Vučićeve pretnje praznom puškom

„Vučić: Odgovoriću na laži vladike Grigorija na sednici Skupštine detaljno“, naslov članka u dnevnom listu „Politika“, petak 24. maj.

Dalje: u tekstu se navodi da će predsednik Srbije u ponedeljak (27. 5) ispričati šta se sve dešavalo na Saboru SPC i da je, kako tvrdi Aleksandar Vučić, na sastanku sa episkopima vođen stenogram koji će on citirati. Zatim nastavlja kako su petorica vladika protiv njega vodila hajku, ali je uspeo da ih uzdrma istinom te da je mislio da samo u partijama ima denuncijanata. Bio je to predsednički odgovor na intervju vladike Grigorija u nedeljniku „Vreme“.

Ovome je prethodio tekst u jednom od prorežimskih tabloida gde se autor, u nečemu što nalikuje na komentar, obrušava na „Vreme“ i na episkopa Grigorija, završavajući tekst rečenicom „uveli ste denunciranje kao vrlinu“.

U ponedeljak, očekivano, na pomenutoj sednici nije bilo ni reči o stenogramu. Ali imajući u vidu sve što je Aleksandar Vučić rekao, ovo neispunjeno obećanje deluje najmanje sporno.

foto: dimitrije goll / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

HRONOLOGIJA ODLASKA U GOSTE

Na poziv patrijarha Irineja, koji je već nekoliko puta izrazio svoju nepodeljnu podršku Aleksandru Vučiću i njegovoj „lavovskoj borbi“, predsednik Srbije je otišao na Sabor da, kako je sam kazao, govori o KiM i budućnosti Srbije. Odgovarajući opet na tekstove u novinama, dodao je da su vladike oduševljene što im stiže. Niko od episkopa se nije oglasio. Nakon sastanka o kojem su se patrijarh Irinej i predsednik Vučić izrazili pohvalno, mediji su počeli da pišu, nagađaju i otkrivaju šta se sve zbilo. I dalje se niko od episkopa ne oglašava. Ali to čini Nikola Selaković.

Šta on kaže?

Kao prvo, naglašava, „predsednik Srbije je svim članovima Svetog arhijerskog sabora najmanje pet puta rekao da nije došao u Sabor zato što mu nešto treba, zato što nešto traži, već da bi odgovarao na pitanja naših vladika.“ Zamislite situaciju u kojoj vam neko pet puta, i više, ponavlja da vam je došao u goste, čisto onako, a ne zato što mu nešto treba. Prirodno je da biste postali sumnjičavi.

Zatim, kako se čulo i od vladike Grigorija, ali i samog predsednika, on je otišao da bi rekao svoje, a tek kasnije, odgovorio na pitanja. Znači, pitanja nisu bila u prvom planu.

Potom, Selaković je, naravno – što je već toliko opšte mesto da bi bio odličan predmet neke analize gde bi se brojalo koliko puta predstavnici vlasti u toku jednog dana pomenu ime nekog od opozicionih lidera u najneverovatnijim kontekstima – kazao da mediji „šire notorne laži“ o susretu na Saboru koje dolaze od Đilasa.

Međutim, onda je on preneo pohvalu episkopa Jovana Ćulibrka upućenu predsedniku Srbije. I ne samo to – Selaković je preneo kako je vladika znatno unapređeno stanje u vojsci uporedio sa stanjem u vojsci koje je ostavila „Tadićeva, Đilasova i Jeremićeva vlast“ i zaključio da je neuporedivo. I dalje je prepričavao šta se događalo.

„Potom je“, prenosi Tanjug reči Nikole Selakovića, „istupila jedna ‘organizovana grupa od četiri-pet episkopa’, koji su izneli suprotstavljene stavove, dok je većina vladika shvatila pravu suštinu.“

Generalni sekretar predsednika Srbije je kazao da su oni koji imaju drugačije stavove „organizovana grupa“ koja ne shvata pravu suštinu tj. prateći ovu logiku, da su oni koji se slažu sa predsednikom valjda spontano oduševljeni i poznaju pravu istinu. Ima nešto zastrašujuće u ovakvim konstrukcijama.

Konačno, tvrdio je da je nakon Vučićevog razgovora sa vladikama većini njih politika o kosovskom pitanju mnogo jasnija. S tim što vladika Grigorije, a i ostali sa kojima je „Vreme“ razgovaralo, kažu da ništa novo nije rečeno.

Plan za Kosovo nisu čuli. Kao što ga nisu čuli ni ostali građani Srbije koji su slušali višečasovno izlaganje za skupštinskom govornicom.

SABORSKA SAOPŠTENJA (U MNOŽINI)

Čim je završen Sabor, što je i inače slučaj, na sajtu SPC-a pojavilo se zvanično saopštenje koje je sastavio portparol vladika Irinej bački. Kada je reč o ovom susretu, tamo stoji da su Patrijaršiju posetili Aleksandar Vučić i Milorad Dodik na poziv Sabora i da je Sabor „sa dužnom pažnjom saslušao izlaganja dvojice srpskih lidera o stanju i problemima našeg naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, ali i šire, kao i o naporima i neravnopravnoj borbi sa moćnicima za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i o podršci i sveobuhvatnoj pomoći države Srbije našem narodu da opstane na najsvetijoj srpskoj zemlji, Kosovu i Metohiji i, paralelno, o bratskoj saradnji državnih organa…“.

Međutim, pojavilo se i saborsko saopštenje na sajtu Mitropolije crnogorsko-primorske sa (ne)znatnim razlikama.

Jedna je ova: „Na poziv Njegove Svetosti, Patrijarha srpskog g. Irineja, Patrijaršiju su posetili predsednik Republike Srbije g. Aleksandar“, a potom: „Sabor je sa dužnom pažnjom saslušao izlaganja dvojice srpskih lidera o stanju i problemima našeg naroda u Srbiji i Republici Srpskoj, o naporima za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i o bratskoj saradnji…“

Ukratko, nema dela o neravnopravnoj borbi sa moćnicima niti dela o sveobuhvatnoj pomoći. Grupa episkopa je čak pisala patrijarhu Irineju gde mu saopštavaju da se ograđuju od zvaničnog saopštenja, a zamerke se ne odnose samo na formulaciju u vezi sa predsedničkom posetom. Međutim, to je već neka druga tema.

U saopštenju na sajtu Mitropolije kaže se i ovo: „Svojim Saopštenjem o Kosovu i Metohiji, Sveti Arhijerejski Sabor je ponovio svoj nepromenljivi stav sa prethodna dva Sabora“.

I to jeste činjenica. Ma kakve da pohvale i podrške stižu na račun ovdašnje vlasti, crkveni stav kada je reč o Kosovu i Metohiji za sada ostaje isti. I otuda rečenica patrijarha Irineja da podržava Vučića ostaje donekle nejasna. Ako ne zna njegov plan, šta tačno podržava? Ako je stav Crkve isti, a onomad su zbog toga predsednik Vučić i njegovi ljudi bili jako ljuti, šta se onda promenilo?

TAJ PONEDELJAK

Na sednici na kojoj se predsednik Srbije obratio delu parlamenta, onom koji ga podržava, spomenuo je Crkvu samo usput. Računao je, reče, da niko o susretu na Saboru ništa neće reći. Valjda Nikolu Selakovića nije ubrojao u to.

„A onda u Miškovićevim novinama, Đilasovim novinama, Šolakovoj televiziji, počeli su da izlaze intervjui koji veze sa istinom nemaju“, reče. U igri koja je usledila dodao je kako je „jedan dirigovao sve vreme kako da ustaju i napadaju me“, pa je Vojislav Šešelj viknuo „Grigorije“, a Aleksandar Vučić se samo osmehnuo. Da li je svako drugačije mišljenje napad?

Konačno, o stenogramu ni reči. Sagovornici u visokim crkvenim krugovima kažu da nije ni vođen. Čime je onda pretio predsednik Vučić? Da li je krišom snimao razgovor? Ako stenogram i postoji, jeste li sigurni da ćete i zaista čuti original?

Prvi prislušni uređaji koji su stigli u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju 1948. godine instalirani su u Patrijaršiji. Verovatno su bili vrlo kvalitetni.

Ali, s obzirom da je sednica prošla, možda se radi samo o blefu predsednika. A ako se na to doda i njegov izraz lica kada je izašao pred novinare – pošto je bio gost Sabora – kada je delovao u najmanju ruku indisponirano, neko bi mogao da zaključi kako je dobro što Aleksandar Vučić više voli šah nego poker. Problem je samo što deluje da jedine partije koje se usuđuje da igra jesu one sa Nebojšom Stefanovićem.

Drugim rečima, teško je voditi dijalog ako ti je jedini cilj da ti svi tapšu i klimaju glavom, da ugušiš svaki slobodan potez i svaku misleću kritiku. To nije sabornosti, a nije ni jedinstvo, naprotiv, to je nešto sasvim, sasvim drugo.