Sagovornici u visokim crkvenim krugovima kažu da stenogram nije ni vođen. Čime je onda pretio predsednik Vučić? Da li su on ili Nikola Selaković krišom snimali razgovor? Ako stenogram i postoji, jeste li sigurni da ćete čuti original? Možda se radi samo o blefu predsednika. A ako se na to doda i njegov izraz lica kada je izašao pred novinare – nakon što je bio gost Sabora – neko bi mogao da zaključi kako je dobro što Aleksandar Vučić više voli šah nego poker. Problem je samo što deluje da jedine partije koje se usuđuje da igra jesu one sa Nebojšom Stefanovićem
„Vučić: Odgovoriću na laži vladike Grigorija na sednici Skupštine detaljno“, naslov članka u dnevnom listu „Politika“, petak 24. maj.
Dalje: u tekstu se navodi da će predsednik Srbije u ponedeljak (27. 5) ispričati šta se sve dešavalo na Saboru SPC i da je, kako tvrdi Aleksandar Vučić, na sastanku sa episkopima vođen stenogram koji će on citirati. Zatim nastavlja kako su petorica vladika protiv njega vodila hajku, ali je uspeo da ih uzdrma istinom te da je mislio da samo u partijama ima denuncijanata. Bio je to predsednički odgovor na intervju vladike Grigorija u nedeljniku „Vreme“.
Ovome je prethodio tekst u jednom od prorežimskih tabloida gde se autor, u nečemu što nalikuje na komentar, obrušava na „Vreme“ i na episkopa Grigorija, završavajući tekst rečenicom „uveli ste denunciranje kao vrlinu“.
U ponedeljak, očekivano, na pomenutoj sednici nije bilo ni reči o stenogramu. Ali imajući u vidu sve što je Aleksandar Vučić rekao, ovo neispunjeno obećanje deluje najmanje sporno.
foto: dimitrije goll / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«
HRONOLOGIJA ODLASKA U GOSTE
Na poziv patrijarha Irineja, koji je već nekoliko puta izrazio svoju nepodeljnu podršku Aleksandru Vučiću i njegovoj „lavovskoj borbi“, predsednik Srbije je otišao na Sabor da, kako je sam kazao, govori o KiM i budućnosti Srbije. Odgovarajući opet na tekstove u novinama, dodao je da su vladike oduševljene što im stiže. Niko od episkopa se nije oglasio. Nakon sastanka o kojem su se patrijarh Irinej i predsednik Vučić izrazili pohvalno, mediji su počeli da pišu, nagađaju i otkrivaju šta se sve zbilo. I dalje se niko od episkopa ne oglašava. Ali to čini Nikola Selaković.
Šta on kaže?
Kao prvo, naglašava, „predsednik Srbije je svim članovima Svetog arhijerskog sabora najmanje pet puta rekao da nije došao u Sabor zato što mu nešto treba, zato što nešto traži, već da bi odgovarao na pitanja naših vladika.“ Zamislite situaciju u kojoj vam neko pet puta, i više, ponavlja da vam je došao u goste, čisto onako, a ne zato što mu nešto treba. Prirodno je da biste postali sumnjičavi.
Zatim, kako se čulo i od vladike Grigorija, ali i samog predsednika, on je otišao da bi rekao svoje, a tek kasnije, odgovorio na pitanja. Znači, pitanja nisu bila u prvom planu.
Potom, Selaković je, naravno – što je već toliko opšte mesto da bi bio odličan predmet neke analize gde bi se brojalo koliko puta predstavnici vlasti u toku jednog dana pomenu ime nekog od opozicionih lidera u najneverovatnijim kontekstima – kazao da mediji „šire notorne laži“ o susretu na Saboru koje dolaze od Đilasa.
Međutim, onda je on preneo pohvalu episkopa Jovana Ćulibrka upućenu predsedniku Srbije. I ne samo to – Selaković je preneo kako je vladika znatno unapređeno stanje u vojsci uporedio sa stanjem u vojsci koje je ostavila „Tadićeva, Đilasova i Jeremićeva vlast“ i zaključio da je neuporedivo. I dalje je prepričavao šta se događalo.
„Potom je“, prenosi Tanjug reči Nikole Selakovića, „istupila jedna ‘organizovana grupa od četiri-pet episkopa’, koji su izneli suprotstavljene stavove, dok je većina vladika shvatila pravu suštinu.“
Generalni sekretar predsednika Srbije je kazao da su oni koji imaju drugačije stavove „organizovana grupa“ koja ne shvata pravu suštinu tj. prateći ovu logiku, da su oni koji se slažu sa predsednikom valjda spontano oduševljeni i poznaju pravu istinu. Ima nešto zastrašujuće u ovakvim konstrukcijama.
Konačno, tvrdio je da je nakon Vučićevog razgovora sa vladikama većini njih politika o kosovskom pitanju mnogo jasnija. S tim što vladika Grigorije, a i ostali sa kojima je „Vreme“ razgovaralo, kažu da ništa novo nije rečeno.
Plan za Kosovo nisu čuli. Kao što ga nisu čuli ni ostali građani Srbije koji su slušali višečasovno izlaganje za skupštinskom govornicom.
SABORSKA SAOPŠTENJA (U MNOŽINI)
Čim je završen Sabor, što je i inače slučaj, na sajtu SPC-a pojavilo se zvanično saopštenje koje je sastavio portparol vladika Irinej bački. Kada je reč o ovom susretu, tamo stoji da su Patrijaršiju posetili Aleksandar Vučić i Milorad Dodik na poziv Sabora i da je Sabor „sa dužnom pažnjom saslušao izlaganja dvojice srpskih lidera o stanju i problemima našeg naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, ali i šire, kao i o naporima i neravnopravnoj borbi sa moćnicima za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i o podršci i sveobuhvatnoj pomoći države Srbije našem narodu da opstane na najsvetijoj srpskoj zemlji, Kosovu i Metohiji i, paralelno, o bratskoj saradnji državnih organa…“.
Međutim, pojavilo se i saborsko saopštenje na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske sa (ne)znatnim razlikama.
Jedna je ova: „Na poziv Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Irineja, Patrijaršiju su posetili predsednik Republike Srbije g. Aleksandar“, a potom: „Sabor je sa dužnom pažnjom saslušao izlaganja dvojice srpskih lidera o stanju i problemima našeg naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, o naporima za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i o bratskoj saradnji…“
Ukratko, nema dela o neravnopravnoj borbi sa moćnicima niti dela o sveobuhvatnoj pomoći. Grupa episkopa je čak pisala patrijarhu Irineju gde mu saopštavaju da se ograđuju od zvaničnog saopštenja, a zamerke se ne odnose samo na formulaciju u vezi sa predsedničkom posetom. Međutim, to je već neka druga tema.
U saopštenju na sajtu Mitropolije kaže se i ovo: „Svojim Saopštenjem o Kosovu i Metohiji, Sveti Arhijerejski Sabor je ponovio svoj nepromenljivi stav sa prethodna dva Sabora“.
I to jeste činjenica. Ma kakve da pohvale i podrške stižu na račun ovdašnje vlasti, crkveni stav kada je reč o Kosovu i Metohiji za sada ostaje isti. I otuda rečenica patrijarha Irineja da podržava Vučića ostaje donekle nejasna. Ako ne zna njegov plan, šta tačno podržava? Ako je stav Crkve isti, a onomad su zbog toga predsednik Vučić i njegovi ljudi bili jako ljuti, šta se onda promenilo?
TAJ PONEDELJAK
Na sednici na kojoj se predsednik Srbije obratio delu parlamenta, onom koji ga podržava, spomenuo je Crkvu samo usput. Računao je, reče, da niko o susretu na Saboru ništa neće reći. Valjda Nikolu Selakovića nije ubrojao u to.
„A onda u Miškovićevim novinama, Đilasovim novinama, Šolakovoj televiziji, počeli su da izlaze intervjui koji veze sa istinom nemaju“, reče. U igri koja je usledila dodao je kako je „jedan dirigovao sve vreme kako da ustaju i napadaju me“, pa je Vojislav Šešelj viknuo „Grigorije“, a Aleksandar Vučić se samo osmehnuo. Da li je svako drugačije mišljenje napad?
Konačno, o stenogramu ni reči. Sagovornici u visokim crkvenim krugovima kažu da nije ni vođen. Čime je onda pretio predsednik Vučić? Da li je krišom snimao razgovor? Ako stenogram i postoji, jeste li sigurni da ćete i zaista čuti original?
Prvi prislušni uređaji koji su stigli u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju 1948. godine instalirani su u Patrijaršiji. Verovatno su bili vrlo kvalitetni.
Ali, s obzirom da je sednica prošla, možda se radi samo o blefu predsednika. A ako se na to doda i njegov izraz lica kada je izašao pred novinare – pošto je bio gost Sabora – kada je delovao u najmanju ruku indisponirano, neko bi mogao da zaključi kako je dobro što Aleksandar Vučić više voli šah nego poker. Problem je samo što deluje da jedine partije koje se usuđuje da igra jesu one sa Nebojšom Stefanovićem.
Drugim rečima, teško je voditi dijalog ako ti je jedini cilj da ti svi tapšu i klimaju glavom, da ugušiš svaki slobodan potez i svaku misleću kritiku. To nije sabornosti, a nije ni jedinstvo, naprotiv, to je nešto sasvim, sasvim drugo.
Goleš planina
Predsednik Aleksandar Vučić je, prema rečima vladike Grigorija, kazao kako ne treba da se zanosimo da je KiM naše jer će nas jednog jutra neko probuditi i kazati nam „otrežnjujuću istinu, kao što je to bilo i u slučaju sa Crnom Gorom.“ Istu paralelu sa Crnom Gorom i Kosovom ponovio je za skupštinskom govornicom Vučić, dodavši kako Ostrog izgleda nekome nije svetinja. Kada je reč o paralelama, interesantno je da je Slobodan Milošević bio pozvan na Sabor pre početka rata, 1991. godine da kaže kako vidi situaciju. Priča se da je bio fin, međutim, vladika Atanasije ga je prekinuo: „Dokle ćete da nas zavodite za Goleš planinu?“, na šta je patrijarh Pavle oćutao i brzo potom kazao: „Gospodo, završili smo razgovor“. Slobodan Milošević više nikad nije bio gost Sabora.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
