foto: sava radovanović / tanjug
Ako je suditi po tajnim dokumentima koje je Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ) doturio anoniman izvor, aktuelni ministar finansija Srbije Siniša Mali je u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zaista bio vlasnik ofšor kompanija u čijem su se vlasništvu nalazila 24 stana u Bugarskoj
I gledaoci koji su u utorak pre podne gledali jutarnji Nacionalni dnevnik TV Pinka su saznali da su se u belom svetu pojavili nekakvi „Pandorini papiri“, što je naziv za do sada najveće curenje tajnih podataka o tajnim firmama sa tajnim računima i prikrivenim vlasnicima na ofšor destinacijama. Gledaoci Pinka su tako mogli da čuju da se tu radi o utaji poreza i pranju para, da su, pored ostalih, i državnici kakvi su premijer Češke Andrej Babiš, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, kralj Jordana Abdulah II, bivši britanski premijer Toni Bler, predsednici Ukrajine, Kenije, Paragvaja ili Hondurasa bili ili jesu tajni vlasnici raznoraznih ofšor kompanija.
Gledaoci Pinka, međutim, nisu u jutarnjem dnevniku saznali da se na Vikipediji odmah iza lista sa sadašnjim i bivšim šefovima država i vlada, na listi aktuelnih političara koji su prema „Pandorinim papirima“ bili ili i dalje jesu vlasnici ofšor kompanija, na šestom mestu, između ministra finansija Holandije i političkog savetnika bivšeg predsednika Argentine (stanje utorak pre podne), već nalazio ministar finansija Srbije Siniša Mali.
Lažnog doktora nauka Malog voditeljka jutarnjeg Pinkovog dnevnika nije niti pomenula, ali zato jeste „da se očekuje“ da će se u „Pandorinim papirima“ pronaći imena ljudi iz „prethodnog režima“, na šta je usledio desetominutni televizijski traktat o „lopovu“ Draganu Đilasu, njegovom bratu Gojku i trideset i kusur stanova u njegovom vlasništvu.
„Pandorini papiri“ je naziv za do sada najveće globalno curenje podataka o utaji prihoda političara, biznismena, sportista, prominentnih ličnosti, oligarha ili kriminalaca. Na jednom mestu su prikupljeni podaci o vlasnicima 27.000 ofšor kompanija. U oko 11,9 miliona dokumenata navode se osnivački ugovori takozvanih firmi koje kao adresu navode poštansko sanduče, trast fondova, mejlove ili obračune.
Ove podatke je Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ) doturio anoniman izvor. ICJ je podatke prosledio partnerskim medijima i koordinisao istraživanje. Podatke je potom u tajnosti istraživalo preko 600 novinara iz 117 zemalja. Uključeni su, pored ostalih, bili „Vašington post“, Bi-Bi-Si, Radio Frans, ORF, „El Pais“, „Aftenposten“, „Zidojče cajtung“, NDR i WDR.
Poverljiva dokumenta potiču od 14 ofšor provajdera koji pomažu svojim klijentima da osnuju ofšor kompanije, često u zemljama sa slabom kontrolom pranja novca, netransparentnim finansijskim sistemima i malim porezima.
Osnivanje ofšor kompanija nije ilegalno, ali njihova svrha je često pranje novca i utaja poreza. Naročito su odjeknuli dokazi o tajnim firmama aktuelnih i bivših državnika.
ŠTA KAŽE MALI
Do Pinkovog „Nacionalnog dnevnika“ u utorak u 13 časova očigledno se došlo do zaključka da se ne vredi praviti mrtav, pa se za reč javio prozvani ministar Mali, naravno tek pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na početku Dnevnika opet nešto otvorio pa tom prilikom saopštio i da je pandemija u Srbiji u silaznoj putanji.
„Zamolio bih one koji se bave tom temom samo da prestanu da lažu jer to što rade nema nikakvog smisla. Tako mogu da kažu da imam 240 stanova, ili 2400 stanova, nikakve razlike nema. Ja imam jedan stan koji sam uredno prijavio i u koji deset godina zaredom idem s decom na letovanje“, rekao je Mali. Dakako je mislio na stan na moru u Bugarskoj.
A onda je rekao da on nije Dragan Đilas, pa da ima „desetine miliona evra po raznim ofšor destinacijama“, te da brat Gojko ima 35 stanova i da je to sve, ti „Pandorini papiri“, zapravo napad na Aleksandra Vučića, da njegove račune traže, ali da ih neće naći jer lažu li lažu i tako dalje. Ostalo je nejasno da li ministar Mali kada kaže da „oni lažu“ misli na onih preko 600 novinara iz 112 zemalja, ili na novinare KRIK-a koji su se fokusirali na srpske uživaoce ofšor računa koji se navode u „Pandorinim papirima“, a koje su punili parama čije je poreklo nepoznato.
Na pitanje koje je usledilo nakon obaveznog programa „Đilas je lopov“ odakle njegov potpis na sertifikatima koji dokazuju vlasništvo nad ofšor kompanijama, ministar Mali je rekao da je na tu temu na sva pitanja odgovorio pre nekoliko godina. To, doduše, po logici stvari ne može da bude tačno jer pre nekoliko godina nisu javnosti bili dostupni osnivački dokumenti ofšor firmi sa potpisom Siniše Malog, ali je na tome ostalo.
A OD KUMA DVE OFŠOR KOMPANIJE
Dok su ministra Malog u jutarnjem programu Pinka još uvek prećutkivali, novinarka KRIK-a Vesna Radojević je u jutarnjem programu na TV N1 isticala da sada, kada je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije u sklopu međunarodnog projekta „Pandorini papiri“ „dokazala“ da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju i dve ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva, tužilaštvo ima obavezu da pokrene istragu.
Gledaoci TV N1 su saznali i da je KRIK u utorak objavio priču o kumu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivšem direktoru Elektromreže Srbije Nikoli Petroviću, koji je u vreme dok je bio direktor osnovao jednu kompaniju na Britanskim Devičanskim Ostrvima preko koje je bio vlasnik računa u Švajcarskoj. Vesna Radojević kaže da on ni taj račun nit ofšor kompaniju nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija je to za KRIK potvrdila, a Petrović novinarima KRIK-a nije hteo da kaže zašto je nije prijavio i šta je bila svrha te kompanije.
Vesna Radojević tvrdi da su novinari KRIK-a još pre nekoliko meseci otkrili da je Petrović tajno osnovao kompaniju i u Luksemburgu, „koji je ofšor čvorište u središtu Evrope, ali koju su zakoni EU naterali da otvori podatke o krajnjim vlasnicima“, te su tako saznali da je sa tom kompanijom Vučićev kum u Srbiji tajno ulazio u poslove sa solarnom energijom „pa kupio avio-kompaniju od kontroverznog biznismena Stanka Subotića Caneta“.
REAKCIJE U SVETU
Može biti da će „Pandorini papiri“, koji dokazuju globalnu korupciju i pranje para i umešanost mnogih političara u prljave poslove, završiti kao medijska senzacija. Preciznije sondiranje gigantskog sadržaja tek predstoji. Velika Britanija, Australija i Češka su u svakom slučaju već najavile pokretanje istražnih postupaka.
Evropska komisija je do sada reagovala uzdržano. Kaže se da nije u poziciji da komentariše pojedinačne slučajeve. Pored Babiša i Blera, u „Pandorinim papirima“ se pominju još neka imena koja su bila ili su sada u tesnoj vezi sa Evropskom unijom.
Ministar finansija nemačke pokrajine Hesen Mihael Bodenberg je ponudio „centralnu, profesionalnu proveru“ procurelih dokumenata koju bi zatim stavili na raspolaganje državnim upravama zemalja čiji su građani obuhvaćeni istragom. Naravno, ukoliko im ICIJ bude dostavio „Pandorine papire“.
OPROBANA TAKTIKA
Što se tiče Srbije, od afere ilegalnog rušenja u Savamali (u koju je bio umešan tada gradonačelnik Beograda Siniša Mali), preko raznoraznih afera oko falsifikovanih diploma i doktorata (u čijem je središtu opet bio sadašnji ministar Mali), afera „Helikopter“, „Krušik“, „Beograd na vodi“, „tetka iz Kanade“, „smrt na naplatnoj rampi“, „Telekom“, „brat Ane Brnabić““, „Belivuk“ itd., pa do Jovanjice, najveće plantaže marihuane u Evropi, mediji zemlju dele na dve stvarnosti. Delovi društva podeljenog na konzumente režimski obrađenih informacija i informacija kritičkih medija sve su udaljeniji jedan od drugog.
Sve dosadašnje afere nisu bile okrnjile izborne rezultate SNS-a i Vučića, mada su u njih bili upleteni neki od njegovih najbližih saradnika. Javni tužilac se kod svake od njih pravio mrtav (osim u slučaju „Jovanjica“, sa rezultatom da je Koluvija pušten da se brani sa slobode), baš kao voditeljka Pinkovog jutarnjeg dnevnika po pitanju pominjanja imena ministra Malog u „Pandorinim papirima“. Sve dosadašnje afere su uspešno nadvikane povicima „Đilas lopov“ i „domaći izdajnici i strani i tajkunski plaćenici“, pa se taktika koja je do sada donosila pobedu neće menjati ni u slučaju „Pandorinih papira“ i Siniše Malog.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
