Šta je Transparentnost Srbija poslala skupštinskom odboru za kontrolu trošenja javnih sredstava, a u vezi sa tenderom za izvlačenje vode iz rudarskog kopa "Tamnava – Zapadno polje"
Besmislene su tvrdnje da je tender za ispumpavanje vode i mulja raspisan jer ga je tražila Svetska banka; naručivanje posla bez raspisane javne rasprave ne bi bilo po Zakonu o javnim nabavkama, a od toga da li je konzorcijum koji je dobio posao imao potrebne reference, mnogo je važnije da li je ispunjen plan naveden u ugovoru – ovo je, u najkraćem, sadržaj dopisa koji je nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) poslala Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije.
Tema zasedanja ovog Odbora, koje je održano u ponedeljak, 9. februara, bio je Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Istovremeno, na sednici je usvojeno i nekoliko izveštaja Građanskih nadzornika o sprovedenim postupcima nadgledanja javnih nabavki. Među nabavkama za koje su nadzornici podneli izveštaje, nalazila se i jedna koja je podigla silnu prašinu u javnosti, a koju je „dužila“ Transparentnost Srbija: zvaničan naziv nabavke bio je „Ispumpavanje zamuljene vode i mulja na površinskom kopu PD RB ‘Kolubara’ d.o.o. – ‘Tamnava – Zapadno polje’, naručioca JP ‘Elektroprivreda Srbije’ i Privrednog društva Rudarski basen ‘Kolubara’“, a u žižu političara i medija dospela je maltene istog trenutka od kada je, 8. januara, „Vreme“ objavilo tekst Aleksandra Đorđevića iz BIRN-a pod naslovom „Ispumpavanje kopa i budžeta“.
Tema ovog teksta nije sam izveštaj Građanskog nadzornika, ali neka bude pomenuto: reč je o dokumentu na 13 strana koji je potpisao Danilo Pejović iz TS. Izveštaj, ugrubo, ima tri celine – otprilike jedna trećina je objašnjavanje pravnog okvira za građanski nadzor, druga trećina je hronologija javne nabavke, a poslednji deo čini konkursna dokumentacija. Na kraju drugog dela, Pejović zaključuje da je bilo konkurencije u ovoj nabavci, da je transparentnost bila obezbeđena u svakoj fazi, te da on, kao nadzornik, nije naišao na prepreke u obavljanju svoje dužnosti.
Međutim, mnogo zanimljiviji od izveštaja, i to jeste tema ovog teksta, jeste gorepomenuti dopis TS skupštinskom odboru. „Nakon što je zaključen ugovor o ovoj javnoj nabavci, u medijima su objavljeni mnogi tekstovi i izjave zvaničnika i drugih koje se na neki način odnose na ovaj postupak javne nabavke ili na realizaciju ugovora, to jest na pitanja koja nisu bila predmet građanskog nadzora, s obzirom na to da građanski nadzor počinje od raspisivanja javne nabavke i da se okončava zaključenjem ugovora. Neka od tih pitanja do danas nisu dobila odgovor, neka nisu dovoljno dobro interpretirana, a neka još nisu na jasan način ni postavljena“, pišu iz TS na početku dopisa.
DA LI JE MOGLO BRŽE: Podsetimo, u BIRN-ovom tekstu objavljenom u „Vremenu“, zastupana je teza da pobednik na tenderu, konzorcijum domaće firme „Južna Bačka“ i rumunskog „Neša“, po pravilima tendera i Zakona o javnim nabavkama, nije mogao da kao podizvođača unajmi holandsku firmu „Van Hek“, koja je dobavila specijalizovane pumpe i cevovod, jer su i Holanđani bili učesnici na tenderu, pa otpali zbog tehnički neispravne ponude. Pobednički konzorcijum ne samo da nije imao potrebne reference niti iskustva u ispumpavanju vode, tvrde dalje u BIRN-u već je i vlasnik „Južne Bačke“ bio hapšen zbog utaje poreza.
Takođe, u tekstu BIRN-a osporena je odluka EPS-a da se uopšte ide na tender, s obzirom na to da je ovo javno preduzeće mesečno gubilo 30 miliona evra zbog rudnika pod vodom, a ukupna vrednost posla bila ispod 15 miliona evra. Autor teksta Aleksadar Đorđević naveo je i da je posao još daleko od završenog, s obzirom na to da je krajem godine, kada su povučene holandske pumpe, pod vodom bila trećina rudnika, a u celu priču je umešao i direktora Elektromreža Srbije Nikolu Petrovića, pošto je jedan od podizvođača kojeg je unajmila „Južna Bačka“ bio i vlasništvo izvesnog Dragana Klisure, sa kojim je Petrović do 2012. imao bliske poslovne odnose – Petrović je bio direktor ili suvlasnik u četiri Klisurine firme.
foto: filip švarmGRAĐANSKI NADZOR I PITANJA BEZ ODGOVORA: Prizor s Tamnave…
Transparentnost Srbija u dopisu kaže da do sada nije bilo jasnog odgovora na pitanje da li je bilo moguće neko brže i efikasnije rešenje od onog koje je odabrano. Pre nego što je raspisao tender, piše TS, EPS je trebalo da razmotri neke druge opcije („kupovina mehanizacije ili pozajmljivanje od drugih javnih preduzeća i državnih organa, nabavka ‘usisnih plovnih bagera’, kako je predlagalo Udruženje za unapređenje rudarske struke i nauke…“). U TS navode i da EPS nije objavio program rada (finansijski plan), obavezan prema Zakonu o javnim preduzećima, a da je upravo izmena programa rada i plana javnih nabavki preduslov za otpočinjanje postupka. Pošto se, zbog neobjavljivanja plana, ne zna kada je ovaj preduslov ispunjen, nije poznato ni da li je bilo moguće ranije raspisivanje tendera, piše u dopisu.
foto: slobodan miljević…i Aleksandar Vučić u obilasku radova na ispumpavanju
Za mogućnost sprovođenja nabavke bez tendera, odnosno, bez primene Zakona o javnim nabavkama, što je bila jedna od teza BIRN-a, Transparentnost Srbija tvrdi da to ne bi bilo u skladu sa zakonom, jer bi za tu opciju trebalo da budu ispunjena dva uslova – jedan je postojanje elementarne nepogode, čije posledice ugrožavaju životnu sredinu (koji je postojao), a drugi je da je uklanjanje vode potrebno radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova. Transparentnost Srbija tumači da ovaj drugi uslov nije postojao – da jeste, došlo bi do velikih restrikcija električne energije (tj. uskraćivanja osnovnih životnih uslova), što se nije dogodilo. Ipak, TS navodi i analizu Fiskalnog saveta iz jula 2014, kao jedan od argumenata u prilog tezi da je trebalo ići bez tendera. U analizi Fiskalnog saveta stoji da smanjena proizvodnja struje nije problem u toku leta, ali da bi mogla da bude u toku zime, jer u okruženju nema viškova el. energije, a da bi gasna kriza i sukob u Ukrajini mogli da ugroze održivost energetskog sistema.
ULOGA SVETSKE BANKE: Predsednik vlade Aleksandar Vučić burno je reagovao na tekst objavljen u „Vremenu“ („BIRN, to su oni koji su lagali oko Er Srbije, oni koji su dobili pare od gospodina Devenporta i EU da govore nešto protiv Vlade Srbije. Tim lažovima recite da su opet lagali“, rekao je Vučić sutradan po objavljivanju teksta), što je kasnije preraslo u sukob i sa Majom Kocijančić, portparolkom Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju. Vučić je, iz nekog razloga, tada rekao i da je „Južna Bačka“ na tenderu pobedila dve inostrane firme („Stvarno mi je mnogo žao što smo oštetili te zapadne firme“), mada je, uz konzorcijum „Južna Bačka“ – „Neš“, jedinu prihvatljivu ponudu imala domaća firma „Milenijum tim“.
Međutim, tekst Aleksandra Đorđevića uopšte nije pominjao Svetsku banku, a ovu međunarodnu finansijsku instituciju u priču je „uvukao“ ministar energetike Aleksandar Antić saopštenjem od 11. januara. „Država i JP EPS nisu mogli da otpočnu ispumpavanje vode po hitnom postupku jer je čitav projekat finansirala Svetska banka, a kompletna tenderska procedura morala je da bude usklađena sa njihovim pravilima“, stajalo je u saopštenju iz ministarstva. Sutradan je Tanjug („SB: Tender za Tamnavu po propisima, premijer bio u pravu“) preneo izjavu iz Kancelarije Svetske banke u Beogradu u kojoj se kaže da je tender“ sproveden u svemu u skladu sa važećim propisima i praksom“. Međutim, nigde u saopštenju Svetske banke nije pisalo da je tender za ispumpavanje vode uslovila ova institucija. Potom je ovaj deo priče počeo da se širi u medijima, a među najefektnijim tekstovima bio je uvodnik Ljiljane Smajlović u „Politici“ od 14. januara.
Istog dana kada je u tom listu objavljen tekst u kojem je Vesna Kostić, savetnica za odnose sa javnošću Svetske banke, objasnila da je EPS bio u obavezi da raspiše tender („Što bi rekao Bajaga, od Aljaske do Australije, gde god i kad god Svetska banka finansira projekte u vrednosti kakvo je ispumpavanje vode iz Tamnave – ‘Zapadno polje’, obavezno je raspisivanje tendera“), glavna urednica „Politike“ objavila je uvodnik pod nazivom „Mi nismo BIRN“. Za razliku od Tanjuga, pisala je Smajlović, koji se izvinio zbog objavljivanja vesti stare godinu dana (o slobodi medija u Srbiji), BIRN-ov primer je obrnut, što „budi sumnju u integritet novinarskog rada“. Teza Ljiljane Smajlović bila je da je Svetska banka finansirala posao ispumpavanja vode, i da je njen uslov bio da se raspiše tender, a da BIRN namerno ne saopštava tu činjenicu. Ovu tezu je ponovila i u Kolumni nedelje od 8. februara pod naslovom „Nostalgija za devedesetim“ („Nevolja je, međutim, da BIRN – barem u ‘Politici’ – nije kritikovan što nije dovoljno patriotski, već što izveštava u ključu devedesetih – izostavljajući važne činjenice koje mu se ne uklapaju u tezu“).
Međutim, teza Aleksandra Antića, koju su potom preuzeli mediji, nije tačna, po pisanju Transparentnosti Srbija. „Tvrdnje zvaničnika koje su iznošene u javnosti, o tome da je ‘tender bio obavezan’ zato što je to ‘zahtevala Svetska banka’ su bespredmetne, jer je nabavka sprovedena na osnovu domaćeg Zakona o javnim nabavkama, a ne po pravilima te finansijske institucije“, stoji u dopisu. „Ako bi se te izjave“, kaže još TS u svom dopisu, „shvatile kao da je finansiranje od strane Svetske banke sadržalo kao uslov da se organizuje postupak nadmetanja ponuđača, a ne da se posao dodeli direktnom pogodbom, ostaje nejasno zbog čega bi to bilo relevantno za ovaj konkretan slučaj. Naime, prema dostupnim podacima, ugovor o finansiranju je Vlada Srbije (ministar finansija) zaključila sa Svetskom bankom tek 10. oktobra 2014, dakle, nekoliko meseci nakon što je postupak javne nabavke već bio sproveden.“
IZBOR PONUĐAČA I ISPUNJENJE UGOVORA: Transparentnost Srbija osvrće se i na pitanje postavljeno u javnosti o tome da li postoje prethodne reference konzorcijuma koji je dobio posao. TS konstatuje da je ovo relevantno za ispravnost sprovođenja tenderske procedure, ali i da niko od ponuđača nije osporio ispunjenost ovog uslova, pa čak ni drugoplasirani „Milenijum tim“, koji je podneo žalbu po drugom osnovu.
Pošto posedovanje opreme za ispumpavanje nije bilo uslov, iznajmljivanje pumpi od „Van Heka“ nije povreda ugovornih obaveza po TS, međutim, „logično je pomisliti da je dogovor o zakupu pumpi postignut ranije, jer bez tog bitnog parametra ne bi bilo moguće sačiniti ponudu“.
Ova nevladina organizacija opisuje i pravi galimatijas oko toga koliko je vode ispumpano iz rudničkog kopa. Jedino što je izvesno jeste da je ugovor istekao 16. decembra, a da je u konkursnoj dokumentaciji stajalo da ukupno treba ispumpati 187 miliona kubnih metara vode i mulja, te da se cena obračunava prema količini ispumpane vode – rok je bio fiksan, cena nije. Kako piše TS, nedelju dana nakon isteka roka za završetak posla objavljeno je da je ispumpano 129,4 miliona kubika, odnosno, oko dve trećine, „što znači da posao po ovoj javnoj nabavci nije okončan u ugovorenom roku“. „Van Hek“ je 1. decembra objavio da je ispumpao 58 miliona kubika u Srbiji, a u tekstu BIRN-a objavljenom u „Vremenu“, direktor „Južne Bačke“ izjavio je da je njegova firma ispunila ugovor sa EPS-om jer je ispumpala 114 miliona kubika, a da ostatak od 50 miliona treba da ispumpa „Kolubara“ svojim pumpama (izjava data 26. decembra). Zbrku upotpunjuje zamenik direktora „Kolubare“ koji „Politici“, 23. januara, izjavljuje da je „Kolubara“ ispumpala 68 miliona, a „Južna Bačka“ 78 miliona kubnih metara.
„Zbog ovako kontroverznih informacija, bilo bi neophodno objaviti precizne podatke o izvršenju ugovora, u najmanju ruku, nakon što posao bude završen, ali i informacije o tome da li su naplaćene garancije za dobro izvršenje posla, odnosno, penali zbog kašnjenja (ako su predviđeni ugovorom) s obzirom na očigledno probijanje rokova. Ovo je značajno ne samo sa finansijskog stanovišta, već i zbog činjenice da je rok izvršenja posla bio u ponudi jednako vrednovan kao i ponuđena cena“, zaključuju u TS.
Slabost u sistemu
Prema dopisu TS, ovaj slučaj otkriva slabost u sistemu javnih nabavki u slučaju kada naručilac trpi višestruko veću štetu od vrednosti javne nabavke koja se sprovodi rad njenog otklanjanja – on nema mogućnost da ubrza nabavku i da skrati proceduru u odnosu na redovne postupke, i to je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić sugerisao na skupštinskom Odboru održanom u ponedeljak kao pravac u kome treba ići u izmeni Zakona o javnim nabavkama: „Sa stanovišta ekonomičnog postupanja sa javnim resursima postoje razlozi da se nabavka izvrši što je pre moguće, čak i ako bi to rezultiralo plaćanjem veće cene dobavljaču. Takve situacije mogu nastupiti i kada nabavke nisu prouzrokovane štetom od elementarnih nepogoda, već nekim drugim razlozima, na primer, kada je poznato da će cena neke robe bitno porasti tokom vremena koje je potrebno da se pripremi i sprovede postupak javne nabavke. Međutim, Zakon o javnim nabavkama ne sadrži odredbu na koju bi se naručilac koji želi da najbolje iskoristi javne resurse mogao pozvati“, piše u dopisu TS.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
Moramo da se borimo da finansijsko-koruptivna dimenzija bude procesuirana. Moramo da saznamo gde je nestalo 24 miliona evra, zato što je ova evidentna krađa direktan uzrok smrti 15 ljudi. Naravno, tragedija pokreće i priču o bezbrojnim tajnim ugovorima koji prate velike javne i infrasturkturne projekte, a koji su leglo enormne korupcije. Firme koje su radile rekonstrukciju stanice u Novom Sadu manje-više su iste one koje grade, recimo, Beograd na vodi ili rade na EXPO projektima
“Naša je dužnost da insistiramo da tema pada nadstrešnice u Novom Sadu ostane aktuelna kako ne bi prošla kao ‘Ribnikar’ i Dubona i Malo Orašje, i mnoge druge tragedije. U slučaju da ne uspemo da nađemo odgovorne, plašim se i da pomislim šta bi sledeća tragedija mogla da bude… Čini mi se da što više vreme prolazi, tragedije postaju sve veće i veće, i da ako to postane svakodnevica, mi više nećemo reagovati… A gde će onda biti ta crvena linija?”
“Činjenica da sam ponovo izašao na ulicu u znak podrške mladim ljudima koji ne žele da žive u ovakvom društvu, budi u meni veru da će baš ti mladi ljudi, svojim načinom opozicionog delovanja, ovu aktuelnu vlast oterati u opoziciju”
Visoke cene ekskurzija i rekreativnih nastava svake jeseni roditeljima zadaju muke. Agencije tvrde da posluju po pravilnicima, dok roditelji sumnjaju u realnu vrednost aranžmana. Međutim, država je skrojila sistem u kom se agencije dovitljivo snalaze, a najviše ispaštaju roditelji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!