Evropska unija nalazi se pred ozbiljnim izazovima, kada je reč o obrazovanju. Iako jedinstvena obrazovna politika EU ne postoji, jer je reč o stvari o kojoj se države članice staraju individualno, statistika je zajednička za sve. A ona je poprilično surova i kaže da je stopa nezaposlenosti među mladima blizu 23 odsto. Paradoksalno je što u isto vreme i na istom mestu, u EU, postoji dva miliona slobodnih radnih mesta koje nema ko da popuni, jer obrazovni sistemi ne uspevaju da proizvedu dovoljan broj obučenih stručnjaka. Iz ovih razloga Evropska komisija predstavila je javnosti 20. novembra strateški dokument „Promišljanje obrazovanja“, koji bi zemljama članicama trebalo da posluži kao smernica kako da obrazovne sisteme prilagode realnim potrebama tržišta rada.
Plan predstavlja poziv za nacionalne obrazovne vlasti da stave naglasak na preduzetničke i IT veštine, da učenje stranih jezika standardizuju tako da do 2020. bar polovina petnaestogodišnjaka govori još jedan jezik, a da 75 odsto ukupnog broja učenika uči drugi jezik. Preporučeno je više investiranja u obrazovanje, naročito u obrazovanje orijentisano na rad, i u dobro obučene, motivisane i preduzetnički nastrojene predavače. Sve u svemu, prema prognozama kojima se rukovodila Evropska komisija, u budućnosti više neće biti dovoljno izaći sa univerziteta sa diplomom, pa čak ni sa zvanjem mastera. Naprotiv, biće neophodno raspolagati dodatnim veštinama. Te nove potrebne veštine mogle bi da budu talenat za preduzetništvo, smisao za inicijativu i dobro razumevanje što više stranih jezika. Dokument Evropske komisije predstavljen je kao „fundamentalni zaokret u obrazovanju“, sa većim fokusom na efektivne rezultate učenja.
Oko pitanja kvaliteta obrazovanja u Evropi već duže vreme raste zabrinutost. Moderne, na znanju bazirane ekonomije, zahtevaju ljude sa većim i važnijim veštinama. Procene kažu da će procenat poslova koji zahtevaju tercijarni nivo kvalifikacija sa 29 odsto u 2010. porasti na 34 odsto u 2020.
„Sve statistike sugerišu da je u okviru radne populacije udeo onih sa diplomom ili još većim stepenom obrazovanja u porastu. Zbog toga, ne samo da moramo da osiguramo veći broj diplomaca, nego i da diplomci koje proizvodimo imaju kompetencije i veštine za kojima postoji zahtev na tržištu rada“, rekao je Denis Abot, portparol za obrazovanje Evropske komisije sajtu University World News: „Jedan od problema je i što tokovi u karijeri današnjih ljudi variraju mnogo više nego nekada. Danas je retkost da neko sa univerzitetskom diplomom provede ceo radni vek u jednoj organizaciji, bilo u javnom ili u privatnom sektoru. Ljudi će morati mnogo više da se kreću, i to je jedan od razloga zašto smatramo da treba da proizvodimo diplomce koji će biti svestraniji“, rekao je on.
„Promišljanje obrazovanja“ je dokument koji je mnogo više fokusiran na realan nivo stručnosti, nego na formalno akademsko zvanje. Abot je, ipak, naglasio da Erasmus, evropski program koji podstiče razmenu studenata, takođe u svojoj suštini jeste namenjen unapređenju veština. „Nije reč samo o tome da završite nekoliko modula i steknete diplomu. Zapravo je u pitanju sticanje niza veština, koje ne moraju da budu u direktnoj vezi sa diplomom koju stičete, ali koje će vas zapravo staviti u najbolji mogući položaj kada je reč o budućnosti vaše karijere.“ Osim te uloge, Erasmus je takođe „u tesnoj vezi sa svestranošću, veštinama komunikacije i kulturološkim iskustvom, a sve to je veoma korisno u pripremanju ljudi za kompetencije koje će im omogućiti napredak u karijeri“, rekao je Abot.
Plan Evropske komisije je da broj studenata koji se kvalifikuju za Erasmus bude udvostručen, to jest da njih bude pet miliona u periodu od 2014. do 2020. Dve trećine sredstava predviđenih za ovaj program biće namenjeno za individualne programe učenja i mobilnosti, a ostatak je namenjen saradnji u oblasti inovacija, reformi obrazovnih politika i razmeni dobrih praksi.
Argumentacija koja stoji u pozadini „Promišljanja obrazovanja“ nije nova, ali sada se čini jasnim da je poslednjih godina jako malo urađeno na obučavanju studenata u EU za preduzetnički duh koji se sada pokazuje kao potrebniji nego ikad. Evropska komisija smatra da Evropa mora da odgovori na globalni rast kvaliteta obrazovanja: „Prognoze pokazuju da će trećina poslova u EU zahtevati tercijarni nivo kvalifikacija do 2020.“
Da bi se osiguralo da će obrazovanje biti usklađeno sa potrebama studenata i tržišta rada, „metode ocenjivanja moraju da budu adaptirane i modernizovane“. Ovo znači da će upotreba ICT i otvorenih obrazovnih izvora biti povećana u kontekstu učenja.
Rečeno je i da će „transverzalne veštine“, kao što su sposobnost za kritičko mišljenje, preuzimanje inicijative, rešavanje problema i timski rad pripremiti individue za današnje promenljive i nepredvidive puteve karijere. Trenutno, prema navodima EK-a, evropski obrazovni sistem nastavlja da omašuje u obezbeđenju pravih veština potrebnih za zapošljavanje, a ne sarađuje adekvatno sa sferom biznisa i poslodavaca na približavanju obrazovnog sistema realnosti radnog okruženja.
Evropska komesarka za obrazovanje i kulturu Andrula Vasiliu rekla je u Strazburu da želi da vidi nacionalne obrazovne sisteme kao deo nove strategije „Promišljanje obrazovanja“ i da ova strategija nije samo pitanje novca: „Istina je da je potrebno da više investiramo u obrazovanje i obučavanje, ali jasno je i da obrazovni sistemi takođe moraju da budu modernizovani i da budu fleksibilniji u tome kako odgovaraju na stvarne potrebe savremenog društva“, rekla je Vasiliu na predstavljanju Strategije i dodala da „Evropa mora da, na radikalno nov način, promisli kako obrazovni sistemi mogu da obezbede veštine koje su potrebne tržištu rada. Danas, Evropska komisija je lansirala novu strategiju ‘Promišljanje obrazovanja’ da ohrabri članice da preduzmu momentalne korake kako bi obezbedile mladima da razviju veštine i kompetencije potrebne za tržište rada.“
U izveštaju Komisije stoji: „Da bi se oslobodili puni potencijali obrazovanja kao glavnog motora rasta i zapošljavanja, zemlje članice moraju da usvoje reforme kako bi unapredile i učinak i efikasnost sopstvenih obrazovnih sistema.“ Komisija naglašava da je stopa nezaposlenosti među mladima u Evropi blizu 23 odsto, a postoji dva miliona slobodnih radnih mesta koje nema ko da popuni. Zato Komisija smatra da zemlje članice treba da se upuste u izazov poboljšanja obrazovanja dok istovremeno konsoliduju javne finansije: „Evropa će povratiti održivi razvoj jedino proizvodnjom visoko obučenih svestranih ljudi koji mogu da doprinesu inovacijama i preduzetništvu.“
Istovremeno, Komisija je naglasila i vlastitu svest o tome da je za obrazovanje kvalitetnih stručnjaka neophodan i kvalitetan nastavni kadar. Trenutno, naglašava EK, samo nekoliko zemalja EU ima strategije za promociju kvaliteta nastave u visokom obrazovanju, uključujući i obuku nastavnog kadra u pedagoškim veštinama. Komisija je zato formirala grupu visokog nivoa za modernizaciju visokog obrazovanja koja će dati preporuke kreatorima politika i institucijama visokog obrazovanja, o tome kako da promovišu kvalitet u nastavi i učenju.
Evropska komisija odlučila je da modernizuje i unapredi mrežu za traženje posla Eures, kako bi podstakla veću mobilnost radnika u Evropskoj uniji i utrla put zaista jedinstvenom evropskom tržištu rada. Reforma treba da pomogne ljudima bez posla da lakše stupe u kontakt sa poslodavcima kojima su potrebni radnici sa određenim veštinama. U fokusu reforme Euresa biće mladi i sektori i zanimanja za kojima je tražnja veća od ponude. Predviđeno je i preuređenje portala Euresa na kome je trenutno registrovano više od 700.000 slobodnih radnih mesta, gotovo milion radnih biografija i oko 29.000 poslodavaca. U EU ima više od 25 miliona nezaposlenih, ali i dalje postoje nepopunjena radna mesta. Komesar EU za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor ocenio je nakon što je doneta odluka o modernizaciji Euresa da unapređenje mobilnosti radnika koji traže posao može da bude deo rešenja za sada neprihvatljivo visoku nezaposlenost. Stopa nezaposlenosti u 27-članoj Uniji u septembru je bila 10,6 odsto dok je u zoni evra bez posla bilo 11,6 odsto radno aktivnih. To znači da je u EU bilo nezaposleno 25,75 miliona ljudi, a u zoni evra 18,49 miliona. Bez posla je u septembru u EU bilo 5,52 miliona mladih (ispod 25 godina), od toga 3,49 miliona u zoni evra. Statistike pokazuju i da je u poređenju sa septembrom prošle godine stopa nezaposlenosti porasla u 12 zemalja, a opala u sedam. „Cilj poboljšanja Euresove mreže je da se pomogne ljudima koji su spremni da odu u drugu zemlju da otkriju gde za njih ima odgovarajućeg posla, kao i da se pomogne poslodavcima da nađu dobro obučene radnike. Pozivamo sve članice da se spreme da sprovedu reformu (Euresa)“, istakao je komesar za zapošljavanje.
Unija, uprkos visokoj stopi nezaposlenosti, i dalje ima manjak radnika, kao i brojna nepopunjena radna mesta. Iz Komisije upozoravaju da broj nepopunjenih radnih mesta na konkursima za zapošljavanje raste od sredine 2009. godine, posebno na sektorima koji beleže brz rast, poput informaciono-komunikacione tehnologije i u tzv. zelenoj ekonomiji.
(Izvor: Euractiv)
