upotpune sliku o generaciji Z. O liku razrednog, Zorana, Slobodan Beštić kaže da je „vrlo lepo napisan“ i da mu je zato bilo zadovoljstvo da ga dalje razrađuje i traži nove nijanse. „Doživeo sam ga kao toplog čoveka, koji se postavlja i prijateljski i vaspitno. Kao neki Doktor za probleme. To je bila knjižica koju sam čitao deci pre mnogo godina. I eto, sad igram baš takvog razrednog. Nije istina da takvih nastavnika nema više, jer sam imao nekoliko primera iz svoje okoline. Ti ljudi su stvarno posvećenici u odeljenju i brinu i o karakteru učenika. A sami su primer i uzor. Ovom liku dali smo i malo opuštenog šarma, humora, ima malo šmekerskog u njemu. To se kasnije razvija i van učionice, ali neću baš sve ni da otkrivam. Vrlo je zabavno. I romantično.“

Katarina Žutić je Vida, mama Milana, koji je generacija Z, i dve mlađe devojčice. Sin joj je veliki oslonac, ponekad deluje da je stariji od nje. Uloga Vide, kaže, kao da je pisana za nju. „Kada bih birala da budem majka, bila bih baš kao Vida – rokenrol keva. Ona je, kao i svaka majka, puna razumevanja za svoju decu. Ispred nje je pregršt izazova budući da je sama, bez supruga kog tinejdžerski bunt još uvek nije napustio. Nije ni nju, ona ima bend i svoj kafić i radi na knjizi do kasno u noć pa se kroz njen stil života primećuje mladalački duh. Ipak, ona nije keva koja ne haje za svoju decu, i te kako je požrtvovana i jasno i uspešno održava autoritet, naročito prema sinu Milanu. Sa njihovim odnosom će se poistovetiti mnoge porodice, videćete to tek u kasnijim epizodama.“

Do sada je emitovana jedna trećina serije Moja generacija Z, a najčešće reakcije na društvenim mrežama su: „Konačno nešto za nas srednjoškolce!“ Biće da je to pokazatelj šta mladi hoće a šta neće, pa bi producenti trebalo da slede primer kolega iz RTS-a i Original filma i nastave tek započeto.