Alarmantni izveštaj komisije za zaštitu životne sredine pri Ujedinjenim nacijama iz sredine leta 1999. godine da su, od pet ispitanih gradova, Kragujevac i Pančevo dva najzagađenija mesta u Srbiji izazvao je paniku među Kragujevčanima. Tim više zbog upozorenja da se iz transformatora izlio piralen otrovna hemikalija u obliku ulja kojom se hlade elektrotransformatori.
O tome se u to vreme dosta govorilo na brifinzima lokalnih opozicionih stranaka, ali neodređeno: „na osnovu nekih saznanja“, „iz nezvaničnih izvora“, „prema nepotvrđenim podacima“ i slično. Rečeno je da Zastava poseduje nekoliko takvih transformatora i da je tokom bombardovanja 13. aprila 1999. u nekim njenim pogonima poput Lakirnice i Energetike izlilo preko 3.000 litara ove smrtonosne supstance, što bi moglo biti katastrofalno i za grad i za okolinu. Prema objašnjenju stručnjaka, piralen je materija mutagenih, teratogenih i, naročito, kancerogenih svojstava, a jedan litar dovoljan je da zatruje milion tona vode. Razlaganje u zemlji što tvrde hemičari, traje ni manje ni više nego 200 godina. Upravo zbog takvih karakteristika, Međunarodnom konvencijom iz 1978. godine njegova upotreba je zabranjena. U Kragujevcu je sav izliveni piralen preko tehnološke kanalizacije otekao u Lepenicu, čijom vodom mnogobrojni povrtari u njenom donjem toku zalivaju bašte. Povrh toga, sutradan po bombardovanju u ovom delu Šumadije zatrovana Lepenica poplavila je povrtnjake s obe strane reke.
UMANJIVANJE OPASNOSTI: U Kragujevcu, međutim, niko kompetentan tada nije želeo da govori o ovom problemu. Tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović naglasio je da, iako se transformator pokvario, hemikalija ni u kom slučaju nije mogla da se izlije jer ispod uređaja postoje betonski rezervoari koji sprečavaju izlivanje. Pri tome se iz vida gubi da oni funkcionišu u normalnim okolnostima a ne u situaciji kada je bombardovanje kad se sve ruši.
Šef katedre za nuklearnu fiziku na kragujevačkom Prirodno-matematičkom fakultetu prof. dr Sava Milojević rekao je da su za ovu oblast isključivo nadležni hemičari i Štab civilne zaštite pri Skupštini grada, koji angažuje i određen broj stručnjaka te vrste. U Štabu su, ipak, kazali da se treba obratiti Odboru za zaštitu životne sredine u Grupi Zastava. Tamo su, međutim tvrdili da o tome nije ovlašćen da govori niko osim tadašnjeg pomoćnika ministra u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Srbije prim. dr Miloša Milosavljevića, „koji je iz Kragujevca pa o tome najviše i zna“. Međutim, dr Milosavljevića nismo mogli naći u kabinetu tako da nijedan zvaničnik, ni u Kragujevcu ni u republičkom ministarstvu, nije ni potvrdio ni demantovao izveštaj Ujedinjenih nacija. Ispostavilo se da su takve glasine bile samo zlonamerna manipulacija.
Tri godine kasnije, početkom prošlog februara, potpisivanjem sporazuma između Fabrike automobila i nemačke firme ABB iz Dortmunda o dekontaminaciji ugroženih delova fabrike – u prvoj fazi oko 550 metara kvadratnih poda Lakirnice, gde se iz dva transformatora izlilo ukupno 360 litara piralena – pokazalo se da je ta „manipulacija“ tačna.
Deo piralena, kako nam je rekao dr Branislav Nedeljković, direktor projekata dekontaminacije, izlio se u tehnološke jame koje su već sadržavale oko 6.000 kubika takođe potpuno zagađene vode. Prema njegovom tvrđenju, a s obzirom na to da je istekla velika količina, jedan deo je ostao u njima, nešto je upio beton, a dobar deo se kišnom kanalizacijom izlio u Lepenicu i dalje, što su već sutradan konstatovali i stručnjaci kragujevačkog Zavoda za zaštitu zdravlja. Imajući u vidu da je već narednog dana došlo do poplave, dr Nedeljković ne može sa sigurnošću da kaže da li je otrovna supstanca ostala u rečnom koritu ili se izlila po obalama, „ali postoji velika verovatnoća da je reč o ovome drugom“, što će biti utvrđeno istraživanjem i ispitivanjem vode u lokalnim bunarima i zemljišta s obe strane Lepenice. Ukoliko se ustanovi da piralena ima više od dozvoljenih 50 miligrama po kilogramu, zemljište će se verovatno „amputirati“.
„Reagovali smo odmah posle bombardovanja i tražili pomoć, pre svega od nadležnih ministarstava Srbije i Jugoslavije. Uključili su se i predstavnici Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca, kao i ekspertske ekipe Ujedinjenih nacija, koje su u više navrata dolazile ovde, snimale, pravile analize, konstatovale da je područje zagađeno, ali rešenja nije bilo, osim što smo uz Pančevo i Novi Sad proglašeni najzagađenijim gradom u republici“, ističe Nedeljković. „Nakon tri meseca, takođe s ekspertima UN, sačinili smo pet projekata za rešavanje ovog ozbiljnog problema. Prvi se odnosi na pod Lakirnice drugi na dekontaminaciju tehnoloških jama, treći podrazumeva sanaciju Energetike, gde je takođe pogođen jedan transformator, četvrtim je predviđen monitoring Lepenice, dok je petim regulisano transportovanje i uništavanje ekološkog otpada“.
Zasad su, prema rečima našeg sagovornika, okončani prvi i drugi projekat, a s predstavnicima UNEP-a (Ekološki program UN) ovih dana razgovaralo se i o transportu i uništavanju otpada. Tada je potpisan i ugovor s firmom koja će obaviti taj posao. Čitav poduhvat finansiraju Ujedinjene nacije, koje će u našoj zemlji realizovati 25 sličnih projekata a od tih dvadeset pet – pet projekata tiče se Kragujevca.
ODLOŽENI POČETAK: U saradnji s ovdašnjim PMF-om najpre je okončan program dekontaminacije tehnoloških jama; posao koji je trajao šest meseci obavilo je 30 radnika Fabrike automobila. Dekontaminirano je svih 6.000 kubika vode, a iz tehnoloških jama proizašlo je 713 buradi od 200 litara otpada, to jest, 150 tona otpadnog materijala. Vrednost ovih radova je oko 500.000 nemačkih maraka.
Ovih dana završena je i sanacija Lakirnice u kojoj je pod merama maksimalne predostrožnosti uz uputstvo specijalnih sredstava higijensko-tehničke zaštite s površine od 533 metra kvadratna dignut pod debljine 35 centimetara. Iz ovog Zastavinog pogona u više od 600 buradi lagerovano je oko 150 tona otpada, a posao koji su, kao i u prethodnom slučaju, obavili radnici iste fabrike vredi preko pola miliona nemačkih maraka.
Mada su projekti KR-3 – sanacija Energetike i KR-4, koji se odnosi na monitoring vode i zemljišta, takođe izuzetno značajni, na njihovu realizaciju, kaže dr Nedeljković, sačekaće se do novog priliva novca, dok će transport i uništavanje otpada potrajati nešto duže jer se od momenta potpisivanja ugovora do realizacije mora sačekati dva meseca zbog pribavljanja dokumentacije. Procedura traje 60 dana budući da transport do destinacije mora da prođe kroz četiri evropske zemlje.
„Očekujemo da kompozicija s dva transformatora (jer će se treći remontovati u Energetici) i ukupno 1330 buradi s preko 300 tona ekološkog otpada, spakovanih u 21 kontejner, iz Kragujevca krene najkasnije juna ili jula meseca. Kontejneri će se transportovati u Valorek (Švajcarska) gde će materijal biti uništen, dok će transformatori ići u Dortmund na reciklažu. To će biti jedinstven i prvi slučaj da Jugoslavija izvozi otpadni materijal u drugu zemlju, a kompletna dokumentacija kragujevačke fabrike koštaće oko milion eura“, ističe dr Nedeljković.
Odgovor na pitanja zašto je sanacija počela tek dve i po godine posle ekološkog incidenta, kakve je posledice on ostavio na zdravlje ljudi svih uzrasta (ako se zna da je piralen unesen u organizam preko hrane izuzetno opasan po zdravlje), da su sela donjolepeničkog kraja glavni snabdevači Kragujevca povrćem – jednostavan je: izostanak „finansijske podrške“. No, da li je to ozbiljno objašnjenje u trenutku kad najnoviji podaci govore da je procenat obolelih od raka u gradu na Lepenici poslednje dve-tri godine u drastičnom porastu?
