Zamka jednostranosti

U Uredu Evropske unije pri Ujedinjenim nacijama u petak 28. septembra u 9.30 po lokalnom njujorškom vremenu predstavnici Srbije (Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Slobodan Samardžić, Vuk Jeremić, Marko Jakšić i Goran Bogdanović) počeli su novu rundu direktnih pregovora s predstavnicima kosovskih Albanaca (Agim Čeku, Fatmir Sejdiju, Hašim Tači, Veton Suroi, Kolj Beriša), a razgovor su nadgledali predstavnici posredničke trojke Kontakt grupe za Kosovo (Aleksandar Bocan Harčenko, Frenk Vizner i Volfgang Išinger).

U Srbiji se sabiraju plusevi i minusi posle direktnih njujorških pregovora od 28. septembra. Da nema približavanja stavova svima je jasno, ali se ipak ističe da bi glavni rezultat moglo biti to što će pregovori biti nastavljeni već 14. oktobra u Briselu i što su se Njujorškom deklaracijom sve strane obavezale da će se uzdržavati od bilo kakvih pretnji i nasilja dok traju pregovori.

Pre početka te runde na Menhetnu, zapaženo je i to da se razgovori odvijaju u kancelariji Evropske unije, što se razume kao izbegavanje da oni, smeštanjem baš u prostorije Ujedinjenih nacija, u dalekoj simbolici dobiju karakter međudržavnih pregovora, što bi odgovaralo albanskoj strani, koja je u Njujork otišla s predlogom o regulisanju odnosa dveju nezavisnih država, Srbije i Kosova. Po rečima ministra za KiM Samardžića srpska strana je odbacila taj albanski predlog o pregovorima dveju nezavisnih država uz konstataciju da ne postoji nezavisna država Kosovo, pa da se odnosi ne mogu regulisati sa subjektom koji ne postoji.

SUSRETI: U predvečerje tog događaja srpska strana je kontaktirala s predstavnicima praktično dve trećine planete. Izveštači su izbrojali da je bilo možda i četrdesetak susreta koje su predstavnici Srbije ostvarili u Njujorku. Samo predsednik Tadić je u više od 20 bilateralnih razgovora ponovio da rešenje za Kosovo i Metohiju mora biti doneto u Savetu bezbednosti UN-a, da Srbija brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet mirnim i pravnim sredstvima.

Predsednik Tadić, koji je u Njujork otišao nekoliko dana pre zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, razgovarao je u okviru zasedanja Generalne skupštine UN-a sa predstavnicima članica Saveta bezbednosti UN-a, predsednicima Paname Martinom Torihosom, Slovačke Ivanom Gašparovičem, Južnoafričke Republike Taboom Mbekijem, premijerom Italije Romanom Prodijem, predsednikom Republike Kongo Denisom Sasu Nguesom, sa delegacijom Katara, sa ministrima spoljnih poslova Narodne Republike Kine Jang Điečijem, Ruske Federacije Sergejom Lavrovom, Perua Hozeom Antoniom Garsijom Belaundeom, Kraljevine Belgije Karelom de Guhtom, sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom, predsednicima Islanda Olafurom Ragnarom Grimsonom, Kipra Tasosom Papadopulosom, austrijskim kancelarom Alfredom Guzenbauerom, premijerima Holandije Janom Peterom Balkenendeom, Slovenije Janezom Janšom, Turske Tajipom Redžepom Erdoganom, ministarkom spoljnih poslova Republike Grčke Dorom Bakojani, sa predstavnicima Evropske unije, visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom, komesarom za proširenje Olijem Renom, generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hop Sheferom, generalnim sekretarom Saveta Evrope Terijem Dejvisom, na jednom prijemu kratko i sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džordžom Bušom, sa američkim državnim podsekretarom Nikolasom Bernsom…

PLUSEVI I MINUSI: Pred početak njujorških pregovora o statusu Kosova u Beogradu nije se tačno znalo ni kakav je zapravo dnevni red. U zaključcima Kontakt grupe od četvrtka 27. septembra u Beogradu se zapažaju detalji koji se smatraju ohrabrujućim, kao onaj da njeni principi iz novembra 2005. treba i dalje da predstavljaju okvir za proces rešavanja budućeg statusa Kosova. To u Srbiji automatski pothranjuje očekivanja da bi se pregovori ipak mogli kretati u okviru Rezolucije 1244 iz 1999. koja Kosovo, kako-tako, smešta u okvir Srbije.

Pominje se, doduše, i to da u tim zaključcima na snazi ostaje i Ahtisarijev plan, koji je Beograd u prethodnim rundama odbio. Domaćoj javnosti je predočeno i da je beogradska delegacija stavila i neke suštinske primedbe Kontakt grupi – zbog toga što se u njenom saopštenju pominje da će, u krajnjoj liniji, odluku o statusu doneti narod Kosova; što se kaže da statusni proces treba fokusirati na prirodu budućih odnosa dveju strana, kao da je reč o dve države. Ministar Samardžić kaže da je na te primedbe Beograd dobio jedan poprilično nezadovoljavajući odgovor.

Srbija je u Njujorku ponudila albanskoj strani garantovanje statusa najpovlašćenije nacionalne manjine koji danas postoji u svetu, kako je to rekao premijer Koštunica, uz najavu da će Srbija razmotriti i najverovatnije prihvatiti svaku sugestiju i predlog bilo albanske strane bilo trojke, predlog utemeljen na položaju koji danas ostvaruje neka nacionalna manjina u svetu.

Sudeći po jednoj izjavi ministra spoljnih poslova Jeremića, bilo je u Njujorku i nekog dijaloga. On je, kaže, postavio nekoliko pitanja kosovskom premijeru Čekuu o izvesnim nelogičnostima u albanskom predlogu. S druge strane, Veton Suroi je stavljao primedbe na srpski predlog.

Od posrednika najaktivniji je bio Volfgang Išinger, koji je tražio pojašnjenja – od srpske strane o tome kako namerava da integriše kosovske Albance. Po srpskom predlogu, kako je pred odlazak u Njujork objašnjavao ministar za KiM Samardžić, dve zajednice bi do daljeg egzistirale jedna pored druge, kosovski Albanci bi imali potpunu samostalnost u regulisanju svojih poslova, a na zajedničko regulisanje pojedinih problema prešlo bi se eventualno kasnije i samo koliko i ako to oni žele.

EVROPSKI PROBLEM: Uz procene da u Njujorku nije bilo kompromisa, kolale su različite spekulacije o mogućim izlazima. Šef mađarske diplomatije Kinga Genc ponovila je zvanični stav mađarske vlade da je Kosovo prevashodno evropski problem. Nešto slično izjavljivao je nedavno i francuski šef diplomatije Kušner, koji obilazi evropske prestonice s porukom da je jedinstvo Evrope važnije od Kosova. Bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer – da Evropa treba samu sebe da afirmiše. Sam Ahtisari nastavlja da radi za svoj plan i izjavljuje kako će evropska spoljna i bezbednosna politika biti ove godine suočena sa testom verodostojnosti.

Izgleda da evropski zagovornici priznanja kosovske nezavisnosti bez rezolucije SB-a procenjuju da ne mogu brzo ubediti protivnike takve politike. Direktor Međunarodne krizne grupe Garet Evans u jednoj izjavi procenjuje da polovina od sadašnjeg broja zemalja koje pružaju otpor kosovskoj nezavisnosti može biti ubeđena u narednih godinu dana da promeni odluku, a da će druga polovina zadržati sadašnji stav.

Bilo je više naznaka da Evropska unija traga i za modelom kojim bi izbegla probleme povezane s unilateralnim priznavanjem Kosova. Izgleda da jedna varijanta podrazumeva da Vašington i Brisel Albance u Prištini ipak nekako odgovore od namere da u decembru proglase nezavisnost, a da zauzvrat defakto ožive Ahtisarijev plan tako što bi se počelo s njegovom primenom, da bi kasnije, kad bude postavljena državna infrastruktura na Kosovu, EU jedinstveno priznala nezavisnost Kosova. Ban Ki Mun u svom izveštaju konstatuje da su albanski političari na Kosovu sve više usredsređeni na predstojeće opšte izbore 17. novembra, ali da ostaju privrženi usvajanju zakona koji proističu iz odredbi Ahtisarijevog plana.

Italijani su, možda za potrebe te varijante izbegavanja zamke jednostranosti, u Njujorku testirali stav premijera Koštunice pominjanjem konfederacije Srbije i Kosova, što je ovaj odbio kao neki providan trik, konstatujući da bi Kosovo na taj način dobilo državni status na mala vrata.

Po jednoj varijanti, tražilo bi se pravno rešenje („Novosti“ pišu da bi to formulisali Britanci) koje bi bez zadiranja u status Kosova, na osnovu postojeće Rezolucije 1244, omogućilo da EU početkom januara 2008. godine pošalje misiju i od UNMIK-a preuzme vlast na Kosovu i Metohiji.

U tom kontekstu za Srbiju može biti važna izjava koju je u utorak 2. oktobra dao generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis – da je stav Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da se pitanje budućeg statusa Kosova mora rešavati u Ujedinjenim nacijama jer se pitanje granica rešava u UN-u.

Beograd je pokušavao da poljulja pozicije evroameričkih „kosovoindipendista“. Predsednik Tadić je upozorio sa govornice Generalne skupštine da se u poslednje vreme čuju pretnje da će kosovske privremene institucije jednostrano proglasiti nezavisnost 11. decembra i da jednostranim priznanjem tog akta međunarodni pravni poredak nikada više ne bi bio isti.

Premijer Koštunica je u Parlamentarnoj skupštini u Strazburu u utorak 2. oktobra isto rekao drugim rečima: „Vidimo i da nas jedna velika vanevropska zemlja uverava da stvari u središtu Evrope treba da uredimo direktnim kršenjem Povelje UN-a i da to neće biti presedan već redovno i normalno stanje… Moramo ovde u Savetu Evrope postaviti najprirodnije moguće pitanje, koje glasi: ako se danas neke evropske države opredeljuju da prekrše Rezoluciju 1244, šta sutra može sprečiti bilo koju evropsku zemlju da, ako to zahtevaju njeni interesi, prekrši neku drugu rezoluciju Saveta bezbednosti?“

SAD PITANJE: Za Beograd se važnim čini pitanje kako će se ponašati, pre svega, Amerikanci. Premijer Koštunica je u nedelju pre podne ocenio da međunarodna zajednica sada ima svakako presudnu ulogu u okretanju ka demokratskom rešenju i odbacivanju nasilnog i jednostranog rešenja.

Tadić i Koštunica su u obraćanju srpskoj javnosti u specijalnoj emisiji RTS-a iz Njujorka pomenuli da američki predstavnik u „trojci“ Vizner nije u razgovorima pružio garancije da će se Vašington uzdržati od davanja podrške kosovskoj nezavisnosti, što je Beograd direktno zahtevao, ali je predsednik Tadić rekao da je Vizner posle sastanka njemu kazao da je privržen kompromisnom rešenju. Premijer Koštunica skeptično kaže da će se Beograd uveriti da je ta izjava zaista nešto što pruža nadu tek kada Kondoliza Rajs prestane da daje izjave o privrženosti nezavisnosti Kosova.

I ITAR-TASS citira specijalnog predstavnika Rusije Aleksandra Bocan Harčenka koji kaže da je američki predstavnik u „trojci“ Vizner dao neki verbalni znak o tome da su SAD izmenile svoju poziciju u pregovorima o statusu Kosova i da je državna sekretarka Kondoliza Rajs posle susreta u Kontakt grupi i razgovora s ministrom inostranih dela Rusije Sergejem Lavrovom poručila američkoj delegaciji u „trojci“ da uloži napor da se nađe predlog za uzajamno prihvatljivo rešenje. Američki ambasador u Beogradu otkloniće dileme ponavljanjem izjave da Amerikanci podržavaju traženje kompromisnog rešenja, ali da će posle 10. decembra, ako ono izostane – priznati nezavisnost Kosova.

U toku tih razgovora ruski predsednik Putin je izjavio Interfaksu da se princip teritorijalnog integriteta država, koji Rusija brani kada je u pitanju Kosovo, odnosi na brojne zemlje u Evropi, te da Rusija smatra da je danas izuzetno neodgovorno zanemariti taj princip.

Koštunica je Putinu uputio pismo zahvalnosti, a ministar energetike Aleksandar Popović, koji se u ime delegacije DSS-a obratio učesnicima kongresa Putinove Jedinstvene Rusije u trenutku kada je ovaj stao na čelo njene izborne liste, nekoliko puta je prekidan aplauzom. U razgovor o Kosovu uključio se u Savetu Evrope i patrijarh ruski Aleksej II rekavši da se zatvaraju oči pred činjenicom da se ruše hramovi iz XIII i XIV veka koji su pod zaštitom Uneska, te da o tome ne sme da se ćuti.

VRENJE TENZIJA: Mada je kosovsko pitanje podignuto u samu jonosferu svetske politike, gde se testiraju izdržljivost i održivost sadašnjeg međunarodnog stanja, neće biti nevažno šta će se dešavati na terenu, po analogiji s onom Bizmarkovom rečenicom nakon Berlinskog kongresa 13. jula 1878 – da mir može poremetiti samo neka glupost na Balkanu, kako se i pokazalo 455 meseci kasnije.

Nešto od rendgen-slike moglo bi se tražiti i u izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna koji će Savetu bezbednosti biti predstavljen 9. ili 10. oktobra. On je ocenio da na Kosovu postoji primetna ali prikrivena napetost, koja je proizvod razočaranja naroda Kosova (biće, kosovskih Albanaca) odugovlačenjem statusnog procesa. Vidljivo je, kaže, vrenje tenzija. Postoji potencijal za nasilje. Politički lideri Albanaca izrazili su ozbiljno razočaranje, nakon što je Savet bezbednosti UN-a propustio priliku da usvoji novu rezoluciju (kao najveće protivnike odugovlačenja rešenja statusa Kosova, generalni sekretar UN-a naveo je pokret za samoopredeljenje Vetevendosje, bivšeg studentskog lidera Aljbina Kurtija i Udruženje ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova).

To razočaranje i ta pretnja da će na Kosovu izbiti neredi dugo su pominjani kao argument u korist nezavisnosti, a Beograd je, kao i Moskva, na to odgovarao da međunarodna zajednica ne sme pristati na tu vrstu ucena.

Po Ban Ki Munovoj oceni, bezbednosna situacija na Kosovu je na površini mirna, sa relativno malo protesta i smanjenim brojem nasilnih incidenata, broj i težina međuetničkih incidenata su na relativno niskom nivou, ali su posebno u nacionalno mešovitim sredinama nastavljeni nasilni incidenti i vandalizam usmeren protiv kulturnog nasleđa. Generalni sekretar UN-a je podsetio na beg sedmorice robijaša, uključujući i neke osuđene za terorizam, iz zatvora Dubrava nedaleko od Istoka, zbog čega je uhapšeno pet čuvara zatvora i jedan civil, da su otkrivena značajna skrovišta oružja, od kojih je jedno navodno povezano sa Albanskom nacionalnom armijom…

U Beogradu se taj izveštaj smatra potemnkinovski netačnim, naročito onaj njegov deo koji govori da situacija ostaje mirna na površini. Načelnik Kosovskog okruga Srđan Vasić izjavljuje da je ta slika statistički tačna, a suštinski netačna jer Srbi žive u nebezbednom okruženju, izloženi pritisku radi iseljavanja. Dragutin Gaćinović iz Instituta za bezbednost ocenjuje za Radio Beograd da je u toku proces tihog zastrašivanja kako nealbanaca sa ciljem da se proteraju tako i Albanaca da u traženju nezavisnosti budu veoma aktivni.

Generalni sekretar UN-a je ponovo upozorio na mali broj registrovanih povrataka prognanih osoba – od početka 2007. godine na Kosovo se vratilo svega 1018 ljudi, od čega samo 37,9 odsto čine Srbi. Taj podatak je potcrtavao i predsednik Srbije Tadić u obraćanju Generalnoj skupštini UN-a. Po Dejvisovim rečima, predstavnici NATO-a na Kosovu omogućili su delegaciji Komiteta Saveta Evrope za prevenciju torture da posete sva mesta koja su zahtevali da posete, da bi trebalo sačekati da izveštaj bude objavljen, ali da ne bi bio iznenađen ako u njemu bude pritužbi povodom kršenja ljudskih prava…

Generalna skupština UN: Njujorška diplomatija i okolo

Najzauzetiji hoteli prethodnih dana bili su Sejnt Ridžis, Valdorf Astorija i Tramp internešnel hotel, svi u središnjem delu Menhetna. U Sejnt Ridžisu je i predsednik Boris Tadić održao prezentaciju, govoreći o mogućnostima investiranja u Srbiji

Za pitanja od srpskog i svetskog značaja, Njujork je od 25. septembra do 3. oktobra bio centar sveta. Otvaranje generalne debate, povodom 62. zasedanja Generalne skupstine UN-a, pokrenulo je po ko zna koji put nerešene probleme globalnog zagrevanja, terorizma, nasilja na Bliskom istoku i borbe za ljudska prava. U njoj je učestvovao i bio predstavljen ceo svet: 193 govornika, uključujući 70 predsednika zemalja i oko 30 šefova vlada.

Ono što je sigurno jeste da je put u Njujork svim delegacijama dao nadu jer je, kao i uvek do sada, bio prisutan demokratski duh izlaganja, dijaloga i saradnje. Predstavnici država su koristili mnogobrojne prilike za konferencije za novinare, a poneki su gostovali i na jednom od najprestižnijih svetskih univerziteta za međunarodne odnose, Kolumbija univerzitetu, uključujući kontroverznog iranskog predsednika Ahmadinedžada.

PITANJA SA HARVARDA: Najava dolaska srpske delegacije u Njujork upriličena je predavanjem ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića na Harvard univerzitetu u Bostonu. Ministar je govorio o Srbiji i budućnosti Balkana, isticao vrednosti sadašnje demokratske vlade i želje za saradnjom kako u regionu tako i sa Hagom i ostatkom sveta.

Ono što je bilo najupečatljivije jesu pitanja studenata sa kojima se ministar suočio. Harvardski student prve godine pitao je kako to da je Srbija dozvolila Crnoj Gori da se otcepi bez ikakvih sukoba, a na drugoj strani pravi probleme kosovskim Albancima da urade to isto. Isto tako, pitanja poput „Kada će se Srbi izviniti kosovskim Albancima za ugrožavanje ljudskih prava na Kosovu?“ ili „Da li Srbija zaista ima nameru da hapsi Ratka Mladića i Radovana Karadžica?“ govore o još uvek velikom uticaju medija na kreiranje pogrešne slike o situaciji i namerama Beograda. Ministar je uspešno, doduše na diplomatski način, pokušao da objasni složenost situacije i predstavi Srbiju kao zemlju demokratskog duha.

I dok se nakon predavanja pozdravljao i pričao sa svima koji su hteli još nešto da pitaju, revanš srpskim „snagama“ nije izostao jer je nekoliko studenata besplatno podelilo dve kutije knjiga s naslovom „Kosova“.

NJUJORK, NJUJORK: „Da li znate da se trenutno u Njujorku održava Generalna skupstina Ujedinjenih nacija?“ Prolaznik u centru grada odgovorio je: „Znam, ali to ne pravi nikakvu razliku. To je ionako ko zna koja po redu skupština Ujedinjenih nacija i to je nekako sasvim normalno za nekoga ko je odavde.“

Najzauzetiji hoteli prethodnih dana bili su Sejnt Ridžis, Valdorf Astorija i Tramp internešnel hotel, svi u „midtaunu“, središnjem delu Menhetna. U Sejnt Ridžisu je i predsednik Boris Tadić održao prezentaciju, govoreći o mogućnostima investiranja u Srbiji. Mesto je zasigurno bilo odlično izabrano, imajući u vidu da tu odseda najveća svetska elita i da je to hotel s pet dijamantskih zvezdica.

I Kolumbija univerzitet, poznat kao jedan od najprestižnijih američkih i svetskih fakulteta, iskoristio je priliku okupljanja toliko zvaničnika u Njujorku za održavanje tradicionalnog foruma svetskih lidera koji je 2003. osnovan sa idejom negovanja otvorenog dijaloga vođa svetskih vlada, uticajnih građana i intelektualaca sa studentima i profesorima ovog univerziteta, a u cilju razmatranja globalnih izazova i kulturnih perspektiva koje su pred nama.

Za nas je sigurno najzanimljivija poseta bila ona u okviru seminara Hariman instituta za istočnoevropske studije u kojoj je glavnu reč imao ambasador Frenk G. Vizner, specijalni predstavnik SAD za razgovore o statusu Kosova. Tema izlaganja bila je „Uspostavljanje mira na Balkanu: slučaj Kosovo“. Okupljanje je bilo nešto zatvorenijeg tipa, sa tridesetak učesnika. Vizner je više nego jednom ponovio da on zaista ne zna kakav će biti ishod razgovora 10. decembra, ali takođe i da je siguran da će se, ukoliko se Kosovo proglasi nezavisnim, učiniti sve da region ostane stabilan. Na osnovu nedavnih izjava Kondolize Rajs, izgleda da će fraza „stabilizacija regiona“ biti ključna u narednim danima propagiranja američke zvanične politike u vezi sa Kosovom.

Na pitanje o tome koliko će međunarodne snage biti prisutne na Kosovu, Vizner je odgovorio da za to ne postoji vremensko ograničenje, jer to sve zavisi od situacije. Prema njegovom mišljenju, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova goruće pitanje neće biti politička eksplozija, već nivo bezakonja. Kada je zamoljen da prokomentariše Rezoluciju 1244 i (ne)mogućnost potiskivanja ove međunarodno-pravne rezolucije, ambasador je klimnuo glavom, ali vidno nevoljan da uživo objašnjava kompleksnost teme, tako da su na kraju učesnici skupa ostali uskraćeni za direktan odgovor.

Najviše pažnje u medijima dobio je iranski predsednik Ahmadinedžad, koji je dan pre zasedanja u UN-u gostovao na Kolumbiji. Njegova poseta najviše je uznemirila pripadnike jevrejske zajednice. Mnogi su kritikovali i samu odluku ove akademske institucije da u goste dovodi takvog „diktatora“ i „naci-teroristu“. Međutim, skandal je postao još veći – ovog puta u korist iranskog predsednika – kada je u uvodnom govoru u kome treba samo predstaviti gosta, predsednik univerziteta Li Bolindžer bukvalno izvređao Ahmadinedžada, nazvao ga „bezvrednim i okrutnim diktatorom“ i, u kratkim crtama, optužio za kršenje ljudskih prava i odsustvo demokratije. Ahmadinedžad je primetio da je u Iranu običaj da se gost poštuje kad je pozvan u goste, nakon čega je dobio aplauz čak i onih koji nisu došli da ga podrže.

Pitanja iz publike nisu izazvala nikakav kontroverzan niti „nov“ odgovor, sem onoga kada je upitan da komentariše likvidaciju homoseksualaca u Iranu, na šta je iranski predsednik zastao i odgovorio da homoseksualaca u Iranu nema.

Marija Govedarica