Volite li Trampa i Ameriku

Samo da neko ne pogreši u tom militarističkom rijalitiju leta gospodnjeg 2017! Severna Koreja ispalila još jednu raketu dalekog dometa, a američki predsednik je izjavio da gubi strateško strpljenje s tom zemljom. Američki nedeljnik „Njusvik“ piše kako za Amerikance predstavlja problem i to što će se Rusija možda umešati u rešavanje i korejske krize. Peking je presreo američki brod blizu veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru. Tramp je prodao oružje Tajvanu, što protivreči „politici jedne Kine“ i ljuti Peking.

Posle obaranja sirijskog aviona od strane američke koalicije, Rusija je prekinula saradnju s Vašingtonom u vezi sa izbegavanjem vazdušnih konflikata. Bela kuća je opomenula da će sprovesti odmazdu ako Bašar el Asad u Siriji protiv pobunjenika upotrebi bojni otrov, što Damask negira, a Moskva ponavlja rečenice Iljfa i Petrova „Skučno djevočki“ (Dosadno devojke), koje je Putin citirao kada je prilikom posete Tilersona Moskvi prognozirao da će se u Siriji ponavljati provokacije s hemijskim oružjem.

Vojnom avionu na letu za Kalinjingrad, u kome je bio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, veoma se približio jedan poljski NATO lovac, a između njih se uglavio ruski lovac pokazavši da ispod krila nosi rakete.

Ratoborniji američki kongresmeni iz obe partije pak u proceduru puštaju zakon koji predsedniku Trampu treba da veže ruke u slučaju da odluči da olakša sankcije koje je Obama uveo protiv Rusije, koja po njima primenjuje američku politiku „promene režima“ i „potkopava američku demokratiju“. Iz Ekson Mobajla i Šela su povodom te inicijative pustili informaciju da će tim paketom biti ugroženi i zajednički rusko-američki energetski projekti van Rusije, u Nju Meksiku i kanadskoj provinciji Alberta…

Pred susret Putina i Trampa 7. i 8. jula na samitu G20 mnogo se u američkim medijima spekulisalo o tome da li će oni taj dugo očekivani neohladnoratovski razgovor voditi u „punom formatu“, ili u četiri oka, ili onako s nogu. Da li će neko nekoga potapšati po ramenu, zaviriti u Vladimirovu rusku dušu, kao onda Buš mlađi, ili će učiniti i neki jači simboličan gest, zbog čega će bar jednog od njih dočekati na nož, kad se / ako se vrati kući? Deo američkih medija se fokusirao na to da li će osim razgovora o Koreji, Siriji i Ukrajini Tramp konačno smoći snage da zameri Putinu što mu je pomogao da pobedi Hilari Klinton i oštro mu reći: „Don’t do it Vladimir!“

Dok je Vašington tresla medijska groznica rusofobije zbog navodne kolizije Trampovog izbornog tima s Rusima, ruski predsednik Putin je malo dosolio sarkastičnom izjavom da je spreman da obezbedi azil i smenjenom direktoru FBI-ja Džejmsu Komiju, kao što je onomad dao Edvardu Snoudenu, ako je i taj Komi aktivista zaslužan za „curenje informacija“, pošto je neku belešku o razgovoru s predsednikom Trampom dao nekom prijatelju da ovaj prosledi medijima…

Pored svih strateških sporenja oko Ukrajine, Sirije, širenja NATO-a ka granicama Rusije, atomskog potencijala, na stolu za nagađanja našla su se, kao po Parkinsonovom zakonu, i dva konfiskovana imanja: ruska diplomatska rezidencija u bivšoj guvernerovoj kući u blizini Ojster Beja, na Long Ajlandu, i prostrani kompleks od 45 hektara na Korzici u Merilendu, dvorac u džordžijanskom stilu koji ima bazen, teniski teren i, što je Rusima važno, rusku parnu banju. Obama je te objekte konfiskovao kada je proterao 35 ruskih diplomata zbog navodnog ruskog hakerskog mešanja u američke izbore.

Putin nije na tu odluku odgovorio po principu tit for tat, čekao je da se u Vašingtonu slegne prašina i da počnu pregovori o normalizaciji američko-ruskih odnosa, koji su na najnižoj tački nakon kraja Hladnog rata 1989. Sada Rusi s nižih ešelona šalju poruke da sa oduzimanjem te diplomatske rezidencije stvar postaje lična i da strpljenje Moskve nije neograničeno.

Kako javno mnjenje u svetu gleda na tu kakofoniju u kojoj se, uz zveckanje teškim i medijskim oružjem, smenjuju tragedija i farsa?

NETOLERANTAN, AROGANTAN I OPASAN: U anketi Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center), sprovedenoj od 16. februara do 8. maja 2017. među 40.448 ispitanika u 37 država i objavljenoj u junu 2017. pod naslovom U.S. Image Suffers as Publics Around World Question Trump’s Leadership (Imidž SAD se pogoršava zbog toga što svetska javnost sumnja u Trampovu svetsku politiku), ukazuje se na masovnije promene stavova prema Americi i američkom predsedniku, koje na prvi pogled izgledaju kao tektonske, mada nije jasno da li su trajne ili samo trenutno hirovite.

Samo 22 odsto ispitanika u 37 zemalja izjavilo je da veruje da američki predsednik Donald Tramp postupa pravilno u međunarodnim poslovima, dok 74 odsto u njega nema poverenje (videti tabelu 1). To je veliko smanjenje poverenja u odnosu na svetski rejting Baraka Obame na kraju mandata (64 odsto pozitivnih ocena). Tako nizak nivo poverenja zabeležen je samo prema Džordžu Bušu mlađem na kraju njegovog mandata 2008. godine.

Smanjenje poverenja u američkog predsednika je najvidljivije kod američkih najbližih saveznika u Evropi i Aziji, kao i kod američkih najbližih suseda, u Meksiku i Kanadi. Trampovu odluku da izgradi zid prema Meksiku odobrava samo 16 odsto ispitanika u 37 zemalja, a odbacuje 94 odsto Meksikanaca. Trampova najava da će se povući iz nuklearnog ugovora sa Iranom na većinsku podršku nailazi jedino u Izraelu i Jordanu. Najava zabrane ulaska u SAD ljudima iz pojedinih arapskih zemalja nailazi na veliko osporavanje u muslimanskim zemljama uključujući Jordan, Liban i Senegal, a na većinsku podršku u Mađarskoj, Izraelu, Poljskoj i Rusiji… Povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog dogovora podržava samo 19 odsto ispitanika, a Angela Merkel uzima ga za glavnu izbornu temu. Nizak nivo podrške ima i Trampova odluka da se SAD povuku iz Transpacifičkog partnerstva.

Većina ispitanika kaže da je Tramp arogantan (75 odsto odgovora u Evropi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku – 94 odsto u Španiji, 93 odsto u Kanadi, 92 odsto u Jordanu, 91 odsto u Meksiku). Kao netolerantnog ga opisuje oko 65 odsto ispitanika (posebno je to uobičajeno u Evropi, Latinskoj Americi, na Bliskom istoku i u delovima Azije).

Da je Tramp opasan smatra 62 odsto ispitanika, a više od polovine u 26 država. Strah od Trampa je najrašireniji u Meksiku (83 odsto), ali je akutan i u većem delu Evrope i Latinske Amerike. Za razliku od njih, Trampa opisuje kao opasnog manje od trećine Nigerijaca, Ganaca, Indijaca i Rusa.

LEVE STREPNJE, DESNE SIMPATIJE: U evropskim zemljama, Australiji, Južnoj Koreji, Izraelu i Kanadi Trampa kao opasnog češće opisuju ispitanici s leve strane političkog i ideološkog spektra nego oni s desne. U Izraelu, na primer, 63 odsto levičara, a samo 30 odsto desničara kaže da je Tramp opasan. Taj ideološki jaz je posebno vidljiv nakon pada cene nafte u uzavreloj Venecueli, gde Ameriku obožava 64 odsto desničara, a tek 22 odsto levičara. U Australiji, Kanadi i Švedskoj odnos desnih i levih amerikanofila je dva prema jedan. Ta ideološka razlika se registruje i u izrazito proameričkim zemljama kao što su Južna Koreja, Izrael i Poljska. U Peruu, Brazilu i još nekoliko zemalja Trampa kao opasnog najviše opisuju oni koji sebe vide u političkom centru.

Oko 55 odsto ispitanika Trampa uz to smatra i jakim liderom, u Izraelu (71 odsto), Vijetnamu (68 odsto), Rusiji (62 odsto). Ispitanici uočavaju tu njegovu osobinu čak i tamo gde je poverenje u njega malo, kao na primer u Evropi (62 odsto), Mađarskoj (58 odsto), Poljskoj (53 odsto), Francuskoj (52 odsto), Južnoj Koreji (62 odsto), u Japanu i Latinskoj Americi. U Švedskoj, da je Tramp harizmatičan kaže 51 odsto muškaraca, a samo 32 odsto žena.

Slična je „polna distribucija“ odgovora na pitanje da li je Tramp kvalifikovan za predsednički posao (26 odsto ga ocenjuje kao kvalifikovanog). Na primer, 29 odsto muškaraca u Australiji kaže da je kvalifikovan, a samo 16 odsto žena. Podrška Trampovim kvalifikacijama i pohvale dolaze iz Vijetnama, Rusije, Gane, Nigerije i sa Filipina. U Evropi, na Bliskom istoku i u većem delu Azije ne dele to mišljenje: samo 6 odsto Nemaca, 11 odsto Meksikanaca i 15 odsto Japanaca smatra da je Tramp kvalifikovan da vodi svetske poslove.

RUSKI IZUZETAK: Jedino je u ruskom javnom mnjenju povećano poverenje u američkog predsednika, koje je opalo u većem delu sveta. Pomenuta anketa pokazuje indicije o tome da su u Rusiji od 2015. rejtinzi SAD i američkog predsednika poboljšani do nivoa kakve nisu imali Trampovi prethodnici.

U Rusiji je za 26 poena, sa 15 odsto u 2015. na 41 odsto u 2017, povećan i broj ispitanika koji ispoljavaju pozitivno mišljenje i o Americi, čija je popularnosti u Rusiji, nakon izbijanja ukrajinske krize 2014, bila opala. Tada je na samo 11 odsto pozitivnih stavova bio opao i ruski rejting američkog predsednika Obame, što je ipak bilo nešto iznad istorijskog minimuma od samo 8 odsto ruskog poverenja u američkog predsednika Džordža Buša mlađeg tokom invazije na Irak 2003. Većina Rusa (53 odsto) gaji očekivanje da će se američko-ruski odnosi za Trapova vakta poboljšati, a samo 10 odsto njih smatra da će se pogoršati.

Taj optimizam ruskog javnog mnjenja protivreči uzdržanosti ruskog establišmenta i vašingtonskoj antiruskoj histeriji u medijima. Da li i u „dubokoj državi“?

DIA (Defence intelligence agency) nedavno je objavila izveštaj pod naslovom Russia military power, Building a Military to Support Great Power Aspiration (Ruska vojna moć, jačanje vojske kao podrške aspiracijama velike sile) u kome se kaže da Putin od 2012. pokušava da ponovo potvrdi Rusiju kao veliku silu na globalnoj sceni, da restrukturiše međunarodni poredak za koji Kremlj veruje da je na rusku štetu nagnut previše u korist Sjedinjenih Država, da želi da promoviše i višepolarni svet zasnovan na principima nemešanja u unutrašnje poslove drugih država, i da zato Moskva gradi robusnu vojnu moć koja bi obezbeđivala kredibilnost, osiguravala da ruski interesi ne mogu biti više ignorisani…

Ta dijagnoza vojne obaveštajne službe napravljena na osnovu otvorenih izvora u Vašingtonu i saopštena tonom daleko mirnijim od tona medijskih euforija i egzaltacija, verovatno se ne može sviđati onima u Vašingtonu koji su se uživeli u dominantnu ulogu svetskog policajca posle Hladnog rata, a koje Putin povremeno začikava govoreći kako su pijani od američke izuzetnosti. Teško da će ta normalizacija kojoj se rusko javno mnjenje nada, i ako počne, ići glatko.

Uprkos nepovoljnoj slici o aktuelnom američkom predsedniku i, kao što ćemo videti, pogoršanju američkog imidža, sudeći po anketi Centra Pju, optimističku nadu gaje i oni koji o Trampu misle lošije nego Rusi: 41 odsto ispitanika u 37 zemalja smatra da će odnosi njihovih zemalja sa SAD ostati isti, oko 15 odsto očekuje poboljšanje, a 32 odsto strahuje da će se odnosi između njihovih zemalja i SAD pogoršati.

Na Bliskom istoku i u Severnoj Africi ima tri puta više onih koji kažu da će se ti odnosi pogoršati nego onih koji veruju u poboljšanje (33 odsto prema 11 odsto)…

TRAMP, PUTIN, ĐINPING I MERKEL: Pomenuti američki think–tank Istraživački centar Pju nalazi da po niskom nivou poverenja Tramp nije usamljen među svetskim liderima.

Ispitanici sličan nizak nivo poverenja iskazuju i prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu (27 odsto), u koga šest od deset ispitanika u 37 zemalja kaže da nema poverenje, ili da u njega ima malo poverenja. Van Rusije, poverenje u Putina je visoko u Vijetnamu (79 odsto), na Filipinima (54 odsto) i u Tanzaniji (51 odsto). U evropskim zemljama, osim u Grčkoj, o Putinovoj spoljnoj politici pozitivno se izražava mali broj ispitanika, na primer samo 4 odsto Poljaka. U Kanadi poverenje u Putina imaju dva od deset (19 odsto) ispitanika.

Jedno drugo istraživanje Centra Pju, objavljeno 20. juna 2017. pod naslovom Russians Remain Confident in Putin’s Global Leadership (Rusi ostaju uvereni u Putinovu svetsku politiku), pokazuje da većina ispitanika u Rusiji ocenjuje da je njihova zemlja poboljšala svoj međunarodni položaj, a da predsednik Putin od većine Rusa čitavu deceniju konstantno dobija visoke ocene za vođenje svetskih poslova, što je u suprotnosti sa umerenijim pogledima na njegove ekonomske politike i napore u borbi protiv korupcije kod kuće.

Danas Putin u Rusiji dobija 63 odsto pozitivnih ocena, što je manje nego pre dve godine kada je, nakon skoka tokom ukrajinske i krimske krize 2014, njegove odluke odobravalo 83 odsto ispitanika. Putinovu politiku prema Kini podržava 78 odsto ispitanika, politiku prema SAD 73 odsto njih, a prema EU 67 odsto, s izvesnom tendencijom opadanja, doduše.

Nešto manje Rusa danas smatra da je NATO najveća pretnja za Rusiju (41 odsto) nego u 2015. godini (50 odsto). Po oceni 39 odsto ispitanika, transatlantski savez za Rusiju predstavlja ne tako veliku pretnja, a samo 16 odsto smatra da NATO uopšte nije pretnja. Većina Rusa (56 odsto) izjavljuje da ruske troškove odbrane treba održavati na sadašnjem nivou, 24 odsto želi da se oni povećaju, dok samo 13 odsto želi da se fond za odbranu smanji.

Oko 46 odsto ispitanika kaže da vojni angažman Rusije u Siriji treba da ostane nepromenjen, a približno trećina (34 odsto) ispitanika više bi volela da Rusija tamo smanji svoje učešće. Samo 11 odsto Rusa smatra da njihova vojska treba da se više angažuje u sirijskom sukobu. Kada je u pitanju položaj Rusa koji žive u „bliskom inostranstvu“, oko polovine (52 odsto) ispitanika podržava intervenciju Moskve u slučaju opravdane potrebe, a 41 odsto se tome protivi.

U anketiranih 37 zemalja, sličan rejtingu na Zapadu satanizovanog Putina jeste i spoljnopolitički rejting kineskog predsednika Si Đinpinga. Oko 28 odsto ispitanika veruje da će on uraditi dobre stvari u svetskim poslovima. Među njima je 18 odsto Evropljana, 11 odsto Japanaca, 21 odsto Indijaca, ali znatno više ispitanika u Africi, gde Kina učvršćuje svoje pozicije: podržava ga oko 66 odsto Tanzanijaca, 54 odsto Nigerijaca i 53 odsto Senegalaca.

Bolje od Trampa, Putina i Đinpinga kotira se nemačka kancelarka Angela Merkel, u koju 42 odsto anketiranih (60 odsto Evropljana) ima poverenje, dok 31 odsto nema. Doduše, Đinping i Merkel su manje u fokusu svetskog javnog mnjenja – jedan od pet ispitanika u pomenutom istraživanju kaže da nema mišljenje o nemačkom i kineskom lideru.

POGORŠANJE IMIDŽA SAD: U zemljama u kojima je poverenje u američkog predsednika opalo, primećuje se i opadanje prihvatljivosti američkog brenda (videti tabelu 2).

U više od polovine od 37 anketiranih zemalja broj pozitivnih odgovora o SAD je 2017. opao za dvocifreni broj procentnih poena. Samo u osam od 37 anketiranih zemalja podrška Americi u poslednjim godinama nije promenjena. U vreme Baraka Obame, u proseku 64 odsto ispitanika je imalo pozitivan pogled na SAD, a sada takav pozitivan odgovor daje 49 odsto ispitanika. Takva tendencija je zabeležena i među američkom dugogodišnjim prijateljima, zaključuju istraživači Centra Pju.

Američki predsednik dobro stoji i u Izraelu, gde 81 odsto ispitanika izjavljuje da ima pozitivne stavove o njemu. Takvu podršku je 2003. imao i Džordž Buš mlađi, ali je tu podršku gubio. Podrška Obami u Izraelu varirala je između 49 i 71 odsto, a smanjena je 2014. i 2015. što je bio refleks tenzija između Obame i premijera Benjamina Netanjahua zbog nuklearnog dila sa Iranom.

Na Bliskom istoku samo trećina Libanaca (34 odsto) i četvrtina Tunišana (27 odsto) saopštava pozitivno mišljenje o SAD, a negativno – osam od deset Jordanaca (82 odsto) i Turaka (79 odsto). U Turskoj se 58 odsto ispitanika izražava veoma nepovoljno o SAD, a takvih je za 26 procentnih poena više 2017. nego 2015.

U Podsaharskoj Africi SAD najveću podršku imaju u Nigeriji (69 odsto), ali američka popularnost je opala u šest afričkih nacija: u Senegalu za 39 procentnih poena, Gani za 35 poena, Tanzaniji za 31 poen.

Latinska Amerika nije mnogo entuzijastična prema SAD: polovina Kolumbijaca (51 odsto), Peruanaca (51 odsto) i Brazilaca (50 odsto) izražava pozitivno mišljenje prema SAD. Meksikanci su prema SAD najneraspoloženiji (samo 30 odsto pozitivnih, 65 odsto negativnih stavova). Čak 42 odsto njih kaže da su veoma nezadovoljni. Broj tako ljutih Meksikanaca se povećao sedam puta u odnosu na 2015.

Australijanci su podeljeni (48 odsto : 48 odsto), kao i Indijci (49 odsto ima povoljno mišljenje, a 42 odsto njih ne otkriva svoje stavove). Uprkos specijalnim odnosima između SAD i Velike Britanije, samo 50 odsto Britanaca vidi SAD u povoljnom svetlu.

Najveća podrška Sjedinjenim Američkim Državama 2017. zabeležena je u Poljskoj (73 odsto), Mađarskoj (63 odsto) i Italiji (61 odsto). Jaku podršku SAD istraživači beleže na Filipinima (78 odsto) i u Južnoj Koreji (75 odsto). Većina Japanaca (57 odsto) se s tim slaže, mada je i tamo opao procenat pozitivnih stavova o SAD. S obzirom na traumu vijetnamskog rata od pre četiri decenije, interesantna je visoka podrška Americi u Vijetnamu (84 odsto)…

U 2017. je prvi put nakon 2008. (kraj mandata Džordža V. Buša) zabeleženo da u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji javno mnjenje izražava više nepovoljnih (52 odsto) nego povoljnih (46 odsto) stavova o Sjedinjenim Državama. U 2016. godini povoljno mišljenje o SAD izražavalo je 61 odsto ispitanika u ovim zemljama, a nepovoljno 26 odsto njih.

Najviše negativnih stavova o SAD je 2017. zabeleženo u Nemačkoj (62 odsto nepovoljnih), Holandiji (59 odsto), Španiji (60 odsto), a procenat onih koji SAD opisuju veoma nepovoljno je tri puta veći nego u prethodnoj sondaži, kada je zabeleženo 7 odsto španskih najnepovoljnijih odgovora).

EVROPSKE LJUTE ŽENE: U nekim evropskim državama, američki imidž je više oštećen među ženama nego među muškarcima. Od 2016. do 2017. godine, povoljan rejting SAD opao je više među ženama nego među muškarcima u Švedskoj (za 37 poena prema 14 poena), Nemačkoj (za 28 prema 13), Francuskoj (za 23 prema 13 poena).

U pojedinim zemljama verske i etničke raznolikosti znatno utiču na odnos prema SAD: u Izraelu 89 odsto Jevreja izražava pozitivno mišljenje o SAD, ali se s tim slaže samo 51 odsto Arapa; u Libanu 59 odsto hrišćana favorizuje SAD, a samo 36 odsto muslimana sunita i 7 odsto muslimana šiita.

U Turskoj, gde je u 2015. podrška SAD bila na nivou od 29 odsto, sada je opala za 11 poena.

AMERIKANCI I AMERIKA: Amerikanci su popularniji nego Amerika kao zemlja.

Kad se gledaju rezultati ankete za 37 zemalja, o Amerikancima se pozitivno izjašnjava 58 odsto ispitanika: 86 odsto Južnokorejaca i Vijetnamaca, 85 odsto Filipinaca, 75 odsto Australijanaca i Japanaca. U Evropi se o Amerikancima pozitivno izražava 80 odsto Šveđana, 74 odsto Poljaka i Britanaca, 73 odsto Francuza, 71 odsto Holanđana, čak i 56 odsto Rusa.

U četiri od pet anketiranih afričkih zemalja između 2013. i 2017. zabeleženo je opadanje popularnosti Amerikanaca – za 27 poena u Gani, za 21 u Keniji i Senegalu i za 11 poena u Južnoj Africi. Visok nivo favorizovanja Amerikanaca (70 odsto) ostaje u Nigeriji.

U Latinskoj Americi su osećanja pomešana. Popularnost Amerikanaca u Meksiku je od 2013. do 2017. opala za 18 poena i pala na 41 odsto, a slično misli manje od polovine Čileanaca (48 odsto) i Argentinaca (39 odsto). U Brazilu i Čileu rejting Amerikanaca je opao za 16 poena. Ipak, više od polovine Brazilaca (53 odsto) govori pozitivno o Amerikancima, a to mišljenje deli 56 odsto Kolumbijaca, 55 odsto Peruanaca i 50 odsto Venecuelanaca…

Na Bliskom istoku samo 43 odsto Libanaca, 37 odsto Jordanaca i Tunišana i 24 odsto Turaka izražava neku toplinu prema Amerikancima, koji reklo bi se tradicionalno nisu bili omiljeni u tom regionu. Izuzetak je Liban gde su, prema istraživačima Centra Pju, nekada na Amerikance gledali s pozitivnim sentimentom, ali je u toj zemlji između 2003. i 2013. broj ispitanika s pozitivnim utiskom o Amerikancima smanjen za 15 poena.

MEKA MOĆ: Američka pop kultura, filmovi i muzika dobro su primljen oblik meke moći kod 88 odsto Šveđana, 82 odsto Holanđana, osam od deset Australijanaca, kod sedam od deset Japanaca, Filipinaca i Južnokorejaca. Međutim, američki uticaj nije širom sveta dobrodošao, konstatuju istraživači Centra Pju.

Oko 54 odsto ispitanika se boji da je priliv američkih običaja i ideja loša stvar.

Samo 37 odsto Indonežana odobrava američki kulturni uticaj. Oko dve trećine Venecuelanaca (67 odsto) i Argentinaca (65 odsto) voli američke filmove, muziku i TV, mada istovremeno više od polovine njih govori da je američki kulturni uticaj loš. Afrički pogled na američki kulturni uticaj varira – američku masovnu kulturu voli 76 odsto Južnoafrikanaca, a samo 36 odsto Senegalaca. Na Bliskom istoku, samo 45 odsto kaže da voli američki kulturni eksport. Izuzetak čine Izrael (66 odsto) i Liban (62 odsto).

Generacijski gledao, američku pop-kulturu više vole mladi ljudi od 18 do 29 godina nego stariji od 50. Razlika između te dve populacije u Vijetnamu iznosi 57 poena, u Rusiji i Brazilu 39, Kolumbiji 34 procentna poena, Francuskoj 36 poena. Razlike su vidljive i u Mađarskoj, Holandiji i Meksiku.

Mada većina u principu odobrava široke demokratske principe, ispitanici su podeljeni kada su u pitanju američke ideje o demokratiji: 43 odsto anketiranih ih podržava, dok 46 odsto kaže da ih ne voli.

Istraživači nisu definisali šta je to američki koncept demokratije – očito zato što je u različitim delovima sveta on različito shvaćen. Negde je to epohalno zaveštanje pisaca federalističkih papira o sistemu checks and balances, negde američki izvozni produkt, negde sredstvo za promenu režima, negde delo velikog satane, a po mnogima nešto povezano s novcem, tim majčinim mlekom politike, i s lobiranjem kao legalizovanom korupcijom.

Po jednom ranijem istraživanju Centra Pju, 74 odsto Amerikanaca veruje da kongresmeni stavljaju lični interes iznad opšteg, a po istraživanju američke agencije Rasmussen Reports, 60 odsto birača u SAD ocenjuje da su članovi Kongresa spremni da prodaju svoj glas radi finansiranja skupe izborne kampanje, samo 17 odsto veruje da Kongres svojim glasovima ne trguje, a 70 odsto veruje da izbor kongresmena direktno zavisi od novca.

Bilo kako bilo, od 2013. podrška američkom konceptu demokratije, ma kako ga ko shvatao, opala je za 18 poena u Brazilu i Meksiku, gde se svela na 25 odsto ispitanika, za 13 odsto u Čileu, a za 10 odsto u Argentini (28 odsto ispitanika). U Africi, podrška tom obliku američke meke moći opala je za 24 poena u Senegalu, za 22 poena u Keniji i za 16 poena u Gani.

U Evropi američki stil u demokratiji voli 42 odsto ispitanika, među njima je 53 odsto Italijana, 52 odsto Mađara, 34 odsto Francuza, 37 odsto Nemaca. Treba, ipak, imati u vidu da je od 2012. podrška toj vrsti demokratije u Francuskoj opala za 9 procentnih poena, a u Nemačkoj za 8.

I pored strateškog partnerstva, američki stil demokratije voli tek 43 odsto Britanaca, a 44 odsto ne voli.