„Imamo ponižavajuću svest o tome da političari rade sa nama šta god žele. Mi smo njima dobri samo kada treba im damo glas; sve ostalo što nam demokratija daje je politička nemoć.“ Ovako je u septembru 1925. godine u novinskom eseju „Političarima“ pisao jedan od najistaknutijih čeških književnika 20. veka Karel Čapek. Njegove reči komotno bi mogle da budu ispisane i danas, recimo, na transparentu demonstranata koji već nedeljama protestuju u Pragu i drugim gradovima u Češkoj protiv premijera i jednog od najbogatijih ljudi u toj zemlji Andreja Babiša.
Okidač za proteste bila je (iznuđena) ostavka ministra pravde krajem aprila ove godine, u trenutku kada je češka policija predložila tužilaštvu da protiv premijera bude podignuta optužnica jer je zloupotrebio fondove Evropske unije i iz njih za porodičnu farmu „Rodino gnezdo“ na prevaru izvukao dva miliona evra.
AFERA „RODINO GNEZDO“
Čitava „biznis operacija“ sa subvencijama bila je organizovana na sledeći način: Babiš je svoju porodičnu farmu – u okviru koje se nalaze i luksuzni hotel, konferencijski i velnes centar, tereni za golf – a koja je aplicirala za evrofondove, formalno izdvojio iz svog koncerna Agrofert kako bi dobila dotacije za mala preduzeća, jer u sklopu Agroferta to ne bi bilo moguće. Nakon kontrolnog perioda od pet godina, farma „Rodino gnezdo“ jednostavno je „vraćena“ nazad u okrilje krovne kompanije Agrofert.
Osim preliminarnog izveštaja EK o premijerovom navodnom sukobu interesa, aktuelni protesti u Češkoj – koji su kako je vreme prolazilo postajali sve masovniji – imali su još jedan povod: bojazan građana da bi zbog nedavne promene ministra pravde dobar deo pravosuđa u toj zemlji mogao da potpadne pod kontrolu izvršne vlasti, kao što je to slučaj u Poljskoj ili Mađarskoj. Demonstranti su zbog toga zatražili ostavku i nove ministarke pravde Marije Benešove, bivše savetnice češkog predsednika Miloša Zemana, koji se smatra čvrstim saveznikom, pa čak i političkim „pokroviteljem“ premijera Babiša.
Imajući u vidu da ministar pravde ima značajnu kontrolu nad tužilaštvom, opozicija veruje da je Benešova namenski postavljena na funkciju kako bi premijeru „čuvala leđa“. Takođe, pojedini kritičari smatraju i da se njenim imenovanjem na mesto ministarke pravde dodatno osnažuje uticaj predsednika države na izvršnu vlast u zemlji.
U svom stilu predsednik Češke Miloš Zeman posavetovao je predsednika vlade da jednostavno ignoriše demonstracije građana. „U potpunosti poštujem pravo demonstranata da se izjasne, ali ako žele ostavku premijera, kažem im da je to moguća samo na dva načina: ili da premijer bude poražen na izborima ili da mu Poslanički dom parlamenta izglasa nepoverenje“, rekao je Zeman. On je takođe pohvalio reakciju Andreja Babiša, koji je prošlog vikenda na konferenciji o bezbednosti GLOBSEC u Bratislavi izjavio da „Češka nije Slovačka“ i da neće ulica smenjivati premijera i vladu.
VEŠT IGRAČ
Sâm Babiš, poreklom Slovak rođen u Bratislavi, drugi je najbogatiji privrednik u Češkoj. Magazin „Forbs“ nedavno je procenio njegovo bogatstvo na 3,7 milijardi dolara, a pre ulaska u politiku bio je poznat i kao „kontroverzni“ tajkun agrohemijske i prehrambene industrije. Vlasnik je i više medija, što mu obezbeđuje relativno visoku popularnost među češkim glasačima. Poznat je i po tome što rezolutno odbija izbegličke kvote Evropske unije i što se sa liderima zapadnoevropskih zemalja redovno sukobljava zbog svoje čvrste antiimigracione politike. Za sebe tvrdi da nije političar već biznismen, ali imajući u vidu njegovu sposobnost da uspešno „pliva“ čak i u najsloženijim situacijama, čini se da je pronašao formulu kako dugoročno opstati u domaćoj i međunarodnoj političkoj i privrednoj areni.
Uprkos problemima sa kojima se suočava, Andrej Babiš je i dalje najpopularniji češki političar, a njegov centristički pokret ANO najsnažnija je stranka u zemlji sa stabilnim rejtingom koji se kreće između 25 i 29 procenata. Na nedavnim izborima za Evropski parlament ANO je osvojio nešto više od 21 odsto glasova, ali veruje se da bi na parlamentarnim izborima ovaj pokret postigao još bolji rezultat.
Zbog ovog političara u Češkoj je svojevremeno usvojen i Zakon o sukobu interesa – poznatiji i kao Lex Babiš – kojim je određeno da visoki državni funkcioneri ne smeju da dobijaju javne nabavke, državne i međunarodne dotacije i poreske olakšice, niti da imaju i jedan jedini procenat udela u medijima. Babiš je zbog toga bio prinuđen da vlasništvo firme prenese na poverenički fond pod kontrolom svoje porodice, ali činjenica da i dalje „neformalno“ upravlja ovim sistemom izaziva sve veći bes javnosti.
SUKOB INTERESA
„Premijer je u ogromnom sukobu interesa. To je čovek koji se bavi biznisom, poseduje medije, a još je i krivično gonjen. Premijer bi trebalo da podnese ostavku dok ne očisti svoje ime pred sudom“, izjavio je jedan od organizatora protesta i predsednik građanskog udruženja „Milion trenutaka za demokratiju“ Mikulaš Minarž. Ovo udruženje, koje već skoro dva meseca organizuje masovne proteste u Pragu, Brnu i drugim gradovima u Češkoj, navelo je i da su na poslednjem velikom mitingu na centralnom praškom Vaclavskom trgu početkom maja okupili oko 120 hiljada ljudi. To se smatra najvećim protestom još od pada komunizma i „plišane revolucije“ 1989. godine.
Demonstranti su za 23. jun zakazali novo veliko okupljanje na još većem javnom prostoru u parku Letna u Pragu, u kojem su se pre trideset godina održavali masovni protesti protiv komunističkog režima, ali i gde su Rolingstonsi i Majkl Džekson imali megalomanske koncerte. Organizatori očekuju da će tom protestu prisustvovati više od dvesta hiljada Čeha.
Sa druge strane, kategorički odbacujući sve optužbe na svoj račun, češki premijer je izjavio da se protiv njega vodi „politički proces“. On smatra da „nema razloga za proteste“, kao i da nema nameru da zbog pritiska javnosti odlazi sa čela vlade. Izveštaj Evropske komisije, po kome je on kao premijer u sukobu interesa, vidi kao „veoma sumnjiv“, a službenike EU koji su ga pisali optužio je da su „nesposobni“. Babiš je zbog toga zatražio i sastanak sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom. „Sporna revizija napad je na Češku. Ponavljam, neće biti potrebno vraćati nikakav novac“, izjavio je Babiš, optuživši „evrokrate“ iz Brisela da stoje iza napada na njega.
RASPLET NA JESEN
Organizatori građanskih protesta protiv premijera Babiša, baš kao ni parlamentarna opozicija u Češkoj, nisu, međutim, još uvek izneli program ni viziju šta žele da urade, osim promene sadašnje vlasti. Analitičari ukazuju i na činjenicu da nije baš sasvim jasno ni šta češka javnost vidi kao pragmatično rešenje ove političke situacije.
Opozicija svakako nema dovoljno glasova da sruši vladu u parlamentu, nije izgledno ni da premijer podlegne pritisku i sâm podnese ostavku, a eventualni vanredni parlamentarni izbori mogli bi dodatno da zakomplikuju situaciju na češkoj političkoj sceni. Sada dolazi leto, pa je sva prilika da će do raspleta doći na jesen.