Zašto svi kandidati na predsedničkim izborima u Crnoj Gori razmišljaju više o 2. aprilu nego o 19. martu? Odgovor je jasan, svaki je pojedinačno gotovo siguran da nema dovoljno glasova za pobedu u prvom krugu. Otuda i potpuno odsustvo konflikta među kandidatima koji pripadaju različitim stranama biračkog tela čija je linija razgraničenja – Milo Đukanović. No, ovo su i prvi predsednički izbori na kojima su u igri lideri većine najdominantnijih političkih subjekata. Njihove stranke su, recimo, na lokalnim izvorima u Podgorici, oktobra prošle godine, zbirno osvojile 88 odsto glasova, pri izlaznosti nešto manjoj od 70 procenata. U tom smislu ovo doista i jesu istorijski izbori za Crnu Goru, ali i borba za rezultat koji će definisati startne pozicije na predstojećim parlamentarnim izborima. U ovoj trci su za mnoge daleko važniji procenti podrške nego sama pobeda. Upravo su zbog toga i povećani rizici u ovoj borbi.
IGRE SA PARLAMENTOM
Kada bi Milo Đukanović sa mesta aktuelnog predsednika danas raspustio crnogorsku skupštinu, da li bi u nedelju građani Crne Gore većinom glasali da on zaokruži deseti mandat u svojoj premijersko-predsedničkoj fotelji? To je svakako pitanje koje muči njegove saradnike nakon što su ovu temu kandidovali u agendu Đukanovićeve kampanje – podizanje tenzija, pokazivanje dominacije i svakako podvlačenje glavne teze da je u prethodne dve godine, nakon što je DPS izgubio većinu u parlamentu, došlo do kolapsa gotovo svih državnih institucija. Pa i parlamenta. Eksperti na koje se oslanja aktuelni predsednik nalaze da bi takav postupak bio potpuno u skladu sa rešenjima koja su predviđena Ustavom Crne Gore. Raspuštanje parlamenta sporno je iz najmanje jednog razloga. Mandat Miodragu Lekiću je dala Skupština, a ne predsednik, i to na osnovu nedavno usvojenog Zakona o predsjedniku. Taj Zakon čeka presudu pred Ustavnim sudom i, prema glasovima iz ove institucije koja je tek nedavno, izborom troje sudija, ponovo postala funkcionalna, sporni Zakon sigurno neće biti na dnevnom redu u narednih mesec dana.
Raspuštanje parlamenta je otvaranje pandorine kutije političkih, i ne samo političkih konflikata, to znači da se aktuelni predsednik Crne Gore odlučio da iz eventualnog haosa izvuče najviše na biralištima. Ne bi to bilo ništa neobično, iako je rizik i za Đukanovića prevelik, pre svega zbog činjenice da je u prethodne dve godine podrška njegovoj političkoj opciji u stalnom padu. Takav razvoj događaja dovešće do daljeg skretanja DPS-a ka tvrdoj nacionalnoj opciji i novo osipanje podrške u grupaciji koja ih i dalje vidi kao nosioce građanskih ideja.
DUGOVI SA PROŠLIH LISTA
Najveća promena u političkim narativima se dogodila u izbornoj kampanji Andrije Mandića, lidera Nove srpske demokratije. On je napravio snažan otklon od tvrdonacionalne srpske platforme, i od žestokog kritičara Đukanovićevog režima preko noći postao pomiritelj i glavni zagovornik ideje o pomirenoj Crnoj Gori. Skok u ambijent demokratičnosti i kooperativnosti prethodilo je i izvinjenje za nekadašnje političke postupke i uopšteno priznavanje sopstvenih grešaka, bez podrobnije elaboracije o kojim se propustima radi. No, ta promena je toliko očigledna i neusklađena sa političkim delovanjem i imidžom Demokratskog fronta, čiji je on jedan od lidera, da više dovodi u zabunu vlastito biračko telo no što će se približiti tradicionalnim apstinentima ili politički neopredeljenim biračima.
Zanimljivo je, međutim, da je Socijalistička narodna partija Vladimira Jokovića javno podržala Andriju Mandića. Naravno da je to isplata dugova sa zajedničke izborne liste na parlamentarnim izborima, nakon kojih se SNP probudio gotovo iz kliničke smrti i dobrim manevrima uspeo da danas bude jedan od ključnih faktora u manjinskoj vladi Dritana Abazovića i drži mesto predsednika Skupštine. Ova podrška svakako daje i smernice za tumačenje daljih događanja na političkoj smeni, pa i koalicionog delovanja na eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima.
VLADA NA DVE STOLICE
Drugi deo vlade u tehničkom mandatu – URA Dritana Abazovića – dao je podršku lideru Demokrata Aleksi Bečiću. To je možda i najveće iznenađenje u kampanji za izbor predsednika. Oštar sukob Demokrata i Građanskog pokreta URA traje već duže vremena i u velikoj je meri doprineo složenoj političkoj situaciji i slabljenju odnosa unutar parlamentarne većine. Osim što će Abazovićeva partija podržati Aleksu Bečića za predsednika, ove stranke su najavile i zajedničku listu na parlamentarnim izborima na kojoj bi voleli da vide i Pokret Evropa sad. Njihova je ideja objedinjavanje “političkog centra”.
I dok Đukanović pod izbornim sloganom “Nego ko” poručuje da se odlučio da završi posao koji je počeo u Crnoj Gori, misleći na evropske integracije, dok Mandić misli na budućnost, a govori o tradiciji, Aleksa Bečić je pod sloganom “Časti mi” u značajnoj meri iskoračio iz vizuelnog prostora sopstvene stranke i vrlo fokusirano radi na profilu koji ga predstavlja ne samo kao borca, već i dobrog kandidata za državnika. Iako je među poslednjima istakao kandidaturu za mesto predsednika i time stavio tačku na nejedinstvo u nastupu vladajuće većine, iako i Demokrate prati pad popularnosti, utisak je da je Bečić bio najdominantniji u zajedničkom predstavljanju predsedničkih kandidata na crnogorskom javnom servisu. Nije ulazio u polemike, nije ponavljao potrošene teme i govorio je ono što je i imao nameru. Svaki konflikt je držao pod kontrolom i nije izlazio iz okvira centralne poruke koja je do detalja bila projektovana, i to ne samo vremenski.
Jakov Milatović je nesuđeni kandidat Pokreta Evropa sad na ovim izborima, nakon što Državna izborna komisija nije prihvatila kandidaturu njegovog stranačkog kolege Milojka Spajića zbog spornog dvojnog državljanstva. Milatović je ušao sa klupe u ovu utakmicu sa balastom laži kojih se Spajić držao neprimereno dugo. Jednostavno, Evropa sad nije želela da ispusti talas nezadovoljstva na kojem je taj pokret isplivao kao dominantno iznenađenje na nedavnim lokalnim izborima u većini crnogorskih opština. Utisak koji ostavlja potpuno je u skladu sa njegovom izbornom porukom – “Uspjećemo”. Fizički napad koji je doživeo na Cetinju, dolazeći na promociju, pojačao je tu poruku i dodatno ga izdvojio kao kandidata od kojeg zazire i sam Đukanović.
IZBORI ZA IZBORE
Iako brojni analitičari procenjuju da Goran Danilović, lider Ujedinjene Crne Gore, influenser Jovan Radulović Jodžir, te kandidatkinja SDP-a Draginja Vuksanović Stanković nemaju velike šanse za ulazak u drugi krug, ne treba zaboraviti da je Draginja Vuksanović Stanković na predsedničkim izborima 2018. godine, koje je Đukanović dobio u prvom krugu, osvojila 8,2 odsto glasova. Iako je to bio period udaljavanja SDP-a od DPS-a, a ni konkurencija nije bila ovakva, ne treba prenebregnuti činjenicu da jedina žena kandidat na svoju stranu može povući možda i najvažnije glasove za dominaciju bilo kojeg od kandidata.
Dakle, ovo nisu samo predsednički izbori. Ovo su izbori čiji će procenti dominantno odlučivati o rasporedu uticaja na predstojećim parlamentarnim izborima, sigurno i o daljem razvoju događaja vezanih za tehničku vladu Dritana Abazovića, o posledicama neuspeha skupštinske većine u slučaju neuspeha mandatara Miodraga Lekića. Oni će biti ključ razrešenja međusobnih odnosa političkih grupacija koje stoje naspram Demokratske partije socijalista. Opet sve zavisi od Mila.
