Ko sme da ide do kraja

Dijana Hrkalović ne prati na Instagramu ni Aleksandra Vučića ni Nebojšu Stefanovića. I to je, uistinu, razumljivo. Ni ova dvojica, predvidivo, ne prate nju, dok Vučić ne prati ni Stefanovića. Ali, ministar odbrane prati oba naloga predsednika Srbije na Instagramu: buducnostsrbijeav i avucic. To, ipak, ne objašnjava njihove odnose, ni sadašnje ni prošle, niti mora da ima neki dublji smisao, profili su im ionako otvoreni i dostupni svima. Ali se i na taj način šalju određene poruke javnosti.

Eto, kad je reč o praćenju i pratiocima, predsednik Vučić je pratilac (engl. follower) na primer, Instagram profila Tome Momirovića, ministra građevinarstva, i Biljane Pantić Pilje, poslanice SNS-a, pratilac je i Dragana J. Vučićevića i Jovane Joksimović, a ima i, kao obožavalac vina, veliki spisak vinarija koje prati. Što će reći da na „grešnike i otpadnike“ ne gubi vreme čak ni na Instagramu.

za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

Stefanović i Dijana Hrkalović su tek odnedavno na Instagramu, ali su napravili potpunu pometnju svojim objavama. Posebno onim „s porukom“, pa je jedna od tema za rashlađivanje kome je i zašto ministar odbrane Stefanović poslao poruku okačivši porciju ćevapčića na svoj stori: „Ovog puta ih nisam ja pekao pa su odlični (i tri smajlija što umiru od smeha).“ Drugo kviz pitanje je kome Hrkalovićeva šalje poruku citirajući Bukovskog: „Ako ćeš da pokušaš, idi do kraja… A to može da znači i zatvor.“

Da li se ratovi unutar vladajuće stranke iz tabloida prelivaju i na društvene mreže? Zašto naprednjaci više vole Instagram, a opozicija Tviter? Kako je Srbija postala svetski lider u botovskim kampanjama?

DIKSI, VOĐA GROBARA

„Hrkalović ne šalje poruke ljubiteljima književnosti, to je izvesno. A ni Stefanović ljubiteljima brze hrane“, reči su politikologa Nikole Paruna u razgovoru za „Vreme“. Parun kaže i ovo: „To kome ih oni šalju je izvan poimanja šire javnosti, ali je dobra zabava za nju i platforma za pravljenje čaršijskih priča. U momentu u kome traje ovako osetljiv proces, ne bih se fokusirao na formate koji nestaju u 24h, nego na sam proces koji treba da objasni šta se tačno desilo pa su ljudi nestajali u 24h.“

Šta se tačno desilo, teško da ćemo saznati u naprednjačkoj državi, jer baš je to glavno pitanje koje nedostaje u optužnici protiv Belivukovog klana. I pored najava najviših predstavnika vlasti da će optužnica protiv kriminalne grupe vođe navijača Veljka Belivuka, ukupno protiv 31 pripadnika ovog klana, biti „vrhunska“, „remek-delo“, nedostaje niz najvažnijih pitanja o političarima i policajcima koji su štitili klan. Optužnica ne traži odgovore na pitanja ko je iz vrha države i policije Belivukovoj grupi pomogao da postane tako moćan, šta se događalo pre 2019. godine, ukoliko se zna da se formiranje ove grupe poklapa sa formiranjem naprednjačke vlasti u Srbiji (2013), ko im je, na kraju krajeva omogućio da vrše najteža krivična dela sve te godine?

Dvoje ljudi koje su režimski tabloidi i deo naprednjačke javnosti targetirali kao pokrovitelje Belivukovog klana iz državnih struktura, otvorili su svoje Instagram profile pre mesec, dva, ali, moć društvenih mreža je čudesna – za kratko vreme postali su vidljiviji i poznatiji javnosti nego što su to bili dok su obavljali javne funkcije u MUP-u: Stefanović kao ministar policije, a Hrkalovićeva kao državna sekretarka MUP-a. Posebno Dijana Hrkalović. Ona je za vreme svog rada u MUP-u gajila imidž misteriozne, veoma moćne žene zadužene za specijalne zadatke, uživajući najveće poverenje samog državnog vrha. Ukratko, kao da je bila broj jedan u MUP-u. Pritom se o njoj, dok je bila državna sekretarka, ništa nije znalo, posebno ne šta ju je preporučilo za tu funkciju. Javnost se za nju zainteresovala kad je počela da se pojavljuje na konferencijama za novinare s tadašnjim ministrom Stefanovićem. Više puta je prošla (i dalje prolazi) kroz rešeto provladinih tabloida, povezivanja s navijačkim grupama i kriminalnim krugovima, te optužbe naprednjačke javnosti da je umešana u aferu prisluškivanja predsednika Vučića, zbog koje je i bila na ispitivanju u MUP-u.

„Nova Dijana“ je za dva meseca postala prava influenserka sa Instagrama, pozira i šalje motivacione poruke. Ima 18.200 pratilaca, a pažljivo je prate i mediji i objavljuju svaku zanimljivost ili „šifrovanu“ poruku koja se pojavi na njenom profilu.

Posle onog skandiranja „Vučiću, pederu!“ na utakmici Proleter – Novi Sad 17. jula na stadionu „Karađorđe“, kad su grobari opet protestovali zbog hapšenja Veljka Belivuka, svoju poruku sa Instagrama poslala je i „najlepša grobarka“ Dijana Hrkalović. Uz video-klip sa svojim slikama, i delove pomenute poeme Bukovskog „Idi do kraja“, bivša državna sekretarka MUP-a napisala je dan posle utakmice: „Hvala puno na ovome što ste napravili za mene. Hvala puno svima na podršci.“ Komentari ispod objave, među kojima je bilo i onih koji za profilnu sliku koriste neku od fotografija Veljka Belivuka, bili su: „Diksi, izgrmeli smo sinoć u Novom Sadu kako dolikuje najjačoj tribini na svetu. Uz tebe smo“, „Uvek uz Partizan, Srbiju i Dijanu. Grobari Požarevac“, „Imaš najjaču armiju iza sebe. PFC“, „Jug je uz tebe. Izdrži“, „Goreo je Kavos zbog vas sinoć, gospodarice“… Dobila je i rođendansku čestitku: „Srećan rođendan budućoj predsednici!“ Bilo da je sve to samo montirano ili ne, efekat je postignut, režimskim tabloidima su ove poruke i objave na Instagramu dokaz da je Hrkalovićeva, neformalno, „vođa Grobara“.

za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

TV VUČIĆ

Sociolog Dalibor Petrović, vanredni profesor na Saobraćajnom fakultetu i predavač na master studijama Filozofskog fakulteta na predmetu Informaciono-komunikacione tehnologije i društvene mreže, kaže da je bivšu državnu sekretarku Dijanu Hrkalović neko ili posavetovao, ili je sama shvatila da je najbezbednija ako je najvidljivija: „Zapravo, što je vidljivija to je bezbednija. U kontekstu društva u kojem živimo na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca onda će se širiti i vaš glas, vaše poruke, to je na neki način i izvor vaše moći. Hrkalovićeva, tako, postaje sama za sebe medij, nije zavisna od partijskih kanala. Jer, šta oni rade? Oni prave alternativne prikaze stvarnosti u kojoj živimo, to je nešto što stranka iskonstruiše, ali oni to ne mogu da brane u socijalnim medijima.“

Profesor Petrović još podseća da isto važi i za Stefanovića. Bivši ministar MUP-a je, u jednom trenutku, shvatio da nema više mogućnosti za pomirenje unutar stranke, pa je odlučio da šalje poruke javnosti i to ne samo našoj: „Čini mi se da Stefanović šalje poruke i svetskoj javnosti. Poruke, da se on neće predati bez borbe, da neće otići a da baš ne pusti glas i mislim da je ovo neka vrsta probnih balona. Možemo da tumačimo da li je on toliko naivan da kači ćevape sasvim slučajno baš u jeku prepucavanja da li jeste FBI ili nije FBI pomogao u raskrinkavanju Belivukove grupe. Sve su to sredstva i načini ne samo da se zaštiti nego i da pošalje poruke. I svojim partijskim kolegama i domaćoj i stranoj javnosti.“

Pandemija kovida 19 je ubrzala trend porasta informisanja na internetu i društvenim mrežama.

Izolacija, neizvesnost, potreba za brzim i lako dostupnim informacijama dovela je do toga da su se i političari ubrzano preselili iz TV studija na društvene mreže. Utrkivali su se ko će pre na svom Tviter nalogu ili Instagram profilu objaviti neku važnu vest.

I predsednik Srbije je veoma aktivan na društvenim mrežama. Objavljuje fotografije i informiše javnost o gotovo svim svojim aktivnostima, raznim državnim projektima, kači slike i snimke sa svojih sastanaka, gradilišta, putovanja, iz aviona, vinograda, hvali se stopama rasta po kvartalima, čestita sportistima medalje, utrkuje se s medijima ko će prvi da objavi neku vest. Što reče dr Dalibor Petrović, postao je medij za sebe. Sam svoj medij. Tako smo, recimo, samo na Instagram profilu predsednika Vučića morali da saznamo da je preminuo patrijarh Irinej. I nigde drugde. Naime, prvo se na portalima pojavila vest da je patrijarh preminuo od posledica korona virusa (izvor je bio iz SPC) koju je potom demantovala sama SPC, a Vučić je, dan kasnije, objavio patrijarhovu fotografiju, crno-belu, i napisao: „Čast mi je bila što sam vas poznavao, takvi kao Vi nikada ne odlaze.“ Povlačenje vesti sa portala, pa zatim informacije koje su dolazile lično od predsednika o njegovoj poseti patrijarhu na VMA i pozdravima njegovih sinova koje mu je preneo, zaključno sa objavom o smrti patrijarha sutradan ujutro, samo su potvrdile već poznatu činjenicu u Srbiji da je najbrži medij – predsednikov profil na Instagramu.

Tako je sasvim je razumljivo što se njegovi sledbenici, SNS funkcioneri i oni koji žele da uđu u malobrojni krug „istaknutih članova SNS-a“ svaki dan snimaju i izveštavaju javnost i „šefa“, gde su bili i šta su radili tog dana, sastanče, obilaze radove, izveštavaju o broju gradilišta, kilometrima puta, novim investicijama i sl. Uglavnom na Instagramu, mada je eto, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, odnedavno i na TikToku, ne bi li malo popravio imidž. Idu beogradski izbori, Aleksandar Šapić mu je rekao da, bude li dobio ma kakvu funkciju, u gradu ili državi, njega u tim neće uzeti. Onda mu je Vesić poručio da je rano nešto počeo da kadrira i otvorio nalog na Tik Toku. Sad tamo priča kineski i šeta s lemurom na glavi, reklamira Sadišu (mašinu za presađivanje drveća), valjda da ublaži štetu koju je napravio u Beogradu sečom drveća, rekonstrukcijama rekonstrukcija ulica i trgova i ostalim eksperimentima koje je pravio u gradu.

Politikolog Nikola Parun kaže da svi nalozi na društvenim mrežama služe za pospešivanje imidža, pa tako i Vesićev TikTok nalog: „Iako je to mreža s prosečno najmlađim korisnicima, taj sadržaj se preliva dalje. U jednom je Vesićev TikTok nalog uspeo, on konačno negde izgleda simpatično.“

SKAJ U ZATVOR

Sociolog Dalibor Petrović kaže da je vladajuća garnitura oduvek dobro shvatala moć interneta kao medija i ne čudi ga da koriste društvene mreže i za obračune unutar partije: „Iako su uspostavili kontrolu nad tradicionalnim medijima oni se nisu opustili i shvataju koliko je važan taj kanal komunikacije zato što izmiče kontroli. Zbog toga njihovi odmetnuti članovi koriste te kanale i zdušnu pomoć ovih tehnologija.“

Društvene mreže su kanali komunikacije, i ako rat unutar partije postoji, obazriviji je Parun, videće se i na njima i u tradicionalnim medijima: „Dosad je SNS vrlo dobro kočio iskakanja pojedinaca na društvenim mrežama, to je bila boljka opozicionih partija. Videćemo koliko će u ovom navratu uspeti da zadrže sukobe u svojoj kući.“

za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

Do koje mere se u autoritarnim društvima insistira na kontroli ne samo tradicionalnih medija nego i širenju kontrole nad alternativnim putevima komunikacije, profesor Petrović kaže da to posebno pokazuje izjava ministra policije Aleksandra Vulina o zabrani upotrebe Skaj telefona, tačnije aplikacije Skaj. „Vulin je predlažio da se svaka upotreba ove aplikacije smatra kažnjivim delom što je stvar bez presedana. Ne možete da zabranite aplikaciju. To je medij kao Vajber, kao Votsap, samo što je karakteristika ove aplikacije da ima mnogo jaču enkripciju, dakle bolje štiti privatnost komunikatora, ne možete apriori da optužite onog ko koristi aplikaciju Skaj da ima loše namere. Ljudi žele da imaju zaštićenu komunikaciju i da štite svoju privatnost iz najrazličitijih razloga, ne moraju biti kriminalci. Recimo, opozicioni političari mogu da koriste takvu vrstu aplikacija za komunikaciju upravo da bi se sakrili od nadzora bezbednosnih službi. Dakle, ja i tu vidim borbu za kontrolom jer drugi mediji su potpuno podjarmljeni i ovde se seli to težište borbe.“

Mada većina srpskih političara ima naloge i na Tviteru i na Fejsbuku i na Instagramu, čini se da vlast više voli Instagram, dok se opozicioni političari opredeljuju za Tviter: „Instagram je medij vladajućih struktura, gde ta neka vrsta dijaloga nije tako oštra kao na Tviteru. Na Tviteru budete zatrpani šta god da kažete, objavite, salvom negativnih komentara, i verovatno su vladajući zato prepoznali Instagram, mrežu koja okuplja veliki broj ljudi od kojih mnogi nisu politički zainteresovani, a opet je domet toga što se uradi na Instagramu širok, na kraju krajeva, mejnstrim mediji preuzimaju odatle ono što im je u interesu.“

Među SNS-ovim „sajber ratnicima“ najviše je onih koji su zaduženi za napade na opoziciju, „strane plaćenike i izdajnike“, od Biljane Pantić Pilje do Nebojše Bakareca (videti antrfile).

za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

Za borbu s „unutrašnjim neprijateljem“ dosad se kao najbolji pokazao Vladimir Đukanović. Ništa, naravno, ne radi bez dogovora sa Aleksandrom Vučićem i njegov je najiskreniji branilac sve napadajući Vučićeve dojučerašnje najbliže saradnike. On zato sme da ode najdalje u izjavama i zatraži smenu Nebojše Stefanovića, da pita predsednika kad će da počisti „loše momke“ iz redova SNS-a, da kaže da Belivukov klan nije ništa mogao da uradi bez pomoći nekih viđenijih naprednjaka. I da se ne dogodi ništa.

Zato i unutarstranački ratovi, za sada, izgledaju kao montaža, kao fingirana stvar. Poslanik SNS-a i advokat Vladimir Đukanović može, dakle, da napiše povodom Stefanovićeve objave o porciji ćevapčića: „Tolike godine se poznajemo a iskren da budem nisam znao ministre ni jaje da umete da ispečete. Dobro je da znate sa ćevapima. Nadam se da majstor koji vas je učio nije iz Ritopeka“, da bi napravio aluziju da je Nebojša Stefanović, koordinator svih službi bezbednosti i ministar odbrane, potpredsednik Vlade Republike Srbije, umešan u stravična ubistva u kući u Ritopeku koja su počinili članovi Belivukove kriminalne grupe, a da se ne dogodi ništa.

Važno je samo da krivci budu medijski označeni, jer ih u optužnici nema i sve služi samo za propagandu i kreiranje javnog mnjenja.