Pad Užičke republike na jugu Srbije

Kad god treba državi da se zabije nož u leđa, Novica Tončev će to uraditi, izjavio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić propuštajući po ko zna koji put Surdulicu kroz prizmu stranačkih odnosa socijalista i naprednjaka; ova omalena varošica na jugu Srbije jedna je od malobrojnih sredina u kojoj je SPS porazio SNS. Tesnom većinom, doduše, 18 prema 17 odbornika, ali dovoljno da Tončev još jednom izazove bes, ne samo naprednjaka, već i svojih socijalista iz centrale.

Ovi prvi su poraz doživeli kao poniženje, a Dačić i ekipa nisu znali šta će sa ovom pobedom: da l’ da slave ili da plaču. Prava panika u centrali socijalista je, međutim, tek nastala kad je, kako su preneli neki mediji, Tončev poručio da će sa 5000-6000 ljudi blokirati auto-put Beograd–Skoplje i da će se to dogoditi ukoliko još neko od direktora državnih institucija iz SPS-a bude smenjen, a Surdulicu uporedio sa Užičkom republikom, kao jedinu slobodnu teritoriju u Srbiji gde nema mraka i straha.

„Ako je moje poređenje sa Užičkom republikom i bilo prenaglašeno, to je zato što smo izbornu pobedu izvojevali u najtežim okolnostima do sada, boreći se protiv Dragana Stevanovića Bosketa, koji je sramota za ceo SNS. Spreman sam da na sve načine zaštitim svoje ljude i svoju partiju i u tome se neću štedeti. Naročito se kao čovek sa juga ne štedim u emocijama koje su dovele do toga da izgovorim kako je moguće da blokiramo auto-put ako se nastavi demonstracija sile i moći lokalnih samovoljnika koji se kriju iza lika i dela predsednika“, napisao je Tončev na svojoj FB stranici.

DUBOKA DRŽAVA

Predsednik SPS-a Ivica Dačić, ne samo da nije stao u njegovu odbranu već je rekao da je njegova izjava suprotna politici socijalista, pa je od Tončeva tražio i da se izvini predsedniku Vučiću, što je ovaj učinio, samo ne baš onako kako je to zamišljao Dačić:

„Mi u SNS-u i predsedniku Vučiću vidimo partnere sa kojima ćemo nastaviti da radimo u interesu naše zemlje i naših građana. Žao mi je što pojedinci iz njihovih redova ruše ugled stranke, demonstriraju moć i bahatost, a izazivajući kod nas krajnje ljudske reakcije u potrebi da odbranimo svoje ljude i institucije. Lokalni naprednjaci su zastrašivali građane isključivanjem struje, hapšenjima naših aktivista, ucenama, otpuštanjima. Za vreme trajanja završnih ispita otpušten je i direktor škole, a mnogi drugi rukovodioci dobili su najave i rešenja o otkazima budući da su članovi ili simpatizeri SPS“, kazao je Tončev.

Koliko su stvari otišle daleko, pokazalo se vrlo brzo.

Koji dan kasnije, Tončev je osvanuo na naslovnoj strani jednog tabloida kao socijalista koji poziva, ni manje ni više, „duboku državu“ da ukloni Vučića. Koliko je ozbiljna situacija govori i činjenica da mu je osebujan analitički tekst posvetio niko drugi do Nebojša Bakarec, potpisan kao politički analitičar. Zbunjen je bio i sam „gazda Noke“, kako mu tepaju njegovi sugrađani, toliko da je priupitao jednog svog prijatelja da mu pojasni šta je to „duboka država“, je li to nešto u vezi sa opozicijom. Do sada su ga, naime, esenesovci optuživali za sve i svašta, ali za ovakvu inkriminaciju prvi put je sada čuo.

Neko neupućen bi mogao s pravom da se zapita čime je ova palanka sa desetak hiljada stanovnika, tri semafora, jednom uspravnom i dve poprečne ulice, 44 izborna mesta i 35 odbornika, do skora jedino poznata kao prolazna tačka na putu ka Vlasinskom jezeru i Bugarskoj, zaslužila takvu čast da se njome, to jest Novicom Tončevim, bavi čak i predsednik države. U šizofrenoj državi kakva je Srbija, međutim, sve je moguće, pa i situacija da se odnosi dve najjače stranke upravo prelamaju preko ovog mesta za koje je i neka mesna zajednica na Novom Beogradu velegrad.

Legenda kaže da je sve počelo negde u leto 2003. godine. Ivica Dačić se u to vreme zatekao na Vlasinskom jezeru i u trenucima dokonosti često se spuštao do Surdulice. Pošto i nema neke raznovrsne zabave, predsednik socijalista je našao razonodu u lokalnoj kladionici gde je upoznao Novicu. Njih dvojica su se kroz tikete i opuštene razgovore vrlo brzo zbližili jer Novicu je oduvek zanimala politika. Od 1990. do 2000. godine bio je predsednik mesne zajednice u rodnom selu Božica. U periodu od 1996. do 2000. godine član je izvršnog saveta SO Surdulica, a od 2000. do 2004. godine potpredsednik SO Surdulice. Kako god, bio je to početak jednog divnog prijateljstva. Ostalo je već istorija.

Na izborima 2008. godine Tončev je nastupio u ime grupe građana „Za našu Surdulicu“, a nakon formiranja vlasti izabran je za predsednika opštine.

Krajem 2009. godine, zajedno sa još deset odbornika grupe građana pristupio je SPS-u. Član GO SPS postaje 2010. godine, a u Predsedništvu SPS je od 2012. godine. Za narodnog poslanika izabran je prvi put 2014. godine, a član je i aktuelnog saziva Skupštine i ujedno potpredsednik SPS-a.

Neko bi mogao da pomisli da je Tončev sve ovo postigao zahvaljujući sedenju u kladionici sa Dačićem. Možda ima i toga, ali bliže istini je činjenica da svoj politički uzlet Tončev može da zahvali pre svega izbornim rezultatima u Surdulici.

Uprkos mnogobrojnim osporavanjima, on je do nogu potukao SNS na parlamentarnim izborima 2012. godine. Od 12.406 birača, 6241 svoj glas je dalo SPS, a 4659 SNS. Preostalih 1506 podeljeno je na 17 lista.

Lokalnu vlast te iste godine osvojio je sa 27 odbornika. SPS-u tada nije bio potreban koalicioni partner da bi formirali organe skupštine – Demokratska stranka je imala četiri odbornika, a Srpska napredna stranka i Ujedinjeni regioni Srbije po dva odbornička mandata. Izbor skupštinskih organa, zanimljivo je, uz SPS podržali su i odbornici SNS i URS.

Podsetimo se, pored Surdulice, naprednjaci nisu pobedili još samo u Adi, Bosilegradu, Bujanovcu, na Vračaru, u Preševu, Senti, Sjenici, na Starom gradu, u Tutinu i Čoki.

Slična situacija je bila i 2016. godine kada je na izborima učestvovalo šest izbornih lista. Cenzus su uspele da pređu samo dve – „SPS Novica Tončev“, koja je od 35 odborničkih mandata osvojila 22 i lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ sa 13 mandata. Te četiri godine vlasti Novice Tončeva obeležile su neprestane turbulencije sa Srpskom naprednom strankom i prepucavanja sa vrhom SPS.

„Ne zameram ja ništa Vučiću. On je na čelu druge stranke i bori se za interese SNS, što je sasvim normalno. Samo tražim i od Dačića to isto. Moj predsednik stranke mora konačno da shvati da SPS nisu on i petoro njegovih saradnika koji se rotiraju u ministarstvima i javnim preduzećima. On mora da nam jasno odgovori jesmo li mi koalicioni partner u Vladi Srbije ili samo frakcija SNS. Ako smo ovo drugo, mora to da nam jasno kaže i onda ćemo u skladu sa tim i da se ponašamo. Ali, ako smo koalicioni partneri, onda moraju da postoje jasna pravila igre koja će važiti i u Surdulici i u Beogradu“, izjavio je Tončev maja 2017. godine u intervjuu jednom lokalnom mediju, naglasivši da „Ivica Dačić mora da shvati da kod velikog broja socijalista postoji opravdan strah da se SPS polako utapa u SNS“.

Foto: Tanja Valič / Tanjug

HLEBA I IGARA

Svako ko živi u Srbiji s pravom bi se zapitao kako je Novica Tončev, uprkos svim ovim političkim vratolomijama, uspeo da opstane na političkoj sceni i da se odupre svim izazovima koji dolaze, pre svega, iz Srpske napredne stranke, ali i od njegovih espesovaca. Odgovori su vrlo jednostavni.

Pre svega, zajednički imenitelj za njegov odnos prema SNS i SPS je ekonomska nezavisnost i pragmatičnost.

On je vrlo imućan čovek i sa te strane nepodložan pritiscima. Vlasnik je građevinskog preduzeća „Tončev gradnja“ d.o.o. u Surdulici i preduzeća „Ton-Bau“ u Beču. Mnogi ga optužuju da svoju ekonomsku moć stiče dilovima sa državnim preduzećima. Kako su pisale „Južne vesti“, prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, samo u toku 2010. godine evidentirano je više od 50 uplata, koje su državni organi i institucije realizovali u korist preduzeća „Tončev gradnja“ d.o.o. iz Surdulice, u ukupnom iznosu većem od 77 miliona dinara.

Kako god bilo, ta ekonomska nezavisnost mu omogućava svakako lagodniji položaj jer mu politika nije zanimanje, ne zavisi od funkcionerske fotelje, što u pojedinim situacijama jeste velika prednost. Tončev se, sa druge strane, ne može okarakterisati kao vrli demokrata. Demokratiju shvata vrlo uslovno. Nije klasičan autokrata, ali ipak su njegovi interesi, politički i materijalni, uvek na prvom mestu.

Što se tiče naprednjaka, Novica Tončev u Surdulici koristi sve one tehnike kojima su Vučić&comp. došli na vlast i opstaju evo već osam godina. Dakle, hleba i igara. Samo što to on radi daleko bolje od njih, bar u Surdulici. Da krajnje pojednostavimo: Tončev brine o svom glasačkom telu, zna maltene ponaosob svakog meštanina, distribuira politički i ekonomski benefit na lokalnom nivou tako da većina bude zadovoljna. Protiv naprednjačkog populizma bori se odgovarajućim sredstvima. Nema poznatije folk zvezde koja nije pevala u Surdulici, a svojim sugrađanima je preko fudbalskog kluba Radnik, koji usput vodi njegov sin Stanislav, omogućio da gledaju Zvezdu i Partizan. Priča se da je suvlasnik „Surduličke Radio Televizije“ i kablovskog sistema. Zvuči poznato, zar ne?

Za razliku od samog početka njegovog bavljenja politikom, Tončev je svestan da je u jednom trenutku postao balast

SPS-u, pre svega samom vrhu i da bi mnogi njegovi tzv. saborci vrlo rado da mu vide leđa. A i kako ne bi kad on vrlo otvoreno skreše javno da „računajući Vladu i javna preduzeća, tu je najviše onih petoro istih ljudi iz vrha SPS, a mi svi ostali smo samo taoci tih fotelja“. O njegovom statusu u SPS možda najbolje govori mrcvarenje za izbor potpredsednika stranke. Iako je to zaslužio po mnogim kriterijumima, izbornim rezultatima pre svega, dugo se odlagao takav potez.

„Pred lokalne izbore 2016. godine meni je predsednik Ivica Dačić svojeručno, u svom kabinetu, svojom olovkom, na belom papiru, napisao i potpisao garanciju da ću biti postavljen za potpredsednika SPS ukoliko ostvarim najbolji lokalni rezultat. Objasnio mi je zašto mora tako da uradi, objašnjenje sam prihvatio, rukovali smo se kao ljudi, a ‘garanciju’ sam preklopio i stavio u džep“, ispričao je svojevremeno Tončev. Papir je izvukao iz džepa tek u julu 2017. I to na jedvite jade.

GLAVA NA PLADNJU

Nakon poslednjih izbora, Novica Tončev se nalazi u najtežoj situaciji do sada. Samo jedan odbornik više od SNS više je nego rizičan politički položaj. Ovo tim pre što se po Surdulici uveliko priča da naprednjaci, kako to već oni znaju i umeju, uz pomoć pretnji, ucena i obećanja, planiraju da prevođenjem nekoliko odbornika na svoju stranu sruše Tončeva.

Ne treba sumnjati da i Tončev Novica sprema kontramere, ali ovoga puta je situacija mnogo komplikovanija, pre svega na republičkom nivou. O tome najbolje govori najava Ane Brnabić da Aleksandar Vučić najozbiljnije razmišlja o koaliciji za formiranje Vlade Srbije sa Aleksandrom Šapićem, te da je predsednik Srbije „teško podneo to što su visoki predstavnici SPS dali podršku nasilnim demonstracijama“.

Ukoliko je izjava premijerke u ostavci samo cenjkanje sa SPS, Dačić je svestan da kao jedan od ustupaka mora da ponudi na pladnju i glavu Novice Tončeva. Ulog je preveliki za bilo kakve sentimentalnosti, bez obzira na dosadašnji doprinos Tončeva SPS-u.

Sa druge strane, ako su se u SNS zaista odlučili za Šapića, Tončev će sasvim sigurno među svojim partijskim drugovima biti okarakterisan kao jedan od glavnih krivaca, te mu je i u samoj stranci neizvesna budućnost.

Uostalom, i ona prava Užička republika je na kraju pala bez obzira na herojski otpor.