foto: sava radovanović / tanjug
"Celo jedno odeljenje USP-a bavi se saobraćajnim nesrećama, a od svih njih samo jedan je radio uviđaje, ostali nikad nisu bili ni prisutni. Paradoks je da su doveli čoveka iz interventne jedinice da analizira uviđaje. Po ceo dan analiziraju saobraćajne nesreće kako bi dokazali da uzrok nije nepropisna radnja već kao zdravstveni razlozi, ili proglase da je neko umro od srca da bi smanjili broj poginulih. Ili preformulišu da nije u pitanju nezgoda već oštećenje tuđe stvari da bi smanjili broj nesreća, naročito onih sa povređenima i poginulima", kaže za "Vreme" sagovornik iz Saobraćajne policije
U zemlji za nešto manje od dva meseca pogine u saobraćajnim nesrećama 100 ljudi, a broj povređenih višestruko je veći. Samo za jedan vikend živote izgubi devet osoba, što je stanje koje bi u svakoj ozbiljnoj državi sa brojem stanovnika kao u Srbiji bilo alarmantno. Međutim, kod nas to nije slučaj.
„Analiziraćemo podatke i doneti zaključke“, rekao je 29. jula direktor policije Vladimir Rebić.
„Juče smo imali sednicu Kolegijuma direktora o toj temi, kojoj sam i ja kratko prisustvovao, to nas sve zabrinjava“, odgovorio je 29. jula na novinarsko pitanje ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović.
Stefanović je, kako bi umirio javnost, još najavio i kako će „policija pojačati represivne mere i pooštriti kontrole“, kao i da je načelnik Uprave saobraćajne policije (USP) na toj sednici „izneo dodatne mere koje namerava upotrebiti u narednih par dana“.
Koje dodatne mere i kakvo pooštravanje, kontrola kog tipa, Stefanović nije našao za shodno da obrazloži; verovatno je žurio da gleda direktan prenos obraćanja svog lidera Aleksandra Vučića „naciji“ u utorak prepodne. Ako je opštepoznato da je broj saobraćajnih nesreća u Srbiji najveći u letnjoj sezoni, najava dodatnih i pooštrenih mera u avgustu je isto kao kad bi nadležni za protivgradnu zaštitu krajem septembra saopštili da su iz skladišta izvukli veliki broj raketa i postavili ih na protivgradne stanice, gde ih nije bilo tokom juna i jula. A dotle grad uništio svu letinu…
STANJE NA DRUMU
Bivši i sadašnji oficiri saobraćajne policije u razgovoru za „Vreme“ konstatuju da se svest naroda u Srbiji ne može podizati preventivnim merama, već jedino represivnim.
„Udari ga po džepu jednom-dvaput, pa ćeš videti kako više neće preticati preko pune linije ili voziti neosvetljen traktor. Kazni ga novčano i oduzmi mu dozvolu, neće mu više pasti na pamet da vozi pijan“, prostonarodski ukazuju oni.
Vožnja u pijanom stanju tek je deo „nacionalnog folklora“, ali i za to ima leka, što je kratkotrajna praksa pokazala. Jedan stari „saobraćajni vuk“ ukazuje da je tu stvar jednostavno rešiti – sve one koji voze sa 1,2 promila alkohola u krvi i više, nakon trežnjenja treba po kratkom postupku sprovesti kod sudije za prekršaje, koji će mu „razrezati“ propisanu zatvorsku kaznu i potom ga odmah, ekspresno slati na izdržavanje. Novčana kazna i oduzimanje dozvole bi onda bili sekundarna sankcija, a tome više ne bi palo na pamet da pijan sedne za volan. Taj bivši saobraćajac konstatuje da bi isto trebalo da se odnosi i na bahatu vožnju, za koju je takođe propisana zatvorska kazna. Problem je, ukazuje on, to što bi onda u malim mestima po unutrašnjosti nastao haos, jer tamo se svi poznaju, pa i sudije izriču blaže kazne, a prijave ponekad namerno i zastare. On kaže da je bilo takvih ideja, ali da su dočekane „na nož“.
Razlog za veliki broj nezgoda i poginulih i povređenih je, kako navodi jedan aktivni funkcioner policije, i to što je praktično potpuno nestao pravi način saobraćajnih kontrola – u Beogradu ih još ima, dok su u unutrašnjosti simbolične. Šta je, na primer, sa onom proklamovanom i započetom akcijom dok je Rebić bio načelnik USP, kad je prilikom svakog zaustavljanja, pa i iz najbanalnijeg razloga, vozač preventivno morao da duva u alkometar (takozvana pasivna kontrola), pa ako aparat pokaže i najmanje prisustvo alkohola, onda ide pravo testiranje. Svi oni koji voze primetiće da u poslednje dve godine toga više nema. Da li zato što su se alkometri pokvarili, ili saobraćajce mrzi da to rade, ili je možda neko povukao tu direktivu. I džaba onda uveravanja dr Stefanovića da će se kontrole pooštriti, potrebno je upitati zašto kad je već najavljeno da će biti najoštrije. A trebalo bi da budu, jer bi se onda izbegao slučaj poput onog za vikend u Šapcu ili kod Zrenjanina. Gde su bile saobraćajne patrole? Ako u Šapcu i nisu mogli kontrolisati brzinu, kako se moglo desiti da kod Zrenjanina u gluvo doba noći ide traktor sa neosvetljenom prikolicom. Da li je razlog možda to što patrole imaju ograničenje u potrošnji goriva i pređenoj kilometraži? Pa se onda stacioniraju na svima poznatim mestima!
STANJE U MUP–U
„Saobraćajci iz unutrašnjosti nemaju nijednu instruktivno-kontrolnu delatnost. Ranije se praktikovalo da starešine iz USP idu u Odeljenja saobraćajne policije i kontrolišu celokupan rad ili kada su posebne akcije u pitanju obavezno se ide u kontrolu. Toga sada nema. Nema saradnje ni u kolegijumu ni u Upravi, a kamoli sa terenom. Ne osećaju se potrebe terena. U Upravu je dovukao ljude koji su radili inspekcijski nadzor tehničkih pregleda i od policijskog posla znaju samo da kažu da rade u policiji“, ukazuje naš sagovornik.
Kada je u pitanju saobraćajna statistika, sagovornici ukazuju da se ona „šteluje“ otkako je za načelnika USP došao Nebojša Arsov, za koga tvrde da nikad nije rukovodio ozbiljnom jedinicom niti učestvovao ne samo u kontrolno-instruktivnoj delatnosti, nego ni u jednom uviđaju. „Napustio službu, vratio se kad mu odgovaralo, odmah postao načelnik odeljenja, a posle 11 meseci načelnik Uprave, kao major. Da je izmislio semafor, a nije, ne bi toliko napredovao. Pa, šta onda čudi ovo što se dešava?“
Kako to već kod Srba biva, kad si postavljen na funkciju, onda imenuješ za svoje najbliže saradnike one koji znaju još manje od tebe, i potom počinje rašomonijada, ukazuju sagovornici „Vremena“. Pa se zato i moglo desiti da jedan od tih saradnika kaže pomoćniku načelnika beogradske saobraćajne policije, iskusnom oficiru koji je radni vek proveo u tom sektoru, kako „pojma nema o saobraćaju“, a taj bio dete dok je ovaj bio u poslu. Inače, načelnici odeljenja u USP su uglavnom kapetani, poneki major, ljudi sa manje iskustva nego što bi trebalo kad je tako ozbiljna oblast u pitanju.
„Celo jedno odeljenje USP-a bavi se saobraćajnim nesrećama, a od svih njih samo jedan je radio uviđaje, ostali nikad nisu bili ni prisutni. Paradoks je da su doveli čoveka iz interventne jedinice da analizira uviđaje. Po ceo dan analiziraju saobraćajne nesreće kako bi dokazali da uzrok nije nepropisna radnja već kao zdravstveni razlozi, ili proglase da je neko umro od srca da bi smanjili broj poginulih. Ili preformulišu da nije u pitanju nezgoda već oštećenje tuđe stvari da bi smanjili broj nesreća, naročito onih sa povređenima i poginulima“, objašnjava jedan od izvora.
Potvrdu te teze lako je naći ako se anketira neko ko je imao saobraćajku, pa ako se onda vozači ne dogovore, dođe policija i sastavi zapisnik, podnese prijavu, vinovnik prizna krivicu po načelu oportuniteta, plati kaznu, a nezgoda se onda ne tretira kao udes nego „oštećenje tuđe stvari“. Zbog toga je i statistika o saobraćajnim nesrećama relativna stvar.
Među saobraćajcima kolaju priče koje izazivaju njihovo nezadovoljstvo, kako se neki od nadređenih izvlače kad izazovu udes. Pa nabrajaju primere kad se ide na Roštiljadu u Leskovac, a službeno vozilo se prevrne i onda se ponovi „slučaj Jočić“ – izmisli se da im je pas izleteo na auto-put i od udarca su se prevrnuli. Ili kad jedan od šefova skrivi sudar na uglu Trga Nikole Pašića i Vlajkovićeve, pa se onda vrati u rikverc i lupi to drugo auto, da bi ispalo da je on njega udario otpozadi.
Oni su posebno revoltirani na jedan slučaj, kada je policajka čiji momak je bio telohranitelj bivšoj funkcionerki MUP, pijana, sa više od 1,25 promila alkohola u krvi, izazvala saobraćajnu nesreću i umesto da ode na trežnjenje i piše joj se krivična prijava, Arsov je naredio da se to zataška.
Takvih slučajeva ima poprilično, bilo ih je i ranije, ali ne u takvoj meri, ukazuju sagovornici, koji izražavaju bojazan da će se stanje samo pogoršati.
Srbija pored USP ima i Agenciju za bezbednost saobraćaja, pa koordinaciono telo Vlade za tu oblast na čijem čelu je – ko bi drugi – nego ministarka Zorana Mihajlović, koja je verovatno među rekorderima po broju zaduženja i funkcija i „sve stiže“. A paradržavna institucija je i nevladina organizacija Komitet za bezbednost saobraćaja, koja dobija pare od države za razne kampanje, a njeni predstavnici su na televizijama i u medijima skoro kao Aleksandar Vučić. Pare dobijaju i mediji, a od svih tih silnih aktivnosti rezultat je umesto smanjenja nesreća i podizanja svesti učesnika u saobraćaju – upravo suprotno.
„Presretači se vozikaju Beogradom umesto Ibarskom magistralom, putevima kroz Vojvodinu ili kroz Pomoravlje. I sad se hvale kako presretačima kontrolišu da li je vezan pojas ili da li vozač priča mobilnim. Šta kad ih zaustave, izgube 15 minuta pišući kaznu od 10.000 dinara, koja je prepolovljena kad se plati u roku od osam dana. A za to vreme im protutnje vozila sa mnogo većim prekršajima. Radiš u autu od par desetina hiljada evra i juriš prekršaje koji mogu da rade pozornici, a da ne pričam o motociklistima, kojima bi to trebalo da bude prioritet. Najbolje bi bilo da uvedu policajce bicikliste koji bi to kontrolisali“, rezignirano kaže jedan saobraćajac.
Nekad su presretači zaista išli kritičnim magistralama i nisu reagovali na te sitne prekršaje, nego samo na one krupne, koji ugrožavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a i kazne za njih su velike. Pa je tako jedan presretač praktično za mesec dana dobrog rada, sa ciljanim mestima gde ide u kontrole, otplaćivao sam sebe. A vozači na kritičnim deonicama su i te kako pazili, poput recimo Novog Pazara, gde je samo jedna pojava presretača dovela do panike, jer su navikli da im lokalni saobraćajci gledaju kroz prste, a nisu očekivali da se to vozilo uopšte pojavi. Nije to usamljen slučaj, bilo je slično i u drugim mestima, čim vide sumnjivi „audi“, „BMW“, „volvo“, sa registracijama drugih gradova, odmah su vodili računa i to je, prema rečima sagovornika „Vremena“, bila prava preventivna delatnost. U gepeku su imali po pet-šest pari tablica, sa oznakama raznih gradova, pa su ih menjali po potrebi, a ponekad su i farbali automobile u drugu boju zbog kamuflaže. Neretko su i tadašnji šefovi saobraćajaca išli neposredno u kontrole, da se uvere kako teče akcija, a ne samo kao sada, ako se najavi da će doći ministar da nešto nadgleda.
Iskusni saobraćajci ukazuju i na zamešateljstvo koje će tek nastati, a u pitanju su vozački ispiti i primena novih propisa o tehničkom pregledu, koji će „pokopati“ ne samo vozače, nego i USP.
„Oko 4.000 kandidata u Srbiji čeka da polaže. U Beogradu je 1.500 kandidata, a u gradskoj saobraćajnoj policiji samo 18 ispitivača. Svaki od njih može dnevno da ispita samo sedam kandidata. Čak i pod uslovom da ne dolaze novi, probajte zamisliti koliko će to trajati. A propisi za linije tehničkog pregleda su kao da ideš na PET skener, ne daj Bože. Kakvu će to tek zbrku izazvati“, kaže jedan od njih.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
