Đačka torba puna krokodila

„Od danas su besplatni udžbenici srpska stvarnost“, objavio je profesor Aleksandar Kavčić sredinom januara. Sedam reči iz jednog tvita pokrenule su lavinu. Iako zvuče pobedonosno, tek je počela bitka u kojoj su otkopane stare ratne sekire. Na talonu je tržište udžbenika teško desetine miliona evra godišnje. Na talonu je možda i nešto veće – budućnost obrazovanja u Srbiji.

Kavčić je dočekan kao filantrop, naš genijalac koji je postao milioner u Americi, pa domovini vraća dobročinstvom (vidi okvir). Ali svaka dobra priča mora da ima i negativce. Ta uloga u javnosti je, i bez kastinga, dopala izdavačkoj kući Klet, gigantu iz Štutgarta koji drži najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Iz Kleta su baražno raspalili po „besplatnim udžbenicima“.

Između dve vatre su mali izdavači – osim Kleta, skoro svi su mali – koji podozrivo gledaju i na Kavčićev poduhvat i na dominaciju nemačke konkurencije. Sve to je materijal za triler čiji će ishod, kao i do sada, plaćati roditelji školaraca kad im stigne račun za udžbenike. „Vreme“ je razgovaralo sa desetak poznavalaca scene od kojih neki neće da im ime osvane u novinama. U igri je previše interesa i zle krvi, i svaka reč može biti povod za osvetu.

POVRATAK ZAVODA U IGRU

Na adresi besplatnabiblioteka.com koja pripada američkoj Fondaciji „Alek Kavčić“ nalazi se dvadeset udžbenika, čitanki i radnih svezaka za treći i sedmi razred osnovne škole. Sve knjige, osim jedne, izdao je Zavod za udžbenike. One su tamo u formatu pdf koji se koristi kao priprema za štampu. Svako ih može sačuvati na računaru ili telefonu, čitati elektronski ili odštampati – za ličnu upotrebu. Za prvih nedelju dana knjige su skinute 70 000 puta.

Kavčić obećava da će udžbenici za ostale razrede stići do početka naredne školske godine. Kako „Vreme“ saznaje, on se obraćao i drugim izdavačkim kućama, ali su ga tamo odbijali. Do pregovora nije dolazilo jer bi navodno bila narušena autorska prava pisaca udžbenika. Oni obično rade na procenat – od svake prodate knjige dobijaju od tri pa do više od deset odsto. Tako rad na udžbeniku lični na lutriju: autor može maltene da ostane praznih ruku, a može i da se obogati od nekoliko knjiga ako dominiraju kao izbor u školama.

Šta je onda drugačije kod Zavoda za udžbenike? Po svemu sudeći, dil izgleda ovako: Kavčić je od Zavoda kupio štampane udžbenike koji bi skupljali prašinu u magacinu jer je državni izdavač odavno izgubio bitku protiv konkurencije. Te će udžbenike Fondacija darovati deci. Zauzvrat, Zavod je dozvolio da knjige u pdf-u dve godine stoje na sajtu Fondacije u „promotivne svrhe“.

U odgovoru na upit „Vremena“, u Zavodu navode da je Fondacija otkupila po hiljadu primeraka štampanih udžbenika i radnih svezaka za četiri razreda, te da knjige u pdf-u služe „isključivo za lične potrebe i bez prava na umnožavanje i distribuciju“. U Zavodu zahvaljuju profesoru Kavčiću jer je „prepoznao značaj naše kuće za sveukupno obrazovanje“.

Više sagovornika „Vremena“ je uvereno da Zavod tim manevrom pokušava da se vrati u posao. Ukoliko se njihove knjige zavrte na talasu Kavčićeve popularnosti, onda bi kroz dve godine Zavod ponovo mogao da bude konkurentan – i da naplaćuje. Ta državna kuća u poslednje četiri godine za koje postoje podaci beleži ukupno milijardu dinara neto gubitka. „Mislim da je to za njih zaista prilika da se vrate u igru. Već nekoliko godina Zavod nije bio u stanju da pripremi sve udžbenike ili nije dobio odobrenje“, kaže Nada Osmajić, direktorka „Vulkan znanja“, dela moćne izdavačke kuće „Vulkan“ koja poseduje štamparije i knjižare, ali je tek nekoliko godina u poslu sa udžbenicima. „Tačno je da je ovo na neki način rat Kavčića i Kleta, ali su kolateralna šteta domaći izdavači koji se decenijama bave obrazovanjem. Jer, ispada da su svi koji rade udžbenike nekakvi profiteri. Mi smo sa udžbeničkim delom već tri godine neprofitabilni“, navodi Nada Osmajić u razgovoru za „Vreme“.

KONTRANAPAD IZDAVAČA

Udruženje izdavača udžbenika je pripremilo dopis direktorima škola i nastavnicima. Prema nacrtu tog dopisa, koji je „Vremenu“ dostavio jedan izvor, izdavači Kavčićev nastup nazivaju „populističkim“, „agitacijom“ i „nametanjem“ loših udžbenika koje nastavnici inače ne biraju. Direktori i nastavnici se upozoravaju da bi, korišćenjem pdf-a, kršili zakon jer se ti fajlovi navodno ne mogu smatrati udžbenicima. Dopis bi već trebalo da je poslat kad ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima. To otvara novu rundu okršaja, koji Kavčić vidi kao borbu izdavača za masne profite. Više puta je ponavljao da je tržište udžbenika teško sto miliona evra godišnje – ta okrugla cifra lansirana je u vreme dok je ministar prosvete bio Žarko Obradović.

Međutim, ona nikada nije bila tačna. Čak i kada bi nešto više od pola miliona osnovaca nabavilo nove komplete za prosečnih 110 evra, i četvrt miliona srednjoškolaca komplete za prosečnih 130 evra, došli bismo do oko devedeset miliona evra. Ali, ne kupuju svi sve udžbenike, pogotovo u starijim razredima gde se više nasleđuje. Sabiranjem obrta izdavača, dolazi se do procene da je tržište zbilja teško između 35 i 50 miliona evra.

Ako Kavčićeva ideja zaživi, taj kolač će se smanjiti. Izdavači se boje da će nastavnici podleći pritisku roditelja da izaberu baš Zavodove udžbenike jer su dostupni za džabe. Ove godine nastavnici biraju komplete za treći i sedmi razred na period od četiri godine – a Zavodove ponude za baš ta dva razreda dostupne su u „Besplatnoj biblioteci“. „To je svojevrsno potcenjivanje učenika, nastavnika i roditelja“, kažu nam iz vrha jedne manje izdavačke kuće. „Sa stanovišta moderne nauke o obrazovanju, pdf je odavno prevaziđen upotrebom digitalnih interaktivnih udžbenika. Čitanje pdf-a skrolovanjem izaziva nepreglednost i brži zamor, naročito kod mlađih učenika. Tako se nazaduje ka lošim modelima reproduktivnog učenja.“ U prevodu – bubanja.

Prema cenama u fotokopirnicama, štampanje udžbenika u pdf-u teško može da se isplati roditeljima. Recimo, Zavodova „Priroda i društvo“ za treći razred (120 stranica) stajala bi više od hiljadu dinara u najjeftinijoj štampi u boji, sa prostim spiralnim povezom. Tu knjigu u broširanom povezu Zavod prodaje za 900 dinara.

Ostali izdavači podsećaju da su s početka pandemije otključali svoje platforme za digitalno učenje, one za koje su prethodno kodove dobijala samo deca koja kupe udžbenik. Doduše, iz republičkog budžeta izdvaja se oko šest miliona evra za digitalne ponude izdavača. U tom pilot-projektu oni bi trebalo da omoguće pristup nastavnicima. A kodove za decu ustupaju dodatno – možda zauzimajući startnu poziciju za vremena kada će od digitalnih udžbenika moći dobro da se zaradi.

KAD BI DRŽAVA ŠTAMPALA UDŽBENIKE

Kavčić je u avgustu za „Politiku“ rekao da bi Fondacija mogla da finansira izradu stotinak udžbenika, računajući sa troškovima honorara i pripreme za štampu od pet hiljada evra po knjizi. Onda bi Fondacija bila nosilac autorskih prava i mogla da ih bez ograničenja podari javnosti. Sada je po tom principu dostupan samo jedan udžbenik, „Tehnika i tehnologija“ za sedmi razred, koji je izdala Infotehnika, a sponzorisala Fondacija. „Idealno bi bilo da se izdavači naviknu na nov model rada. Autor napiše udžbenik, za to bude unapred plaćen, a onda udžbenik ide na internet, u etar“, kaže Kavčić za „Vreme“. „Najbolje je da država shvati da je to moguće i od Zavoda za udžbenike napravi javni servis koji bi štampao te udžbenike, a ne ganjao dobit.“

Kavčić podseća da država danas plaća oko šest miliona evra godišnje za udžbenike 80.000 dece iz socijalno ugroženih porodica, ili komplete za treće i svako sledeće dete u porodici.

„Tu se plaćaju pune maloprodajne cene koje određuje izdavač, a nastavnik bira udžbenike. U novom sistemu, kada bi se prodavalo po ceni štampe i distribucije, moglo bi da se štampa za dva dinara po stranici. Tih šest miliona bilo bi dovoljno da se svake godine štampaju svi udžbenici u celoj državi i da se dele besplatno. Sada šest miliona trošimo na stvaranje profita izdavača“, kaže Kavčić.

Gordana Knežević-Orlić, direktorka Kleta u Srbiji, u pisanom odgovoru „Vremenu“ navodi da „gospodin Kavčić ne daje besplatne udžbenike. On prodaje štampane udžbenike za dva dinara po strani (kao kada biste futoški kupus prodavali za dva dinara po listu – za 28 godina koliko sam u izdavaštvu ovako nešto nikad nisam čula). To znači da jedan udžbenik od 250 strana košta 500 dinara bez PDV-a i troškova transporta.“

POLUPRAZNA ILI POLUPUNA ČAŠA

Deluje da Kavčić ima simpatije roditelja koji se žale da su udžbenici sve veći udar na budžet. Nedavno je, gostujući na Studiju B, Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike igrala na kartu da je nekad sve bilo bolje. I kvalitet, a posebno cena. Ivanovićeva je tvrdila da su, u vreme monopola Zavoda, udžbenici bili triput jeftiniji.

To nije tačno. Prema računici „Vremena“, na početku liberalizacije tržišta udžbenika pre sedamnaest godina, prosečni komplet za osnovnu školu stajao je oko 14 odsto prosečne plate. Danas za njega treba izdvojiti 22 odsto prosečne plate, a zaposlenost je znatno viša.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić sa simpatijama gleda na Kavčićev poduhvat, ali za „Vreme“ kaže: „Ispostavlja se da je svaka akcija na polju udžbenika ili socijalna ili komercijalna – ili roditelji pitaju kako da daju 15.000 dinara za udžbenike, ili se izdavači žale na nešto drugo. Gde je učenik koji se pita za koga je pisan udžbenik? Ili kaže da neku knjigu nikad nije otvorio jer nastavnik ne predaje po knjizi?“

foto: lenka pavlović

BLICKRIG NEMAČKOG IZDAVAČA

Kavčićeva saradnja sa Zavodom je gotovo holivudski obrt. Državni izdavač, kroz rad jednog filantropa, tako servira hladnu osvetu Kletu. Kada je pre više od pet godina nemačka kuća pokrenula ofanzivu lobiranja protiv izmena Zakona o udžbenicima, to je bilo motivisano upravo time što nisu uspeli da kupe Zavod. Država je odustala od privatizacije. Zato je u aprilu 2015. direktor Kleta Filip Hausman pisao tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću. Njih dvojica su se sreli u februaru te godine kad je Vučić boravio u Štutgartu, u poseti premijeru pokrajine Baden-Virtemberg. U pismu, koje je 2018. godine objavio BIRN, Hausman podseća Vučića na susret.

Ministarstvo obrazovanja, koje je tada vodio Srđan Verbić, planiralo je novi Zakon o udžbenicima sa idejom da saseče uticaj i profit izdavača. Nastavnici bi knjige mogli da menjaju tek na svake tri godine, cene udžbenika bi bile ograničene, a izdavači nastavnicima ne bi smeli da poklanjaju ništa više od olovke ili blokčeta.

Iz Hausmanovog pisma se stiče utisak da mu je Vučić tokom susreta u Štutgartu nagovestio da Verbićev zakon neće proći. „Ukoliko novi zakon bude primenjen, moraćemo da razmotrimo okončanje naših aktivnosti u Srbiji što verujem da nije u interesu Vlade i nije dobro za njene napore da privuče strane investitore“, pisao je Hausman srpskom premijeru. Upućeni kažu da je Klet na vetrometini interesa pokrenuo blickrig kakav se retko viđa čak i u malim zemljama poput Srbije. Zbog novog zakona intervenisao je nemački ambasador, a pisma je pisao i Dejvid Mekalister, nemački demohrišćanin, tada izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Kod ministra Verbića su se raspitivali iz Evropske komisije. „To svakako nije uobičajeno niti se dešavalo drugde. Pričao sam sa ministrima iz drugih zemalja regiona – svuda je bilo tvrdo, tužbe, pritisci, ali nigde kao u Srbiji“, kaže Verbić za „Vreme“.

Iz perspektive Kleta, u pitanju je legitimna odbrana interesa. U odgovorima na pitanja BIRN-a, Hausman je naveo da je njegova kuća samo istakla pozicije o zakonu u nastanku. „To je retko kada toliko neophodno, kao što je bilo u Srbiji.“ Zamerka Kleta je da opstanak državnog Zavoda remeti tržišnu utakmicu. U biti slobodnog tržišta je da potrošač bira. Kod udžbenika je drukčije – biraju nastavnici, a plaćaju roditelji. U teoriji, niko ne mora da ih kupi. U praksi, niko ne šalje dete u školu bez udžbenika.

CENE NIKAD NISU OGRANIČENE

Verbić je progurao zakon krajem 2015, doduše uz izmene koje su bile kompromis sa izdavačima. Pored Kleta, ni mali izdavači nisu bili zadovoljni jer je zakon predviđao da knjige smeju da prodaju samo oni koji, izborom nastavnika, pređu „cenzus“ od pet odsto od ukupnog broja udžbenika u razredu. To je i „ubilo“ Zavod za udžbenike, tvrdi Gordana Knežević-Orlić i podseća da je Verbićev tim prvo planirao da cenzus bude čak 15 odsto. „Zamislite koga bi sve počistio taj Zakon da je ostalo 15 odsto? Kako onda možete da kažete da smo se borili za naše povlastice, upravo suprotno: borili smo se da dobijemo zakon koji našoj maloj i ranjivoj kreativnoj industriji daje mir i mogućnost planiranja“, navodi direktorka Kleta.

Verbićev zakon je predviđao pravilnik za cene udžbenika sa formulom koja ograničava honorare autora, urednika ili lektora, dok bi štamparije dostavljale ponude Ministarstvu obrazovanja. Iz tadašnjeg tima ministra Verbića za „Vreme“ iznose procenu da bi udžbenici bili barem upola jeftiniji da je pravilnik zaživeo. Ali nije. Bivši ministar trgovine Rasim Ljajić nikada nije potpisao pravilnik. Kasnije je negirao da je otezao zbog pritiska nemačke ambasade. „Normalno je da ambasadori pritiskaju za interese kompanija iz svojih zemalja, ali naše je da ne podlegnemo tim pritiscima“, rekao je Ljajić za BIRN. „Jednostavno smo Ministartvu prosvete uložili racionalne primedbe na pravilnik i mesecima nismo dobili odgovor na njih.“

Dva ministarstva su usaglasila predlog pravilnika u julu 2016, ali bilo je kasno – umesto Verbića došao je Mladen Šarčević, čovek iz privatnog obrazovanja kojeg bije glas da je blizak Kletu. Ne samo da nije potpisao pravilnik o cenama, već je radio na novom Zakonu o udžbenicima – onom koji je danas na snazi – i ide naruku izdavačima. Na zaprepašćenje domaćih izdavača, Šarčević se pojavljivao na promocijama Kletovih izdanja i pre dve godine poslao dopis školama da ne menjaju udžbenike za prvi i peti razred. „Jasno je kome je to odgovaralo. A preporuka ministra koji postavlja direktore škola zvuči obavezujuće“, kažu nam u jednom domaćem izdavaču.

POKLONČIĆI I POKLONI

„Kao domaći izdavači, osećamo se veoma neravnopravno. Klet uz dobru umreženost i strani uticaj uvek može da interveniše i zaštiti kapital u Srbiji. Mislim da je svaki monopol loš – i onaj koji je pre imao Zavoda za udžbenike. Tako se osećam i sada sa ovim odnosom snaga“, kaže taj izvor.

foto: lenka pavlović

Naši sagovornici ne osporavaju kvalitet Kletovih udžbenika. Mnogi se kunu da baš taj izdavač za neke predmete i razrede nudi najbolju stvar. Ali, da li je to dovoljno za ovakvu dominaciju?

Od dolaska Šarčevića u Ministarstvo nije ažurirana baza podataka u kojoj se za vreme Verbićevog mandata moglo tačno videti čije je sve udžbenike neka škola poručila. Sada ostaju procene, a one kažu da Klet drži oko dve trećine tržišta sa još dva izdavača koje je kupio (Novi Logos i Freska). Gordana Knežević-Orlić iz Kleta to naziva „ispraznim pijačnim pričama“. Bez zvanične statistike Ministarstva ne može se znati koliki je čiji udeo, dodaje ona. Priče o „monopolu“ svoje izdavačke kuće vidi kao neutemeljeno blaćenje zbog kojeg su spremni i na tužbe.

Više izvora „Vremena“, pak, navodi da dvestotinak osnovnih škola naručuje isključivo udžbenike grupacije Klet. „Nije li to malo čudno da baš nijedan drugi udžbenik ne bude izabran? To jasno pokazuje da postoje dilovi“, kažu u jednom domaćem izdavaču.

Jedna učiteljica, koja ima iskustva sa izradom udžbenika, za „Vreme“ priča kakvi su to „dilovi“. Kada se približi vreme da nastavnička veća odaberu čije će udžbenike koristiti sledeće školske godine, po školama zađu promoteri izdavača. Ističu prednosti svojih knjiga, bude tu i poklončića za nastavnike. „Prosvetni radnici su strašno uniženi. Onda je i te kako moguće da pridaju veliki značaj malom znaku pažnje. Pa tako možda odaberu udžbenik jer su dobili promotivni kišobran“, kaže ova učiteljica. Izdavači za direktore katkad organizuju „konferencije“ po Zlatiboru ili Kopaoniku. „Meni direktor nikad nije rekao za koji udžbenik da glasam niti bih ga poslušala. Ali ima škola gde direktori imaju veliki uticaj na nastavnike.“ Prema rečima ove učiteljice, „svi izdavači pokušavaju da pridobiju nastavnike, ali niko ne može da priđe Kletu zbog finansijske moći“. Školama su na revers ustupani i tablet-računari. Izvor iz nekadašnjeg Verbićevog tima to kaže ovako: „To su šibicarske fore, ali Klet je uspešan sa njima.“

BORBA JE TEK POČELA

U takvu baru punu krokodila sada je uskočio Aleksandar Kavčić i podigao velike talase. Po svemu sudeći, ni na prve tužbe nećemo čekati dugo. Ministarstvo prosvete za sada mudro ćuti, rastrzano između interesa državnog, stranog i malih izdavača i popularne ideje koju nudi Kavčić. „Vreme će pokazati koje su stvarne namere i mogućnosti Fondacije Kavčić“, navodi direktorka Kleta Gordana Knežević-Orlić. „On nije izdavač udžbenika, na sajt nije stavio prevode ovih udžbenika na jezike nacionalnih manjina, niti je bilo gde pomenuo da će uložiti u prilagođene udžbenike za slepu i slabovidu decu… a to su sve obaveze izdavača udžbenika. Nikada u životu nisam videla da se ‘dobrotvor’ ovoliko reklamira.“

„Očekujem krajnje nefer borbu“, kaže na to Kavčić. „Ali to je tako kad se multinacionalna kompanija bori za profit. Naći će ličnost na koju bacaju sve što mogu kako bi se skrenulo sa teme, i čekaju šta će da se zalepi. Moram da budem teflon i izdržim napade. Jer je daleko viši cilj da Srbija ima besplatne udžbenike.“