Strah u tami

Metalno zvono označava prvi dan nove astronomske godine, onaj koji niko ne obeležava. Otvarate oči u polutami. Kaluđer u crnoj rizi prolazi između kreveta i zvoni na ustajanje. Bleda svetlost prvog svitanja dopire samo kroz uske otvore na tavanici, pošto u spavaonici nema prozora sa staklima. Drugi ljudi već ustaju iz susednih kreveta i tresu se od hladnoće. Ne postoje radijatori, a pošto ni metalne peći sa dimnjakom nisu izmišljene, prostorija se vrlo loše zagreva pomoću nedovoljno efikasnog kamina. Oblačite tvrdu vunenu tkaninu. Tehnologija glačanja i mehaničkog upredanja vune nije razvijena i odeća vas grebe poput ježevih bodlji.

Voda iz česmi je ledena, budući da bojleri i tome nalik električni grejači, naravno, ne postoje. Malo je nezgodno što ne možete ni da se pogledate u ogledalu, jer su ogledala preskupa i neomiljena, posebno u manastiru. Pošto ni optika ne postoji, nije poznato kakve sile obrazuju ljudski odraz u ogledalu, pa se ogledalo među kaluđerima smatra đavoljom napravom. Ali, to vas ne muči suviše, pošto su vas, u duhu metafizičke skolastike, od ranog detinjstva učili da prezirete materijalni svet. Kao i mnogim drugima koji ne pripadaju aristokratiji, sasvim vam je svejedno kako će vam lice i telo danas izgledati.

Spavate u manastiru jer, ako niste žitelj nekog od slobodnih gradova, najverovatnije nemate dom. Zato delite duh zajedništva i bezbednosti koje vam obezbeđuje Crkva, a koji je izuzetno ojačao sa porazom svih jeretičkih pokreta i aristokratije koja je zemlju prepustila Crkvi. Ceo vaš život je vezan za manastir koji je središte administrativnog i kulturnog života celog kraja. Radite zajedno sa drugima na manastirskim imanjima, sav prihod ostaje manastiru, ali, zauzvrat, imate smeštaj i hranu. No, sve dok ne dobijete dozvolu da stupite u brak, spavate u zajedničkim prostorijama i nemate svoju kućicu.

Kaluđer prestaje da zvoni i posmatra pod kojim uglom sunčev zrak pada sa tavanice na pod. Kada proceni da je Sunce dovoljno visoko izašlo, on namešta peščani časovnik po kome će se meriti vreme tokom celog dana. Niko osim njega to ne ume da radi jer u svetu u kome živiš nije razvijen jedinstven merni sistem. Dužine, uglove i težine obično određuju najiskusniji za poslove razmeravanja. Apotekari koriste i neobične sprave poput vage ili lenjira, ali na njima imaju mernu skalu koja je obično jedinstvena za dati instrument i nije upoređena ni sa jednom drugom skalom, tako da svi ti instrumenti uvek mere međusobno različite vrednosti. Neki trgovci su toliko iskusni da uspevaju sve mere proizvoljno da odrede, bez ikakvih instrumenata, mada malo ko veruje u poštenje njihovog merenja. Pošto je peščanik postavljen, jedan momak se smešta ispred njega – on će tokom čitavog dana motriti i okretati peščani sat, što je jedan vrlo važan posao. Ako se uspava na ovoj dužnosti, radni dan tada traje duže, a večera počinje kasnije.

Prisustvujete jutarnjoj molitvi. Tokom doručka jedan od kaluđera i nastavnika, redovnik za to jutro, drži besedu o Paklu. On opisuje scene mučenja iz Devetog kruga – strašnog mesta sa užasnim metodama mučenja gde su zauvek zatočeni svi oni koji su tokom života preispitivali zakone prirode. Niko ne postavlja nikakva pitanja, iako mnoge od tih jezivosti deluju preterano i neuverljivo. Niko se ne pita na osnovu čega se došlo do upravo takvih predstava Pakla.

Niko od ljudi u trpezariji se ne plaši da se suprostavi kaluđerima – naprosto, u svetu bez prirodnih nauka uopšte nije razvijen i rasprostranjen način razmišljanja pomoću koga biste smislili bilo kakvo pitanje. To nije zato što ste neobrazovani. U manastirskoj školi učili ste pomalo od svega – grčkog, latinskog, teologije, prava i filozofije. Te nauke, onako kako ste ih izučavali u ovoj školi, omogućuju vam da što bolje razumete knjige koje se čuvaju kao najveće blago u skriptorijumu. Pošto se nikakva nova znanja ne otkrivaju, sva postojeća nauka je odavno dovršena i zapisana u starim knjigama koje treba pažljivo proučavati. Pošto nema moderne hemije, papir se proizvodi na zastareo način, pa je vrlo skup, a knjige su veoma retke i izuzetno vredne.

Danas ste oslobođeni rada u šumi. Zapalo vam je u zadatak da jedan rukom prepisani manuskript iz skriptorijuma odnesete do obližnjeg grada, kako bi se ondašnji sveštenici uputili u neka kosmološka pitanja. Kada oni pročitaju nekoliko pasusa, vratićete knjigu u sigurnost manastira.

Dok hodate do grada, krišom pregledate manuskript i saznajete da postoje zvezde koje stoje na nebu, dok neke od njih kruže oko Zemlje. Te pokretne zvezde se nazivaju Planete. Uz to, saznajete da Zemlja miruje dok se Sunce okreće oko nje. Nimalo ne sumnjate u taj pogrešno postavljeni nebeski sistem, pošto je više nego razuman. U prolazu vidite dve jabuke kako istovremeno padaju sa drveta. Toliko ste uvereni u aristotelovsko učenje da teža tela padaju brže, pa uopšte ne zapažate kako su jabuke istovremeno pale na zemlju. Niko vas nikada nije savetovao da bilo šta oko sebe pažljivo posmatrate, pošto se realni svet stalno potcenjuje kao skup lažnih predstava.

U gradu su ulice izuzetno prljave, pošto ne postoji način da se operu. Nema toliko tekuće vode, a kanalizacija je rezervisana samo za najbogatiji deo grada. Ove stvari su bile više rasprostranjene u drevnoj prošlosti, ali pošto nema fizike, malo ljudi razume kako zaista funkcionišu tako da su, kao i mnoga druga otkrića, vremenom zaboravljene, pa je cena njihove izrade ogromna. Na jednom zidu vidiš čudan natpis. Budući da bez fundamentalnih nauka nema razvoja novih tehnologija, nigde nema ničeg kao što je telefon ili pošta tako da se ljudi često sporazumevaju takvim natpisima na zidovima. Pojedina tajna udruženja stavljaju šifrovane oznake kako bi svojim članovima u prolazu objavila da u tom gradu postoji njihova zadruga.

Ulice krivudaju jer se malo ko razume u geometriju. Nekoliko kuća je srušeno tako da morate da ih zaobilazite. Vrlo su retki majstori koji umeju da naprave statički proračun prilikom izgradnje i građevine često padaju pod sopstvenom težinom. Zbog stalnog zaobilaženja, počinjete da lutate i najzad, sasvim se izgubite. Na zidu u krivudavoj ulici opet vidite znak tajnog društva. Prilazi vam jedan mlad jeretik i krišom vam predaje nekakav tajno odštampani dokument na štamparskoj presi. Na sličnim brošurama obično se objavljuju kakve tajne teorije ili rezultati ogleda koje ipak povremeno izvode neka od jeretičkih društava. Brzo ga sakrivate ispod odeće. Radoznali ste, ali ga nećete pregledati na ulici. U stvari, ne razumete šta nagoni te ljude da rizikuju život kako bi izučavali prirodu. Kazna za takve oglede porasla je sa godinama i sada je spaljivanje na lomači rezervisano za bilo koga ko nešto sumnja. Odlazite niz ulicu i pronalazite crkvu gde treba da predate manuskript na čitanje. Gušite se od zadaha koji ispunjava grad.

Najzad, obavili ste zadatak i vraćate se u manastir. Ali, u lutanju ste potrošili previše vremena, već pada noć i to vas prilično zabrinjava. Svi ljudi koje usput vidite mahnito beže pred sumrakom. Sklanjaju se u kuće. I vas hvata veliki strah od mraka. Ali, to je sasvim normalno.

Ljudi, mada su negde i čuli, nikada i ne spominju kako se zaista smenjuju dan i noć – u celom svetu vlada pravilo da noć nije doba kada ljudi treba da borave na otvorenom. Pošto niko ne proverava, sumnja se da noću najčudnije zveri i aveti lutaju unaokolo. Najgora stvar u svetu bez fizike nisu razne neugodnosti i nerazvijena tehnologija, već strah, onaj koji klija u nepoznatom.

Sporo hodate i hvata vas mrak. Oduzimate se od straha. Zatvarate oči jer ne želite da proverite kako izgleda taj užasni svet noći. U svetu bez nauke, nikada ništa ne želite da proverite. Najzad, pritisnuti strahom, možda uviđate da se ona tajna udruženja zapravo bore protiv njega. Možda se manje plaše kada upoznaju svet koji ih okružuje. Dok oprezno koračate, čujete metalno zvono u daljini – to je manastir pred vama, jedino utočište u tami.