foto: ap photo
Nikola Jokić je uveo promenu u načinu košarkaške igre, koja je postavljena još pri osnivanju NBA lige – do sada smo videli da visoki igrači mogu da menjaju pozicije u ekipi, ali niko nije uspeo da bez atletskih sposobnosti iz korena izmeni shvatanje uloge centra u timu. Kada centar preuzme ulogu plejmejkera, postaje toliko različit od drugih da to, u nekom trenutku, postane neka nova vrsta košarke. Nagrada za najboljeg igrača regularnog dela NBA lige je potvrda da je Jokić iz korena promenio NBA, a samim tim i svetsku košarku
Kada smo pisali o mogućnosti da Nikola Jokić postane MVP regularnog dela NBA lige (vidi „Vreme“ br. 1585, „Nestvarna sezona ‘bucka iz Sombora’“), naveli smo da bi eventualna nagrada zasluženo pripala Jokiću bez obzira šta njegov tim uradi tokom plej-ofa. Denver Nagetsi su završili učešće u drugom kolu plej-ofa Zapadne konferencija, posle poraza od 4:0 protiv Finiks Sansa. Bez povređenog Džemala Mareja i uz vidan umor Nikole Jokića posle duge sezone, Denver Nagetsi nisu mogli da pariraju raspoloženim Sansima.
U poslednje dve godine, MVP titulu je dobijao Janis Adetokumbo, iako njegovi Milvoki Baksi nisu opravdali ulogu favorita u Istočnoj konferenciji tokom plej-ofa. Ovo je ipak individualna nagrada, koja predstavlja ocenu koliko je određeni igrač uticao na igru i rezultate svog kluba tokom regularnog dela prvenstva.
NAJKORISNIJI IGRAČ
Majk Meloun, trener Denver Nagetsa, je jedan od najzaslužnijih ljudi za karijeru Nikole Jokića. U ragovoru sa novinarima posle saznanja da je Jokić dobio MVP titulu, posebno je insistirao na jednom datumu – 26. decembru 2016 godine, danu kada je odlučio da Jokić više neće biti klasičan centar. Iako je pred sobom imao igrača koji je tek dve godine bio u NBA, izabranog sa 41. pozicije na draftu, sa naizgled malo izgleda za veliku karijeru i uspeh u „ligi atleta“, Meloun je napravio krajnje radikalan potez, do tada neviđen u košarci. On je Jokića postavio kao centralnu figuru igre u napadu, i na taj način promenio košarku koja je do tada postojala. Sve posle toga je košarkaška istorija, koja i danas traje.
Denver Nagetsi su postali jedan od najboljih timova u NBA ligi, a Nikola Jokić je, kao zahvalnost svom treneru, počeo da prikazuje jedinstvenost shvatanja košarkaške igre.
Na pitanje novinara kako se nosi sa atletskim sposobnostima protivničkih igrača u NBA ligi, Jokić je jednom prilikom izjavio: „Moram da ih usporim, ne mogu sa njima, mnogo su brzi. Bolje neka oni igraju u mom ritmu. To mi je ostalo iz Mege, da ja igram kako meni odgovara, a ne kako oni hoće“.
Upravo to je najbolja definicija košarke koju Jokić predstavlja. Dok gledate kako Jokić igra, izgleda vam da je veoma lako postići tridesetak koševa po meču, usput podeliti desetak asistencija i imati najmanje toliko skokova. Iako se naizgled jedva podiže sa zemlje i ne poseduje brzinu, za razliku od američkih košarkaša koji pri zakucavanju uveliko glavom dosežu obruč, uvek je u najboljem položaju u odnosu na loptu. Trenutak za skok bira imajući osećaj gde će lopta posle obruča odskočiti, dok drugi razgrću sve oko sebe i sirovom snagom prave poziciju za skok. Sve to je upotpunio sa nikad viđenim pregledom igre i mogućnošću da svoje saigrače upošljava u idealnoj poziciji za postizanje poena. To do sada nije bilo svojstveno bilo kom igraču na poziciji centra, još od vremena Vilta Čemberlena. Od 100 košarkaških novinara koji biraju MVP-a NBA lige, njih 91 je glasalo za Jokića. Svestranost i nesebičnost ga je dovela u poziciju da ne postoji igrač sličan njemu, dok su mu jedinstvenost i košarkaška inteligencija donele nagradu za najboljeg igrača NBA lige.
SKROMNI MOMAK IZ KOMŠILUKA
Skromnost i prirodna nezaineresovanost za medije su napravile problem samoj NBA prilikom izbora Jokića za MVP-a. Kako unovčiti ovaj izbor je sada najveće pitanje u marketinškim agencijama širom Amerike.
Najbolju izjavu ovim povodom je dao nekadašnji NBA centar Endru Bogut: „Da sam ja prosečan navijač, voleo bih da gledam Jokića jer je to momak sa kojim mogu da se poistovetim. Izgleda kao neko s kim bih išao u pab na pivo, za razliku od Janisa Adetokumba i Džoela Embida (kandidati za izbor MVP-a – prim. aut.), koji su zveri, ali nemaju ni blizu veština kao Nikola. Mislim da ne dobija zasluženu pažnju jer nije superstar van terena – da je Lebron Džejms imao ovakve brojeve ove godine, već bi bio predsednik Amerike.“
Ipak, bez obzira na Nikolinu skromnost, titula MVP-a povlači za sobom finansijske obaveze koje Denver Nagetsi moraju da plate ukoliko žele da potpišu ugovor o nastavku saradnje. Poznavaoci ovih prilika predviđaju novi maksimalni ugovor za Jokića, koji bi mogao da potpiše sledeće godine. Za buduću vernost Nagetsima, Jokić bi morao da dobije „Super max ugovor“ na fantastičnih 241 milion dolara za pet godina, čime bi postao najplaćeniji košarkaš na svetu. Nakon prvog potpisa profesionalnog ugovora sa Nagetsima, pre samo šest godina, Nikola je pozvao roditelje i rekao im da sada mogu da kupe konja kojeg je želeo. Novac svakako nije prioritet za Jokića, ali ako ovako nastavi, njegov rodni grad Sombor mogao bi da postane svetski centar konjičkog sporta.
Nikola Jokić je treći košarkaš iz Evrope koji je izabran za MVP-a NBA lige. Prvi kome je to pošlo za rukom bio je Dirk Novicki, koji je 2007. godine vodio Dalas Meverikse do najboljeg rezultata u regularnoj sezoni u istoriji franšize. Posle četiri godine je uspeo da osvoji ligu. Njegov put u NBA je sličan Jokićevom. Sa nepunih 20 godina, NBA skauti su prepoznali visokog igrača sa sjajnim šutom i vrlo brzo je Dalas potpisao ugovor sa njim. Ostao je u klubu narednih 17 godina. Do danas važi za najboljeg igrača iz Evrope koji se ikada pojavio u NBA ligi.
Za razliku od Nikole Jokića i Dirka Novickog, Janis Adetokumbo je pre svega atletskim sposobnostima, a manje košarkaškim veštinama dva puta biran za MVP-a. Danas atletski najdominantniji igrač NBA lige je rođen u Grčkoj. Roditelji su mu afričke izbeglice koje su prebegle u Evropu iz Nigerije. Konstitucija i snaga su mu omogućili da sa nepunih dvadeset godina bude draftovan od Milvoki Baksa. Danas, kao i Nikola Jokić, predstavlja zaštitno lice i glavnog igrača franšize. Sve se u Milvokiju kreće i završava sa njim.
Inače, uticaj evropskih košarkaša u NBA ligi raste iz godine u godinu. Za svoj uspeh u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, današnji evropski igrači moraju da zahvale pre svega Vladi Divcu i Draženu Petroviću. Oni su krajem osamdesetih godina prošlog veka otvorili vrata svim igračima iz Evrope, i pokazali Americi da se košarka igra i van njenih granica.
Dobijanjem titule MVP-a NBA lige, Nikola Jokić je, makar po značaju te titule, postao najbolji igrač sa ovih prostora. Do sada je Toni Kukoč, vlasnik tri prstena šampiona NBA lige sa Čikago Bulsima, bio najcenjeniji igrač iz bivše Jugoslavije. Luka Dončić se takođe svrstao u najbolje igrače NBA lige, i to sa samo 22 godine. Ako ovako nastavi, imaćemo u budućnosti još jednog MVP kandidata. Nikola Vučević je godinama bio najbolji igrač Orlando Medžika, a sada i Čikago Bulsa.
Nikada u istoriji NBA lige igrači sa ovih prostora nisu toliko uticali na igru svojih timova. Vasilije Micić, ovogodišnji MVP Evrolige, je već viđen za novog člana Oklahoma Tandersa, za koje sa uspehom nastupa devetnaestogodišnji Aleksej Pokuševski. Ekipa se tek gradi i ukoliko pokaže ono što se od nje očekuje, tokom narednih nekoliko godina u NBA ligi ćemo imati četiri tima koji direktno zavise od igrača sa „jugo teritorije“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
