Mržnja na mreži, batine na ulici

Trideset dvoje privedenih i četrnaestoro povređenih građana, nekoliko polupanih prozora i stravični TV snimci zvaničan su bilans pokušaja navijača, aktivista otačestvenog pokreta Obraz, pristalica Srpske radikalne stranke i Svetosavske omladine, da ujedinjenim snagama, besomučno mlateći sve koji su želeli da učestvuju u gej paradi 30. juna, očiste Beograd od „bolesnika“ i „uništitelja srpstva“. Ono što nije ušlo u zvanične dokumente jeste činjenica da je na ulicama tog dana bilo publike koja je navijala za branioce nacionalnog bića sve žaleći što joj kućno vaspitanje ne dozvoljava da razbije nekome glavu. Pored toga, nije bilo ni zvaničnih izjava predstavnika republičke ili savezne vlasti, a svi komentari političara sveli su se na ocene da je „možda suviše rano za javno ispoljavanje seksualnih sloboda“. Nezvanična komunikacija, prvenstveno putem interneta, bila je mnogo živopisnija i konkretnija.

UVERTIRA: Nekoliko dana pre najavljene gej parade, navijači Crvene zvezde na svom forum inernet sajtu najavljuju „razbijanje smrdljivih pederčina“, ali su i prilično podeljeni po pitanju s kim će to razbijanje da obave i da li to uopšte treba da čine. Međutim, čak i u takvim istupima nije baš bilo glasova razuma: „Svako ko udari na pedere koji se, poznato je, neće braniti, je p…. neviđena (pitam vas gde ste bili kad su SPS-ovci imali miting)… Za ove naciste iz Obraza još mi je i jasno, oni mrze i Cigane, biju žene i decu. Što se Obraza tiče, vidim li nekog od tih momaka na severu – ne garantujem mu sigurnost, ha-ha-ha. Biće gaženja po nacističkim lobanjama, ha-ha-ha“, piše jedan „delija“ 24. juna. Sledi odgovor od drugog navijača: „Neće biti šorke s pederašima, nego s murijom koja im je dala garancije.“ Istovremeno, po gradu su izlepljeni plakati s pozivima na „linč bolesnika“, a gej populacija od policije traži pojačanu zaštitu. Iako nemaju nikakvu potvrdu da će je i dobiti, odlučuju da realizuju planirano jer, kako danas kažu, „radost zbog prvenca nadvladala je strah“. Na primedbe potekle čak i iz kultivisanijeg dela javnosti da „je to sve u redu, ali možda nije pravi trenutak“, odgovor je bio da „se stalno poteže pitanje trenutka“ i da „više nema razloga za čekanje“.

Okupiran isporučivanjem bivšeg predsednika Haškom tribunalu, državni aparat na sve to ne reaguje, iako je nekoliko dana pre najavljene parade bilo jasno da bi moglo doći do sukoba većih razmera. Srpska pravoslavna crkva koja je onomad, posle najava sličnih incidenata (doduše političke prirode), umela da pozove na razum i na slogu, takođe ostaje nema. Opet nezvanično, na Trgu republike pojavljuje se njen predstavnik, sveštenik Žarko Gavrilović, odranije poznat kao istaknuti borac protiv homoseksualnosti. Umesto smirivanja strasti, Gavrilović doliva ulje na vatru: „Bog im je dao te organe koje oni žele da zloupotrebe, prema tome ustajmo protiv tog zla satanskog koje žele neki nazovi intelektualci koji su nažalost u vrhovima vlasti. Nismo se borili protiv komunista da bi došli satanisti“, izjavljuje on za B92. Novinarku BK TV, uz ogradu da „nije na njemu da joj to objašnjava, ali mora“, podseća da je „prosipanje semena greh i da se protiv toga nešto mora učiniti“. Na pitanje kako komentariše batinanje odgovara da se to „verovatno desilo kad nije gledao“, izbegavši da se i u toj situaciji pozove na hrišćanska načela.

POST FESTUM: Kada su se batinaši umorili i strasti smirile, s jedne strane počele su da stižu stravične ispovesti prebijenih, a s druge trijumfalno obznanjivanje postignutih rezultata. Izvesni R. piše prijateljima da su njegovi problemi počeli ispred bioskopa Jadran. Pošto je razvio zastavu, prišao mu je mladić naoružan drvenom palicom sa metalnim završetkom i pitao ga o kakvoj se zastavi radi. Dobivši odgovor da je to anarhistička zastava, branilac otačestva počeo je da je otima iz R-ovih ruku, na šta je ovaj izvukao džepni suzavac: „… Kao da su čekali jebeni znak, krdo Srba jurnu na mene, ja sam uspeo da šutnem nekoga i da isprskam jednog – dvojicu suzavcem, onda su mi oteli zastavu i bacili me na pod. Njih tridesetak počeše da me šutiraju po glavi, bubrezima, leđima, nogama… Umlatiše me ko majku… Užas… I onda kad je bilo jasno da sam mrtav, jedan reče dosta i upita me: ‘Jesi li ti peder?’ Ja mu iskreno rekoh da nisam. Nešto sam posle razmišljao da li bih mu u slučaju da jesam gej rekao da jesam… i dalje nisam siguran ali nema veze. I onda rekoše: ‘Ajde beži’, izudaraše me još par puta i ja odoh.“

Istovremeno, na internet forumu delija „Grunf“ piše: „Pošto smo ih odvalili od batina (čak su i neki stranci došli i dobro se proveli) i rasterali sve od Trga, panduri su počeli da se sukobljavaju sa nama i tu je normalno počeo rat. Sve u svemu, bilo je fenomenalno!“ Navijač Vlada bio je egzaltiran: „Odličan dan na ulicama Beograda! Masovno a spontano okupljanje, gomila huligana svih klubova, sjajni incidenti sa policijom… sve u svemu odbranjen Beograd!“ Nešto kasnije, „Mengele“ je i dalje revoltiran: „Mamicu im jebem homoseksualnu, ionako imamo problema kao nacija sa priraštajem i još oni da propagiraju pedere! Ubi, ubi, ubi pedera!“ Tog dana na istom forumu bilo je poziva istomišljenicima da „obavezno gledaju vesti da vide kako smo ih razbili“, a javljali su se i neki učesnici batinanja smatrajući da njihova navijačka/rodoljubiva grupa nije dovoljno zastupljena u izveštajima o batinanju.

U međuvremenu, niko od zvaničnih organa nije se oglasio (ako se ne računa šturo saopštenje gradskog SUP-a), a psihijatri su verovatno već odustali od pokušaja da makar i nezvanično objasne stepen mržnje prema svemu drugačijem koja se izražava kad god se pruži prilika za to. Za to vreme, gej populacija najavljuje da nastavlja svoje standardne aktivnosti uz nešto bolju saradnju sa organizacijama koje se bore za ljudska prava. Što se tiče druge strane, čini se da će i njene standardne aktivnosti biti nastavljene, bar sudeći prema oglasu potpisanom sa „Grobar II“ koji se pojavio na jednom gej sajtu: „E, narode, ostade mi od vaše parade pola nečije face u rukama… Pa vidite kome fali, da mu vratim.“ Termin nije preciziran.