Praznina i tišina, "Vreme" br. 1479
Bavljenje javnim političkim životom zahteva kontinuiranu ozbiljnost i posvećenost. Posebno ako neko sebe smatra „elitom“. U suprotnom, čovek rizikuje da se u javnosti prikaže kao amater, neprofesionalac, gotovo šarlatan. Bavljenje našom organizacijom i upozoravanje šire javnosti na opasnost koja preti od nas, a da pritom nije proučen naš Statut i Manifest, u najmanju ruku je neozbiljno. Svako ko pročita naša akta, zna da se zovemo „Nacionalna avangarda“, a ne „Nacionalna alternativa“. Naše metode političke borbe za proklamovane ciljeve nisu prostorno uređenje javnih površina, sečenje stabala, izmeštanje šina i sl., već demokratsko delovanje u okviru savremenog civilnog društva.
Ostrašćenim napadanjem mladih ljudi koji imaju drugačije ideološke i političke stavove šalje se veoma poražavajuća poruka ostatku mladih ljudi da nemaju budućnost u Srbiji. Deca su se pretvorila u ono protiv čega su roditelji protestovali 1968. godine.
Kad smo kod fašizma, „Nacionalna avangarda“ kao udruženje ne poziva pristalice Dimitrija Ljotića na političku saradnju kao što to radi npr. predsednik Pokreta slobodnih građana. Naprotiv, mi smo tu ideologiju javno osudili. Kao Udruženje negujemo snažan antifašizam, promovišemo judeo-hrišćansku kulturu, a 9. maja slavili smo godišnjicu osnivanja. Istog dana je pisan gore pomenuti tekst, kompozicija neistina, kleveta i uvreda o nama kao fašistima. Taj tekst bi možda bio drugačiji, da je bilo više ozbiljnosti ili manje zle namere.
Što se tiče betoniranja jama, kao na primer onih u Prebilovcima, nismo ih betonirali mi, nego upravo ideološki i biološki očevi „elite iz kruga dvojke“. Praksa dijaloga sa političkim neistomišljenicima bila je toliko intezivna da se obeležavanje godišnjica stradanja i parastosi na „pasijim grobljima“ širom Srbije održavaju svaki drugi dan tokom godine. Na sreću svih građana, i praksa „dijaloga sa neistomišljenicima“ i ideologija „Druge Srbije“ istorijski je poražena i odbačena od strane građana Srbije. A na tu činjenicu će „elita iz kruga dvojke“ morati da se navikne, mnogo više nego na novi izgled centra grada. Mi ćemo kao udruženje dati svoj skroman doprinos.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
