Najava formiranja evropske Superlige u kojoj bi se pre svega takmičili samo najbogatiji klubovi, iz temelja bi uzdrmala evropski fudbalski poredak. Osim dvanaest elitnih timova-osnivača, koji bi među sobom delili basnoslovnu zaradu merenu u milijardama evra, svi drugi su digli glas protiv ovog takmičenja
Nikakvi sportski motivi ne mogu se pronaći u odluci najbogatijih evropskih klubova da osnuju „ligu za sebe“, nezavisnu od UEFA i FIFA, u kojoj će svake sezone igrati samo jedni protiv drugih, na radost korporacija, sponzora, medija, vlasnika kapitala i sopstvenih klupskih džepova. U trenutku nastajanja ovog teksta šest engleskih klubova i još po tri iz Italije i Španije – Milan, Arsenal, Atletiko Madrid, Čelsi, Barselona, Inter, Juventus, Liverpul, Mančester Siti, Mančester Junajted, Real Madrid i Totenhem – pokrenuli su projekat nove evropske Superlige u kojoj bi trebalo da se nadmeće 20 najboljih klubova u Evropi. Bazu će činiti petnaest timova-osnivača, plus pet koji će se u ovaj „zatvoreni“ tip nadmetanja kvalifikovati na osnovu rezultata u prethodnoj sezoni. Iako imena još tri kluba koja će biti deo novog formata i dalje nisu poznata, već se zna da to neće biti PSŽ, Bajern ili Porto, koji su odbili poziv da se pridruže ovom takmičenju.
Čini se da je ključni motiv za formiranje nove „elitne“ lige novac. Predviđeni budžet od 5,25 milijardi evra poput magneta je privukao najveće klubove. Superliga svojim učesnicima nudi i „solidarne isplate“ u iznosu od 10 milijardi evra, koje će rasti kako prihodi lige budu rasli tokom 23-godišnjeg perioda trajanja ugovora, što govori o dugoročnoj strategiji novog formata.
AMERIČKI UTICAJ
Takmičenje u ovom obliku, međutim, preti ne samo da pocepa postojeće panevropske i nacionalne lige, već i da nepovratno produbi ionako veliki jaz između bogatih i siromašnih klubova Evrope. Magazin „Forbs“ navodi da Superliga predstavlja „egzistencijalnu pretnju fudbalskim asocijacijama širom kontinenta i direktan napad na UEFA, koja je 51 odsto svog prihoda – 2,37 milijardi dolara – ostvarila od medijskih prava za prenošenje Lige šampiona u periodu od 2018. do 2019. godine“.
Jedan od ključnih pokrovitelja ovog projekta je i američka finansijska korporacija „Džej Pi Morgan“. Američki uticaj na novoformirano evropsko takmičenje vidljiv je i u upravljačkoj strukturi nove lige, jer će jedan od njenih potpredsednika biti Džoel Glejzer, član uticajne porodice koja je vlasnik Mančester Junajteda, ali i NFL ekipe Tampa Bej Bakanirsa koja je ove godine osvojila Superboul. Predsednik novoformiranog takmičenja biće prvi čovek madridskog Reala Florentino Perez, a još jedan potpredsednik šef italijanskog Juventusa Andrea Anjeli.
UEFA UZVRAĆA UDARAC
Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin već je zapretio drakonskim sankcijama za sve uključene u novi format takmičenja. On kaže da fudbaleri koji budu igrali u Superligi neće moći da nastupaju za svoje reprezentacije, što posledično znači da neće moći da igraju na Evropskom prvenstvu i Mundijalu. Najavljena je i diskvalifikacija svih „odmetnutih“ klubova iz takmičenja UEFA, ali i iz Međunarodne fudbalske federacije, FIFA.
Prvi čovek evropskog fudbala najavio je i da će UEFA podneti tužbu tešku do 60 milijardi evra, sa ciljem da izvrši dodatni pritisak na klubove Superlige. „Od ovog trenutka UEFA i fudbalski svet ujedinjeni su u borbi protiv sebičnog projekta nekoliko klubova motivisanih isključivo pohlepom. Zajedno ćemo se boriti protiv besmislenog projekta“, naglasio je Čeferin. U narednim danima očekuje se i odluka o završnici ovogodišnje Lige šampiona i Lige Evrope, a UEFA preti da iz takmičenja koja su u toku izbaci Real Madrid, Mančester Siti, Čelsi, Mančester Junajted i Arsenal.
DISKRIMINACIJA SIROMAŠNIH
UEFA je, međutim, i sama puno doprinela odluci najuspešnijih evropskih klubova da formiraju Superligu, jer već godinama traje proces podilaženja Evropske kuće fudbala interesima najbogatijih. Još otkako je iz Kupa šampiona, koji je zaista predstavljao format u kome su se takmičili pobednički klubovi domaćih, nacionalnih liga, izrasla UEFA Liga šampiona – u kojoj su najjače i najbogatije lige imale po tri ili četiri učesnika – stvari su krenule pogrešnim tokom. Nedavna odluka UEFA da se formira „provincijska“ Liga konferencija, rezervisana za siromašnije, mahom istočnoevropske klubove, samo je potvrdila diskriminatorski koncept savremenog fudbala, zasnovanog na moći i profitu. A deljenje dobiti i privilegija nije u prirodi neoliberalnog kapitalizma, pa su tako i najbogatiji klubovi odlučili da gro finansijskog kolača zadrže samo za sebe.
U ovoj računici je bitno i to da su najbogatiji evropski klubovi često ujedno i najveći dužnici. Barselonin dug veći je od milijardu evra, Real duguje 900 miliona, neto dug Mančester Junajteda porastao je na 528 miliona evra, Juventus duguje 385 miliona… Na sve to, istraživanje konsultantske kuće Diloit pokazuje da će najbogatiji fudbalski klubovi do kraja sezone 2020/2021. izgubiti čak dve milijarde evra usled pandemije korona virusa.
Svega 12 sati nakon što je objavljeno da će biti osnovana Superliga, UEFA je potvrdila da će Liga šampiona od 2024. imati novi format sa čak 36 klubova.
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Republikanci su nakon izbornog neuspeha 2012. godine pokrenuli proces unutrašnjeg preispitivanja: šta je krenulo po zlu. Sve to je sažeto prikazano u izveštaju koji se kolokvijalno naziva autopsijom Republikanske partije. Imajući na umu izborni rezultat 2016. godine, reklo bi se da su načinili pravi potez u pravo vreme, premda je teško utvrditi da li je tekst autopsije bio vodič za izbornu pobedu ili se, jednostavno, dogodio Donald Tramp. Pred demokratama je 2024. godine isti zadatak, pitanje je samo da li ima kadrih i voljnih da ga ispune
Politika novog predsednika SAD verzija je destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma – čak sa elementima rasizma – koja pruža krake prema nezadovoljnima takozvanom liberalnom hegemonijom i strukturama moći koje je održavaju. Zbog toga nije teško utvrditi odakle potiče toliki politički entuzijazam u Srbiji kada je reč o Trampu. Srbi o sebi vole da misle da su kolektivna žrtva tog istog sistema ili makar vlast u Srbiji nastoji da plasira takvu sliku prema biračkom telu
Nakon pucanja koalicije Olafa Šolca, novi izbori u Nemačkoj biće verovatno u februaru. Da li su problemi dublji od jedne loše vlade i šta tu može da učini Fridrih Merc
Bura na političkoj sceni Nemačke se i dalje ne stišava. Kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će Bundestag glasati o poverenju Vladi 16. decembra. Nakon toga, potrebno je da se nemačke stranke dogovore oko nekih urgentnih pitanja
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
