Pre dve nedelje, Srbija i Velika Britanija potpisale su sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji dveju država. Tom prilikom, u poseti Srbiji bio je britanski ministar za izvoz Grem Stjuart. Razgovaramo o značenju tog sporazuma, kako iz britanskog ugla izgleda poslovno okruženje u Srbiji, kreditnoj agenciji Ujedinjenog Kraljevstva i koje mogućnosti za Srbiju otvara. Tu su i teme zaštite životne sredine – goruća tačka u Srbiji, u kojoj se govori o zelenoj prestonici i brizi, a vazduh ima i boju i miris – ali i obrazovanje, kojim se Stjuart bavio dugo godina. Razgovor je obavljen pismenim putem.
„VREME„: Na koji način bilateralni sporazum između Velike Britanije i Srbije može da unapredi buduću saradnju dve države? U kojim oblastima vidite najviše prostora za poboljšanje?
GREM STJUART: Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) i Srbije dele 184 godine istorije. Zapravo, mi smo potpisali prvi trgovački sporazum 1879. godine i želeli bismo da izgradimo još bolje odnose u budućnosti. Srbija je postala 67. država u svetu sa kojom smo sklopili partnerstvo i trgovački sporazum. Ovaj dogovor otvara vrata za veću saradnju i koristiće i preduzećima i potrošačima u obe zemlje. Naša bilateralna saradnja se udvostručila u poslednjih deset godina i veoma smo posvećeni da je izgrađujemo dalje održavajući jake trgovačke veze ne samo sa Srbijom, već i sa celim Zapadnim Balkanom.
Naše zemlje takođe dele slične izazove kada je reč o budućem rastu. Partnerstvo u polju nauke i obrazovanja postaće sve važnije. Klimatske promene i globalna pandemija su pokazale koliko je za uspešan globalni odgovor ključna naučna saradnja. Dvoje naučnika iz Srbije su bili u timu Univerziteta Oksford koji je razvio vakcinu protiv kovida 19 sa AstraZenekom, što dokazuje da to možemo postići zajedno.
Premijerka Brnabić mi je govorila o ličnom iskustvu u britanskom obrazovnom sistemu. Želim više ovih razmena ideja i ekspertiza – upravo doprinos koji pružaju talenti iz celog sveta čini britanski obrazovni sistem tako živim i dinamičnim.
Koje su najveće prepreke i izazovi za britanske firme da investiraju u Srbiji?
Srbija je atraktivna destinacija koja stoji dobro u ekonomskim rangiranjima, poput Duing biznis liste Svetske banke. Reforme stvaraju zdravije i izvesnije poslovno okruženje. Velike britanske kompanije kao što su Unilever, AstraZeneka i JCB imaju ovde uspeha, ali bih želeo da toga bude više. Zato sam predložio srpskim ministrima da posete Veliku Britaniju kako bi promovisali mogućnosti direktno britanskim firmama.
Treba da radimo zajedno. UK treba da podstiče britanske investitore da razmotre Srbiju i promoviše je kao mesto za biznis. Srbija treba da nastavi da radi na reformama kako bi uverila investitore i rešila se svih zaostalih konotacija na balkansku nestabilnost.
Srpska vlada je prepoznala da razvoj infrastrukture igra ključnu ulogu u privlačenju investicija – 60 odsto ekonomskog razvoja regiona zavisiće od infrastrukture. Povezivanje mesta i gradova unutar zemlje, kao i u regionu, biće ključno za privlačenje stranih investicija na Balkan. Sa zadovoljstvom sam slušao o rastućim ambicijama Srbije i UK je posvećena da ih podrži kroz deljenje znanja i jačanje kapaciteta, ekspertizu britanskih kompanija i podršku UKEF-a (UK Export Finance, kreditna agencija britanske vlade).
UK Export Finance je udvostručio sumu (od dva na četiri milijarde funti) za podršku projektima u Srbiji. Na koji način UKEF funkcioniše i koje mogućnosti otvara?
UKEF je najstarija svetska izvozna kreditna agencija. Razlikuje se od drugih nacionalnih kreditnih agencija po svojoj fleksibilnosti: samo 20 odsto od bilo koje vrednosti kredita treba da bude potrošeno na britanske lance snabdevanja – bilo da je reč o dobrima ili uslugama – a uslovi vraćanja su konkurentni u poređenju sa onima koje naplaćuju druge OECD kreditne agencije. Druga prednost je što UKEF može da obezbedi garancije za finansiranje u srpskom dinaru, tako da srpske firme mogu ga kupuju britansko i plaćaju u lokalnoj valuti. I privatne i vladine kompanije mogu da apliciraju za UKEF finansiranje. Ponosni smo na činjenicu da je UKEF jedan od globalnih lidera u svojoj oblasti, imenovana kao najbolja eksportna kreditna agencija poslednje tri godine zaredom od strane Global Trade Review, a Britanska asocijacija izvoznika je ocenjuje sa 9/10 svake godine, počev od 2014.
Prvi projekat koji će iskoristiti podršku UKEF u Srbiji biće autoput Moravski koridor. Ovaj projekat će spojiti istočnu i zapadnu Srbiju i biće jedan od najrazvijenijih projekata autoputa u regionu koristeći najnoviju telekomunikaciju, signalizaciju i tehnologiju za kontrolu poplava. Nadam se da će ovo biti prvi od mnogih projekata koji će koristiti UKEF podršku u Srbiji. Razgovarajući sa ministrima u Beogradu, vidim veliki potencijal za saradnju u energetici, životnoj sredini i saobraćaju. Posebno je železnica izdvojena kao ambiciozna razvojna tačka i, kao zemlja sa najstarijom železnicom u svetu, UK može da obezbedi podršku u finansijama i znanju. Mi smo takođe izrazili interesovanje da finansiramo gradnju beogradskog metroa u saradnji sa francuskim partnerima.
Vaša zemlja će biti domaćin Konferencije o klimatskim promenama KOP26 u Glazgovu novembra ove godine. Poslednja konferencija (2019) se završila u prilično pesimističnom tonu. Imajući u vidu da je UK učinila dosta kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije i uopšte, u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, koje lekcije vidite kao najznačajnije? Ili, koje mitove o ekologiji britanski primer razvejava?
Ponosni smo što smo prva velika ekonomija koja je postavila zakonski obavezujući rok za nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. Ugalj će biti potpuno izbačen iz naše energetske mreže do 2024. Nadamo se da će mnoge vlade na Samitu izaći sa ambicioznim nacionalno utvrđenim doprinosima smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Mislim da postoje dve ključne lekcije koje se mogu izvući iz našeg iskustva. Prvo, mit je da vaša ekonomija ne može da raste dok prolazite kroz energetsku tranziciju. BDP Velike Britanije porastao je za 73 odsto u periodu od 1990. do 2019, a u isto vreme emisija je pala za 43 odsto. Ovo pokazuje direktnu korelaciju između investiranja u prave tehnologije i istraživanja i otvaranja novih radnih mesta i produktivnosti. Drugo, što duže odlažete početak tranzicije, to će troškovi rasti. Nezavisni Šternov izveštaj, sproveden za potrebe Vlade Velike Britanije, ovo je shvatio još 2006. Dok će troškovi obnovljivih izvora postati jeftiniji, popravljanje štete od nesmanjene upotrebe uglja i klimatskih promena uvek će nadmašiti uštede. Upravo zato na svim sastancima urgiram kod donosilaca odluka da krenu što brže u tranziciju.
Rizik od nasukane imovine je vrlo realan u zemljama koje planiraju investicije u ugalj: gornje procene govore da su investitori i vlade u riziku u iznosu od dva triliona dolara u nasukanoj imovini u industriji uglja. Srbija ne bi trebalo da misli kako će izbeći neprofitabilnost uglja – čak i moderne, „čiste“ termoelektrane na ugalj zagađuju i u opasnosti su.
Srbija je jedna od potpredsednica predstojeće KOP26. Lista ovdašnjih problema u oblasti životne sredine je predugačka. Postoji proklamovana politička volja da se bave time, ali se realna situacija u mnogo aspekata pogoršava. Šta bi moglo da se uradi, kada je reč o uticaju na donosioce odluke, kao i na podizanje svesti u javnosti?
U susretima sa srpskim ministrima bilo je jasno da razumeju globalne trendove kao što je znatan pad troškova obnovljivih izvora, potencijalno uvođenje prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida – što sve pokazuje da će korišćenje uglja postati sve skuplje u godinama koje dolaze. Srbija ima pojačane ambicije – na decembarskom Samitu o klimatskoj ambiciji 2020. predsednik Vučić se založio za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 33 odsto u poređenju sa 1990. Ali, uzimajući sve u obzir, Srbija treba da bude ambicioznija i da dela brže. Ne može da se oslanja na ugalj na duže staze jer će to učiniti srpski izvoz skupljim. Razumem da je reč o veoma kompleksnom zadatku u Srbiji gde je struja proizvedena iz uglja subvencionisana i gde mnogo domaćinstava zavisi od industrije, ali ekonomski pritisak od korišćenja uglja uskoro će postati neizbežan.
Mislim da se svest javnosti povećava poslednjih godina sa porašću popularnosti otvorenih podataka – danas građani mnogo više mogu da proučavaju statistike i performanse vlade. Ovo je posebno slučaj u Srbiji, gde je Agencija za zaštitu životne sredine omogućila pristup podacima i građani vide kada je visok nivo određenih čestica i sumpor dioksida u vazduhu koji udišu. Znam da se srpska vlada ozbiljno odnosi prema ovome.
Međutim, svest javnosti još nije dovoljna kada je reč o opštoj zaštiti životne sredine i važnosti prirode. Priroda je naše najvažnije oruđe u borbi protiv klimatskih promena i ona može smanjiti do 30 odsto emisija, ali samo ako se odnosimo prema njoj kako treba – moramo da sačuvamo prirodna staništa i ekosisteme od kojih svi zavisimo. Nadam se da će, kako izlazimo iz zaključavanja zbog kovida, ljudi takođe umeti više da cene značaj prirode na naše mentalno zdravlje. Srbija je prelepa i njen turistički potencijal je ogroman, ali će Srbija ispuniti taj potencijal samo ako svako vodi računa o svom okruženju.
Jedna od oblasti vaše ekspertize je obrazovanje. Govorilo se mnogo o efektima pandemije kovida 19 na ekonomiju. Ali koje su, po vašem mišljenju, njene najvažnije posledice upravo na obrazovanje?
Pandemija je na globalnom nivou stvorila ogromne izazove za one koji se bave obrazovanjem, uključujući zemlje kao što je UK, koja svake godina prima hiljade i hiljade studenata iz sveta. Ipak, državne i privatne britanske obrazovne institucije su pokazale neverovatnu otpornost i razvile su inovativne onlajn i druge pristupe kako bi pomogli studentima i na taj način nastavili da nude visokokvalitetno obrazovanje, nezavisno od lokacije. Već su sada stotine hiljada studenata uključene u učenje na daljinu, nalaze se i rade po celom svetu završavajući istovremeno kurseve na britanskim koledžima i univerzitetima.
Naravno, velika nepoznanica je kako će protekla godina uticati na pristupe obrazovanju u budućnosti i koliko će daleko ovi novi pristupi postati stalni inventar u načinu na koji nastavljamo da pružamo obrazovne usluge.
