Predsednikov kosovski safari

„Izvinjavam se, meni to nije teško da kažem, ali da li sam suštinski rekao istinu, govoreći o strancima koji žele slabiju Srbiju? Pa, nema nikakve sumnje da sam rekao istinu, a to nije jedini slučaj u našoj zemlji, to je slučaj u brojnim zemljama širom sveta, to je modus operandi“, izgovorio je prošle nedelje Aleksandar Vučić u emisiji Hit tvit TV Pink. To je trebalo da bude izvinjenje predsednika Srbije malim srpskim medijima na Kosovu, ali suštinski, po njegovim tvrdnjama, velikim agentima koji rade protiv državne tekovine „srpsko jedinstvo“.

Njih je, to jest nas, u nekoliko navrata prošle nedelje – od intervjua „Frankfurter algemajne cajtungu“ do izjava u Pekingu, optužio za agenturno delovanje i zgoditak od miliona dolara.

Evo i drugog dela izvinjenja po sletanju u Beograd: „Evo, ja im se izvinjavam. Svima se izvinjavam koji su povređeni, što meni nikada nije problem da se izvinim za bilo šta, čak i kada nisam pominjao medije i nijedan nisam pomenuo. Ničije ime nisam izgovorio, već sam kritikovao pre svega one za koje znam da su tu hajku pokrenuli, a reč je o strancima i znam zašto im je potrebno rušenje Severa Kosova. Kada sam o tome govorio, pa ne mislite valjda… Sreća, pa Rada Trajković nije novinar pa smem da izgovorim… Ne mislite valjda da je ona sama smislila da je država Srbija ubila Olivera Ivanovića“.

Protumačio je na Pinku i šta je u Pekingu, posle razgovora sa Si Đinpingom i Putinom, dva puta rekao medijskim ekipama iz Srbije koje su ga pratile, a što je javnost protumačila kao mnogo važne informacije:

„…I da sam kriv za nešto gde nisam pomenuo nijedan medij. Nijedan medij nisam pomenuo. Nikog nisam pomenuo poimence, ali sam rekao da su stranci osnivali medije koji treba da rade na kriminalizaciji Srba i davali milione. Oni su rekli – to je Vučićev napad na nezavisne medije. Ne, ne, to je napad na strane službe, ali, evo, ja prihvatam da sam i za to kriv, a reći ću vam i zašto: zato što neko može da razume da mu je zato dozvoljeno da nekoga od ljudi koji u takvim medijima rade može da napadne.“

Predsednik je ovim izjavama, izgleda, odustao od ofanzive na srpske medije sa KiM-a, barem privremeno. Videćemo da li će se i u kojoj formi ona nastaviti. Ali ako protumačimo rečenične sklopove, nema ni „i“, ni „z“ od izvinjenja, već ima poziva na linč: stranci, to jest, strane agenturne službe ruše Sever Kosova i osnovali su medije kojima su dali milione da kriminalizuju Srbe, a ja ću sada da se izvinim što sam rekao istinu da neko ne napadne nekog od ljudi koji rade u takvim medijima.

U slobodnom, ali kontekstualno tačnom prevodu, predsednik je rekao: patriote, napadnite srpske plaćeničke izdajnike. Svojim zapadnim partnerima saopštio je: ja sam se izvinio, ne odgovaram ukoliko ekstremni Srbi napadnu novinare iz takvih medija.

VASKRŠNJA POSLANICA IZ PEKINGA

Da se podsetimo na to šta je rekao predsednik u Pekingu, a potom i ja otkucala za tastaturom u Kosovskoj Mitrovici, pošto sam se vratila s praga prethodno spremna da sa porodicom krenem u predvaskršnju subotnju kupovinu. U međuvremenu su se već javili i prvi ljubitelji ovog „kosovskog safarija“ na novinare – Vladimir Đukanović i FB stranica „Beograd je naš grad“.

„Pokušavaju da potkupe deo naših ljudi, organizuju medijsku agenturnu mrežu, posebno na Severu Kosova, milione dolara plaćaju i to vam postaju glavni snabdevači informacija i u centralnoj Srbiji i u mnogim drugim mestima, direktno plaćeni spolja, samo da bi srušili jedinstvo srpskog naroda na Severu Kosova i Metohije i u drugim delovima Kosova i Metohije, takođe, i pošto i to ne ide, onda nastavite da vršite pritisak na Srbiju. I sad me pitate da li sam bio srećan u razgovorima sa predsednikom Sijem i da li sam zadovoljan u razgovorima sa predsednikom Putinom? Pa, jesam. Razumeju taj problem, vide ljudi, nisu ćoravi, normalni ljudi, ne znam šta još da vam kažem“, rekao je Vučić.

„Pa, pogledajte samo koliko su svojih medija stvorili na Severu Kosova stranci, koliko su medija stvorili stranci samo da bi razorili ugled Srpske liste, pogledajte sve kampanje koje se vode za kriminalizaciju Severa Kosova, za kriminalizaciju Srba na Kosovu… Džabe vam je 10 medija koje ste napravili od Kosovske Mitrovice do Leposavića, Gračanice i svih mogućih. Džabe vam je milione dolara koje ste u to uložili, neće Srbi, Srbi znaju za šta su, Srbi znaju koju zastavu podržavaju i koju državu vole. Srbi na Kosovu imaju svoj crveno-plavo-beli barjak, crveno-plavo-belu zastavu, nemaju drugu“, reči su predsednika Srbije.

Portal koji uređujem jedan je od medija na Severu; jedan od najmlađih, a mnogi kažu – jedan od vodećih. Dobitnici smo nagrade Dušan Bogavac za etiku i hrabrost za prošlu godinu, a ja sam ličnost godine takođe za 2018. redakcije lista „Vreme“. Ogromna čast za nas, još veća obaveza. Važno priznanje da se ono što radimo vidi i prepoznaje u Beogradu, regionu i šire.

U desetkovanoj srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji živa je medijska scena. Ima više redakcija na srpskom – od Gračanice, Čaglavice, Šilova, preko Goraždevca, Kosovske Mitrovice do Leposavića. To su male redakcije koje rade, može se reći – neprekidno, baš kao i predsednik, sa prosečno četiri do pet sati novinarskog sna, često još manje. Upravo u naporu da, kako predsednik kaže, budemo „glavni snabdevači informacijama“.

Kako sam kao jedna od etiketiranih doživela predsednikove izjave o tome da smo neprijatelji Srbije, pitaju me posle Vučićevih izjava.

Doživljavam ih kao duboko neetičke, istovremeno i opasne i visoko rizične, pre svega po bezbednost srpskih novinara na Kosovu i Metohiji. Ono što nije sportski ferplej, a jeste niski udarac.

Doživljavam ih kao rizične i za samog predsednika Srbije. Ne tvrdim da su trenutno rizične personalno po Aleksandra Vučića, zato što političar Aleksandar Vučić govori nepromenjeno u odnosu na svoj višedecenijski kulturološko-verbalni radikalski obrazac i napreduje u državničkoj karijeri, ali su rizične za ugled institucije koju u ovom trenutku Aleksandar Vučić predstavlja.

On ovim izjavama urušava instituciju Predsednika Republike i, potencijalno, u javnosti ostavlja adresu na koju će se upreti prst ka krivcu mogućeg novog napada na srpske medije i novinare sa Kosova koje sada možemo da očekujemo.

A jeste otvorio front, prilično širok da očekujemo napade raznovrsnih lovaca u ovom kosovskom safariju na malobrojne zverke. Tu je poziv na juriš za potencijalno sve njegove pristalice, za sve njegove neprijatelje, za sve zajedničke mrzitelje slobode govora, za sve fobičare na ljudske slobode, demokratiju i pristojnost, za one koji nisu srećni što Srbi opstaju na Kosovu i Metohiji, za sve čuvare Srbije od stalnog neprijatelja i mrzitelja Srba i srpstva, istovremeno neraspoložene i nenaučene da prvo svojim samopregalaštvom urade nešto korisno svakog dana za tu istu otadžbinu.

DOBRO POZNAT MANIR

Da predsednikove izjave nisu sadržale dva elementa koja sam prethodno navela – neetičnost i rizičnost po našu bezbednost, ne bi bile vredne ijednog komentara, s obzirom na to da se jednostavno radi o netačnim informacijama.

Prema svemu onome što znam o radu medija na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji, uključujući nas, u njima nisam prepoznala ništa od navoda iz Pekinga, osim u segmentu da srpske redakcije koriste međunarodne fondove. Za razliku od medija na albanskom i njihovog živog poslovanja, nijedan od srpskih medija na Kosovu i Metohiji ne posluje tržišno, jer tržište za srpski narod ne postoji. Tačno je da se finansiramo na osnovu podnošenja predloga projekata, kao sve nevladine organizacije, i to od međunarodnih donatora. Neki konkurišu i za programe srpskih, odnosno kosovskih vladinih ministarstava. Svakako da ni u ovom delu ne bih prepoznala oznaku „milioni dolara“, bar ne da je ja znam, a slažem se da su uloženi, barem formalno, veliki novci proteklih 20 godina za medije na Kosovu. Štaviše, jedan sam od oštrijih kritičara transparentnosti i svrsishodnosti toka ovih sredstava.

Kao državljanka Srbije, premda sa pasošem koordinacione uprave, brine me još nešto posle ovakvih izjava predsednika Republike. Trebalo bi da mi je sada već jasno kako su organi koji brinu o bezbednosti Srbije i njenom ustavnom poretku u debelom operativnom radu sa nama, imajući u vidu da smo ovako opasni neprijatelji državnih interesa. Pritom, da sam na mestu BIA, VOA, VBA i pravosudnih organa, veoma bih se zabrinula time što je predsednik izašao javno sa navodima iz obrade, odnosno istrage, dok su isti u toku.

Šta ćemo sada sa ovakvom reakcijom institucije Predsednika Republike? Kako nadležne institucije ovo ocenjuju, šta će da preduzmu i kako dalje?

Kažu mi prijatelji i saradnici – to je Vučić, znaš Vučića, sad ste vi na redu, čuvajte se…

Poznajući dosadašnji manir obraćanja u javnosti predsednika Srbije, svakako nije teško da se primeti da su posle demonizacije i negativne kampanje protiv svih srpskih političara sa Kosova i Metohije koji nisu deo SNS, a usudili su se da istupe javno, od kojih je najbrutalnije prošao Oliver Ivanović, a potom i crkvenih velikodostojnika raško-prizrenske eparhije, vladike Teodosija i arhimandrita Save Janjića, na red konačno došli i mali mediji na srpskom jeziku.

Za sada još uvek verbalni napad na srpske novinare sa KiM-a dolazi usred praktično nepostojeće predizborne kampanje Srpske liste, koju podržava SNS i predsednik Vučić, u koju se, istini za volju, sama uvalila sa politikom – izlazimo iz kosovskih institucija i one ne postoje više na Severu, imamo uslove, ispunite ih pa da se vratimo, a u međuvremenu nastavite da nam isplaćujete kosovske plate za funkcije koje smo ugasili, niste ispunili uslove ali vratićemo se, hoćemo da se vratimo u kosovske institucije koje smo ukinuli ali nam sada oni ne daju, ipak su nas pustili i mi ćemo da pobedimo opet, a na kraju ćemo da damo ostavke.

Srpska lista za ove izbore praktično nema protivkandidata među Srbima. Jedan protivkandidat ubijen je 2013, a drugi ubrzo zatvoren, a onda 2017. je spaljen automobil dvojici protivkandidata, a onaj zatvoren 2014. pušten je, pa posle izbora 2018. isto ubijen… A Srbi sa Severa nisu hteli ni te izbore 2013. ni one 2017, a još manje ove jer ih je sve raspisao kosovski predsednik. Mnogi se i dalje nadaju srpskim izborima, pa makar ih raspisao i Vučić.

Tako, u izostanku protivkandidata, užasavam se pomisli da će medije, sudeći po svemu do sada, staviti kao „protivkandidata“ za bespoštednu i brutalnu kampanju nalik na one vođene do sada. Užasava me pomisao da spin majstori i onaj neetički deo PR menadžera, i posle ovoliko decenija i zla koje nam se dogodilo, ne odustaju od negativnih kampanja, a da sada u njih, mimo našeg medijskog rada, opredeljenja za novinarstvo, uverenja o radnoj etici i radnog opisa, suprotno našoj volji, na silu – u nepostojeću kampanju uvlače medije.

Moja se porodica istovremeno užasava što nastavljam da ignorišem naš mali porodični svet, zato što nisam očistila kuću, ofarbala jaja, zato što nismo otišli u Vaskršnju kupovinu i nismo se jedni drugima nasmejali i zagrlili se. Znam da je tako i u domovima mojih koleginica i kolega. Uz sve razumevanje za važnost i poštovanje novinarskog rada, ne razumeju zašto i ovaj Vaskrs treba da prođe sa Vučićem.

Hristos voskrese!